POVRATAK U ZAVIČAJ - GOVEDAR PA CAR- INTERVJU PLUS-RAZGOVOR SA SREJOVIĆEM
FELJTON

REKLA-KAZALA

 

3  ZLATNA GROZNICA JOŠ TRAJE

Druga priča o skrivenom zlatu je još ubedljivija i konkretnija. Pretočena je u scenario za televizijsku seriju pod nazivom

“Na rimskom putu-zlatna groznica” koja je ponudjena televiziji B. Tačno se navode mesta gde zlato treba tražiti i koje predele treba snimati.

Prvo, treba detaljno pretražiti zidine rimskog grada Guduskuma, a to je nedaleko od Kučeva.

Smatra se da je tu boravilo i pleme Guduščana i kada su nakupili dosta zlata, otišli su odatle, sa namerom da od Rimljana kupe zemlju. Pošto nisu mogli da ponesu zlato koje su imali, morali su da ga tu sakriju.

Drugo, treba detaljno pretražiti rgotsko brdo, mesto poznato kao Argentanus. Grad srebra i zlata, koji nije kao većina gradova nadživeo rimsko društvo i, kao nasledje, ostao samo u ruševinama.

U Feliks Romulijani, ispod jugoistočnog bedema, postoji riznica zlata.Tu se nalazi i zlatna stolica cara Trajana, koju je sakrio sam Gaj, najveći progonitelj hrišćana.

Tu je i borsko jezero, i podzemni bunker pored hotela Metalurg. Nekada najmoderniji hotel propao je zbog tog zlata. Priča se da su gosti hotela tu svake noći slušali svadju zlatolovaca, kako da ga iz tunela iznesu. Danas je ovaj  hotel ruševina i niko ne sme da  ga renovira.

Na četvrtom kilometru kod Bora, treba tražiti olupine nemačkog ratnog aviona, koji nije mogao da poleti zbog težine deset sanduka sa zlatnim polugama.

Najbolje je tražiti u toku proleća. Taj proplanak u toku proleća nikada ne ozeleni.

Tu je I Sićevačka klisura i mesta; Orlova stena i Devojačka riznica. Ljudi kažu da su ovde bile livade, pune cvetova kao devojačka riznica, a sada dolaze samo orlovi!

Kod Majdanpeka treba detaljno pročešljati Blagojev kamen. To nije kamen, to je zlato Blagojevo!

Treće, kod Knjaževca treba tražiti kamenu glavu*

u Stogazovcu i manastir Svete troice. On je negde pod zemljom, tu je sada vidovdanska crkva, a samo kamena glava viri ispod tog zlatnog kamena gde izvire voda.

Izazovi za tragače postoje uvek, ima nade, kažu zlatolovci, tu su još; Goli krš ispod Stola stalno ima, zanimljive, šetače visokog renomea, koji namenski ulaze duboko u potkapine planine i kao nešto gledaju i traže, a naravno traže sakriveno zlato. I nije se tu slučajno srušio  vojni ruski avion, osamdesetih godina prošloga veka, kada su poginuli svi putnici.  U Soko Banji, treba pročešljati planinu Ozren. Zlatne riznice treba tražiti, još u Garganovoj vodenici pored Jelenove-Kurjačke pećine..  

Sada, leti i zimi, danju i noću, svakodnevno, putem, kroz Staru planinu, prolaze ljudi; seljaci, turisti, čobani, planinari i ko ti još ne, i ne znaju da  je to put Via Militaris, koji je povezivao istok i zapad, kojim su nekada prolazile i rimske legije. Postoji legenda da su, pored Vrha Tri Čuke, baš oni zakopali nekoliko tovara zlata kada nisu mogli bezbedno da predju Staru planinu i stignu do  Lješa, odnosno Rima.

Još je zagonetnija  priča  o Zmajevoj pećini negde ispod Vlaške planine. Za mnoge, zlatolovce i planinare, ova pećina je bila kobna, jer se, tragajući  za zlatom, nikada iz nje nisu vratili. Priča se da ovo zlato čuva pećinsko čudovište vazda razjapljenim čeljustima.

U toj zlatnoj groznici u Timočkoj krajini pominju se još mnoge priče na rimskom putu.Nije slučajno, ni naivno što je gospodin profesor vršio iskopavanja baš  na osnovu belega iz  ovakvih mapa, kao tražio  rimske iskopine! Pominju se zagonetne i pogrešne mape, koje mame ljude da krenu put zlata, kako bi se tako lično i sami suočili sa zamkama i kletvama koje sa sobom nosi ovaj prokleti žuti prah.Ta zlatna groznica koja vekovima traje na ovim prostorima, proširila se i van granica naše zemlje. Stalno dolaze neki kopači i tragači zlata, zabeleženo je prisustvo  nekih iz Makedonije, a najozbiljniji  tragači su  Kanadjani, o tome svedoče „Toronto novosti”(prilog 5) iz Kanade. I to još nije kraj: Nesudjeni niški zlatolovac Zoran Trandasijević, zvani “Zoki elektrika” i danas luta ovim krajevima tražeći deset sanduka sa zlatom. Po scenariju “Rimskim putem-zlatna groznica” nikada nije snimljena televizijska serija.

I  tako, tu još nije kraj; po celoj  Istočnoj  Srbiji zlatonosni spisak beleži preko 800 mesta na kojima  se i danas  nalazi 12.000 tovara zlata.. Zlatolovci kidišu na njega, a ono ćuti i čeka …

O zlatnoj  groznici-
 Srbija “leži" na oko 50 milijardi dolara u  nalazištima zlata, kojega najviše ima u Timočkoj krajini. Srbija je, prema dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato, sa 14,3 tona zlata plasirana na 58. mesto po deponiranim zalihama tog plemenitog metala. Za neupućene ovo je bila senzacionalna vest. To je  vest nade za otvaranje novog rudnika i to zlata, za nova radna mesta, za oživljavanje posrnule privrede u ovom delu Srbije.
Ali, za one koji poznaju rudarstvo, to je samo vest strepnje i neizvesnosti. Znaju oni dobro da se ovde zlato eksploatisalo još u doba Rimljana, a da sada postoji detaljan satelitski snimak  Landsata-1 koji je načinjen sa oko 914 kilometara visine 29.oktobra 1973.godine i time je potvrtdjeno da na Crnom vrhu kod Bora ima naslege bakra i zlata u velikim količinama. Prema tome nije nikakva senzacija, koja je u javnost nedavno proturena da su kanadski geolozi slučajno i to u poslednji čas,... na Crnom vrhu pronašli rudu zlata, odakle bi se eksploatacijom moglo dobiti oko 150.000 tona crvenog metala, blizu 13 tona zlata i više od 44 tona srebra.
Kanadski istraživači još kažu da je zlato otkriveno u plitkom pojasu, što praktično znači da će eksploatacija biti izuzetno isplativa. Ostaje dilema ko će i kako ovo blago eskploatisati? U ovom trenutku nije poznato, medjutim, logično je da to budu  Kanađani koji bi imali gde da prerađuju rudu iz svojih rudnika, dok bi RTB, čiji su pogoni udaljeni svega 30 kilometara od novog rudnika, uposlio sve svoje kapacitete.
Sedamsedestih godina, kao mlad noivinar pripravnik, svojoj redakciji sam ponudio snimak razgiovora sa doktorom geologije Draganom Nevadićem, o tom novom načinu  rudarenja, pod nazivom “Borski rudnik priprema atomsku bombu” Glavni i odgovorni urednik Damir Ikica, nije ni želeo da sluša, naslov je podvukao crvenom bojom, što je značilo  “Ne emitovati”, a da je želeo čuo bi uverljivu i senzacionalnu, priču inženjera  Dragana Nevadića:
,,Novom metodom eksploatacije rudnog ležišta, planira se otvaranje rudnika zlata na Crnomn vrhu kod Bora, uz pomoć tz.” atomske bombe”. Mi za to imamo mogućnosti, imamo rudnik uranijuma, Mezdreja samo što nije proradila. Rudu treba isitniti jednim podzemnim nuklearnim udarom, ubacivanjem patrona, dimenzije 60X300 cm, u utrobu zemlje na 300 metara dubine. U ovaku izdubljenu masu ubaciće se specijalni reagensi i ispumpavanjem dobiće se bakar i zlato.
Ovaj atomski udar u dubini zemlje ne bi ostavio velike posledice. Poremetila bi se, samo malo, flora i fauna, koja je ovde u izobilju. Mesto eksploatacije bi bilo na hiljadu metara nadomorske visine u toku noći. Prvo veće mesto udaljeno je oko 30 kilometara od mesta, udara (na severu Žagubica i na jugu Bor. Bio bi to ogroman krater, gde može da se smnesti planina poput Rtnja, ili ceo borski površinski kop. Ono što je nekada radilo na hiljade rudara u minulih sto godina, ovom novom metodom eksploatacije riude, uradiće se nekoliko sekunndi. Dalji process prerade i dorade trajao bi godinama, a proizvodnja bi se usavršavala. Ovde bi rudari radili uz pomoć robota.
Tih sedamdesetih godina minulog veka Amerikanci su uveliko ispitivali mogućnost za ovakvo atomsko rudarenje. Dolaženje do plemenitih metala na ovakav način, jednim udarom, nije ništa novo.

Kamena glava u Stogazovcu,* samo 10 kilometara od Knjaževca, u Stogazovcu i danas  postoji kamena glava koja pomno čuva  zlato još iz  rimskog doba. O tome svedoče razne iskopine  pored reke, ali se do kamene glave ne može  lako prići. 

Po pričanju  zlatolovaca , iz oivog kraja, Darkija baš tu je baš tu čuvena Garganova vodenica, koja je po predanju  najstarija u ovom kraju i u kojoj je sakriveno  rimsko  blago, ali se ni do danas nije otkrila prava lokacija  ovog tajnovitog objekta, koji kažu  stalno menja mesto, ali se uvek vraća  pore  kamene glave, u čijem se podnožju  nalazi izvor svete vode.....