FELJTON 

  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

 

        
  

18.                САН ЉУБАВНИКА

Ноћас

Ал` само ноћас ћути

Једном још бол да трпим

Дубоку

Растанак скори слутим

Ако

Живети можеч сама

Онда ме остави и иди ал знај  

Једном

Љубав ћеш требати ипак ипак 
У тами зар се види

Боли

Ал очи скријте сузњ

Волети морамо живот

И оно драго што  нам узе...

(иде име.........)

Љубави моја

И за крај

Када месец јави се у гори

Окрени ми лепшу страну лица

Подигни ми  црвена једра твојих лађа

Што плове морем од пшеница

Да сан мој зазори

Да булка прсне у свитању

Кад прва птица јави се угори

И руке ми заишту знојно тело у раздању

Љупке усне у ђару

Да се на негдашњем пепелишту напијем

Чисте љубави људске.

Ј.С.М.

Овај песнички сан љубавника, написао сам  још у доба  најраније младости...Нисам желео да  овај сан поделим са неким, и  никада да објавим ове стихове... Али, песма је  сама  отишла  из мог сна, ни сам не знам како. Тек, на  Регионалном такмичењу рецитатора,  као члан  жирија, чујем како  једана девојчица  лепо каже:  ,,САН ЉУБАВНИКА-НЕПОЗНАТИ АУТОР,,  Наравно изражајно и  надахнуто рецитовање условило је  прво место...Али, тек по  уручивању награде, девојчица је рекла: ,, Ја се извињавам, али  морам да вам  кажем да је ову  песму  препоручила моја мама, иначе аутор песме је чика  Јован Митровић  у име моје и  мамино ја му се захваљујем!!!,,

Наравно,  код колега из  жирија  било је и оних који  нису веровали,  у ту причу, имали су недоумицу, да је све то била моја  игра-намештаљка, а посебно код професорице Љубицеа.

 Дотичну  маму нисам  упознао, нити сам то желео. Никада нисам могао да утврдим како је   мој љубавни сан преточен у  стихове  могао да  оде из моје главе  и претвори се у слова!!!

Да сам то урадио, верујем да бих се  вратио 20  година уназад у склониште 99 године, где би   блаженпо гледале  женске сузне  плаве очи, док рецитујем ову песму...

И то није крај животне епопеје овог љубавног сна... Ипак сам  хтео, некако да се похвалим, своје  љубави у младости...

На позиив једне редакције,  за конкурс на тему љубавне поезије, ја лепо пошаљем ове стихове и по први пут то потпишем.... Али, убрзо , следи одговор..Да је редакција која је расписала конкурс веома одговорна и озбиљна и да не прихвата  поезију која је  плагирана и да је све то са моје стране веома неозбиљно и неодговорно.... Ја наравно, заћутим, и ево по први пут   говорим јавно ово су стихови  Јована С. Митровића,  Поштована редакцијо нисте били у праву, и мора да следи извињење са ваше стране, јер не познајете  савремене токове  љубавне поезије, зато што сте већ раније одредили име добитника   веома слабе  љубавне  песме!!!!

        sledi nastavak