FELJTON 

  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

              

  19.                 ДУБРОВНИК

Поређано камење столећима ћути

одолева сунцу и звездама

Заклане кости  одговарају на сваки дах  ветра

Оседлани коњи  галопирају

и на мом  рамену плачу

Док кружи око града

ова свита

Одроњава се  зелено камење,

и односе речи истине

Птице из провинције

опет праве своја гнезда

Док море  свакодневно плаче

што  више никог од твораца града нема

Да сам неком рекао да ћу у   своју меморију коју сам понео у  склониште  99, убацити и  песму ДУБРОВНИК, коју сам написао још  седамдесетих  година прошлога века,  нико ми не би верова. Као новинар, пропутовао сам  целу тадашњу Југославију, а у  Дубровнику сам,  боравио  само  десетак  дана,  још  као студент књижевности, изучавајући  Дубровачку кнјижевност, тако је овај каменом опасанн град  постао део мене. И увек сам желео да то и буде, па макар и у поезији. И куд год сам био Дубровник је увек плутао поред мене.Ни сам не знам  какве су то чари утицали на мене да  га толико заволим, али камене зидине  Дуибровачке су  се заувек  узидале увијајући  у ме да ме штите, и то је ваљда разлог што сам му се  ја одужио стиховима.....

nastaviće se...