FELJTON 

  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

 

           20.         ДИЈАЛОГ

У себи ходам без циља

данима,

а не померам се,

сопствени траг је помрчина.

Станем ли,

стаћу заувек.

Нећу да чујем себе,

нећу да видим ни да чујем тебе.

Проклињан и заборављен,

 ланцима свезан.

Слављен и слободан,

а гладан и јадан.

Бауљам, гмижем.

Ако се померим,

убио сам себе у себи.

И тебе и себе већ одавно

тражим без трага.

Без трага како,

да препознам тебе.

Помери се, проговори,

или ми се уклони.

Ни данас не знам када сам ова слова  наређао и када сам  водио овај дијалог. Само осећам  да са овим словима овако разговарам, целог живота.

Знам и да сам пре 20 година  у склоништу  99, убеђивао себе да се ипак покренем. Ћутао сам, као и сада, ни да се померим, а као да сам убио себе у себи  Али, зашто сам то чинио и коме сам ја то поручивао, претио, молио, ни  сада не знам.

Ова  слова ми  још увек у меморији мога мозга воде овај дијалог и недају мира,  остављају  чудне трагове, а неће ни да се уклоне, да ми направе места, да се померим, и тако поклоним животу...

Па зато и  оволико моје  ређање слова у преко 2о књига, али никако да се  пронађу она права, да  се  ипак нешто покрене. Можда,  омаловажавам или прецењујем себе.

Можда, су права слова одавно наређана. Можда, су баш ту , али их ја не примећујем, зато остављам  да,  то  поштовани  читаоче, ти сам одлучиш и да ме тако   спасиш  одговорноси од моје  агоније и вечите тражње да се  за сва  збивања слова ова веродостојно  наслажу и да се овај  дијалог, паника ,или агонија када  нешто   треба рећи за ширу јавност тако добро заврши........