Позивамо 
 Вас на Промоцију књиге  

  

                                             

                           

,,КАКО ЋЕ МОЈА МАЈКА ПРИЧАТИ 
О МОЈОЈ СМРТИ-
КЊИГА О МОМИ ДИМИЋУ,,    ЈОВАНА
 С МИТРОВИЋА

Поред аутора књиге учествују 
МОМИНИ ПРИЈАТЕЉИ
 И КОЛЕГЕ 

    1212.2014.ГОДИНЕ У 17 
САТИ

БИБЛИОТЕКА,,МОМА ДИМИЋ,,
 МИРИЈЕВО         

                                      Председник клуба

                                             Мирослав Костић

( адреса библиотеке: Школски трг 2. Библиотека је 
на другом
 спрату  зграде
 Месне заједнице ``Старо Миријево``, објекат 
поред старе миријевске
 цркве Св.Илија, 
 аутобуси 74, 25п, 27, 27е и 46)  

        

СПОЗОР КЊИГЕ:ШРИФ БОР, ИЗДАВАЧ: 
 ИНТЕЛЕКТА ВАЉЕВО

NOVA KNJIGA
Jovana S. Mitrovića ”Kako će moja majka
 pričati o mojoj smrti- 
Knjiga o Momi Dimniću”
 izdavač   Intelekta iz Valjeva
.
 Samo šest  godina posle smrti Moma Dimić 
skoro da je zaboravljen. 
Mnogi koji su posle njega večno otišli već 
imaju svoje fondacije, nazive 
ulica, nagrade..
čak je jedna Tv kuća emitovala monodramu
 ,,ŽIVEO ŽIVOT TOLA 
MANOJLOVIĆ,, 
u izvodjenju Petra Kralja, ali na kraju nije bilo
 imena autora   Mome 
Dimića.    
Čak ni nagrada koja nosi njegovo ime nije
toliko zapažena, tako da  
 jedan od 
 dobitnika  naglašava da  mu je drago što
 je  dobio ovu nagradu, ne 
pominjući ime 
Mome Dimića.  Da ne bi  ostao zaboravljen
 nastala je ova ,,Knjiga o
 Momi,,..
 i mnoge njegove kolege, najbolje prijatelj koje 
je  Moma voleo i cenio, 
nateratće da ga se ipak sete..   
   Ova knjiga, naslovljena po istoimenoj
Mominoj pesmi, predstavlja
 bogat 
dokumentarni zapis   iz  njegovog književnog 
opusa  i rada;  verodostojno
 nas 
podseća na temperament našeg  skoro
 ”zaboravljenog pisca”.   
abeležena su 
sećanja na 
  Momine  boravke u Timočkoj krajini i Boru i
 učešća  na Književnoj 
koloniji u Zlotu,
 Balkanbskim i oktobarskim susretima pisaca u
 Boru..Autor je zabeležio 
i  sećanje na prvi  susrt sa Momom sedamdesetih 
  i poslednji 
  u maju 2008.gpdine u
 Beogradu,  
 Ovo je knjiga o kojoj će tek biti reči, na to nas je
Moma    zadužio, svojim bogatim 
književnim delom i ljudskom dobrotom, da ga 
 nikada ne zaboravimio.

Knjiga o Momi Jovana S. Mitrovića koncipirana je 
kao feljton, a s obzirom 
da je 2010.godine 
u 35 nastavaka izašla na Blogpostu Univerzumm i 
naišla je na odlične
reakcije čitalaca, prirodan sled njenog štampanog 
izdanja bio je neminovan.
Ma kako se činilo da je Moma Dimić ”zaboravljen
 brzinski” ipak postoje  oni, 
potvrdjuje ova knjiga, koji se sećaju njegovog dela
 i prijateljstva, a poštovaoci i 
bliski prijatelji poput Književnog kluba ,,Mala  ptiica,, 
iz Mirijeva, i Jovana S.Mitrovića 
  na ovaj način,  dalje podsećaju na  ovog ašeg romansijera,
 filozofa i putopisca.

Dok su mnogi pljuvali po  Srbiji, svojim tekstovima, 
 obijali nagrade, ambasadorska 
mesta po partijskoj pripadnosti i umetničke penzije, 
dobijali skupocene  bunde za 
razna žiriranja.. Moma Dimić je neumorno putovao 
obilazio sela i budžake u Srbiji i 
metropole po   svetu...podržavao  hrabrio mlade 
 stvaraoce  iz dijaspore; pisao je,
pričao  na radiju i televiziji, slao pisma  razgovarao 
telefonom i ubedjivao svetske 
pisce i intelektualce  da je bombardovanje Srbije 
najveće  zlo prema srpskom narodu..
 Odricao se penzije i honorara, organizovao književne
 kolonije . Samo jedan deo toga
 je  u Knjizi,,Kako će moja majka pričati o mojoj  smrti-
 priča o Momi Dimiću,, . 
Gotovo sve recenzije dela pisca Jovana S. Mitrovića, 
 napisao je upravo Moma i 
ova knjiga je umesto obećanog intervjua.. naglašava 
  Jovan S.Mitrović, na prvoj 
televizijskoj  promociji u Boru.

 Moma Dimić je preminuo 8. juna 2008.godine u
 Beogradu, za sobom je ostavio 
preko 40 
objavljenih knjiga, još 1966. godine napisao je roman
 ”Živeo život Tola Manojlović”,
 koji je 
pretočen u dramu koja se u Ateljeu 212 igrala preko
 400 puta. Njegova bogata 
karijera
 filozofa,
 pesnika, pisca i plemenitog čoveka uvek je bila 

zapažena u čitavom regionu.... 
  
  Ova je knjiga   nastala sa željom da Moma bude
  uivek sa nama,to su porepoznali i
 ljudi iz
 izdavačke kuće ,,Intelekta,, iz Valjeva i matično
 preduzeće ŠRIF iz Bora Mitrovića  
 koje je 
pomoglo štampanje knjige, ,, Politika,,će uskoro objaviti 
feljton o Momi Dimiću.... 

 ‘‘     
          

                            

  Kњижевни клуб ``Мала птица``Београд

Николе Доксата 18, Миријево, тел. 060-340 45 14,

011-343  60 89       _________________________________________________________

          Поштовани

Књижевни клуб ,,Мала птица,, организује
 Прву књижевну 
манифестацију 
 ``Момини дани`` у Миријеву, у библиотеци 
Мома Димић,
 од 8-12. децембра,
 са почетком у 17 часова.

 ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ 
``МОМИНИ ДАНИ`` 

8.12. 2014.      Свечано отварање  

                   -Промоција зборника ``Цигански кревет``

-Учествују: учесници конкурса са награђеним, 
похваљеним  и одабраним  
радовима  о Моми Димићу

 9.12.2014.   Песнички фестивал ``Цигански кревет``

-Учествују: учесници основних и средњих школа са
 награђеним, похваљеним и одабраним радовима  у 
свим категоријама (поезија, проза, хаику)
                

 10.12.2014.   Песнички фестивал ``Цигански кревет``
 ПОЕЗИЈА             
 (одрасли)

         - Учествују: аутори  - награђених, похваљених и одабраних
 радова.

  11.12. 2014.    Песнички фестивал ``Цигански кревет``
 ПРОЗА  
  (одрасли) 
 

              -Учествују:  аутору наградјених,похвалјених и 
одабраних радова.

 12.12. 2014     Песнички фестивал ``Цигански кревет``
 (одрасли)
 ХАИКУ ПОЕЗИЈА

Промоција књиге о Моми Димићу Јована С.Митровића  
``Како ће моја мајка 
 причати о мојој смрти – Књига о Моми Димићу``

 Завршни програм о Моми Димићу и затварање 
манифестације 

СПОНЗОРИ манифестције

   Kњижевни клуб ``Мала птица``Београд

Николе Доксата 18, Миријево, тел. 060-340 45 14,

011-343  60 89       _________________________________________________________

Позивамо Вас 
на Промоцију
 књиге     

                                  

                           

,,КАКО ЋЕ МОЈА МАЈКА ПРИЧАТИ О 
МОЈОЈ СМРТИ-КЊИГА О МОМИ ДИМИЋУ,,

                      ЈОВАНА С МИТРОВИЋА

Поред аутора књиге учествују 
МОМИНИ ПРИЈАТЕЉИ И КОЛЕГЕ  

    1212.2014.ГОДИНЕ У 17 САТИ

БИБЛИОТЕКА,,МОМА ДИМИЋ,, 
МИРИЈЕВО           

                         Председник клуба

                                        Мирослав Костић

( адреса библиотеке: Школски трг 2. Библиотека је на другом 
спрату  зграде 
Месне заједнице ``Старо Миријево``, објекат поред старе 
миријевске цркве
 Св.Илија,  аутобуси 74, 25п, 27, 27е и 46)  

        

СПОЗОР КЊИГЕ:ШРИФ БОР, 
ИЗДАВАЧ: ИНТЕЛЕКТА
 ВАЉЕВО

BELEŠKA O PISCU                                                                         

                

 

  Jovan S. Mitrović( Bor, 195O.)Pesnik, esejista, pripovedač 
i dramski 
pisac zavičajnog ambijenta.Novinarstvo diplomirao i 
specijalističke 
studije završio na Fakultetu političkih 
nauka u Zagrebu.U novinarskoj profesiji prošao sve faze,
 od novinara
 priparavnika, 
saradnika, urednika, odgovornog urednika, glavnog i 
odgovornog do 
direktora borske
 televizije. Ima objavljenih 18 knjiga.Najznačajnije 
knjige su mu:

’‘Reč približna životu’’ (1987)’‘,  Skok preko kože'' 
roman i drama ( 1981.
i 1996)’‘, Dulkan'' (1990),

‘‘Sanjam 93.''(1994) , ''Bakarna reka krvavo zlato''
 (20004), ovaj feljton
 ‚‚Politika”je
 2003. godine objavila u preko 20 nastavaka, 
obeležavajući 
100 godina postojanja
 borskog rudnika. Dobitnik je Oktobarske 
nagrade grada Bora za
 književnost.
Prevodjen na rumunski, makedonski, 
ukrainski i engleski jezik. 
Član je Udruženja književnika Srbije i 
Udruženja novinara Srbije.

Živi i radi u Boru.     

                               

 

Моји блогови

UNIVERZUMM  ·

MOLE SE SVI ONI KOJI NEŠTO  VIŠE ZNAJU O SUDBINI UKRAJINSKOG PESNIKA 

BRANISLAVA ANTONOVIČA GRIŠČUKA IZ HMELJNICKOG DA MI  JAVE  NA OVAJ BLOG....

Branislav Antonovič Griščuk je  1995.godine bio učesnik  Svesrpske  književne kolonije  DOBROTA ZLOTA...u Boru.  Tu mu je nastala i čuvena poema SLOVENSKI MARŠ...RADIO JE KAO NOVINAR U VIŠE LISTOVA I ČASOPISA,I  BIO  UREDNIK U LISTU,,KAMENOLOM,,. BIO JE ZAMENIK NAČELNIKA UPRAVE KULTURE GRADA HMELJNICKI...OBJAVIO JE  15 KNJIGA
  JOVAN S. MITROVIĆ IZ BORA.


  
       Branislav Antonovič Griščuk 

SLOVENSKI MARŠ
   ZBOGOM, ZBOGOM 

Hej u Kijevu,gradu prestonome
zvone zvona i ati ržu.
Da štiti od neprijatelja Otadžbonu
vojska se slovenska iskuplja.
Za jutarnjim Dnjeprom,iza magli
gde kopitama zemlja je izdrobljena
ja u boju neću samo jednog
poaeći  od ramena sve do sedla !

                   Zbogom ženo lepoto prečista,
                   zbogom nebesa plava.
                   Neću se vr4atiti,vratiti se neću
                    iz boja za Rusiju!
                    Zbogom  crke zlatovrate,
                    zbogoom krovlje sveto.
                    U sadu kovilj  kovilj-travu pašću
                   od strele poloveske!

Kad me na štitu rumenom
u magli krvavo-purpurnoj
ponesu pod zastavama žalnim
moji drugovi iz bitaka
ma da sudjeno bi da se vratim
saboraca mojih put tu se završava
i konja i mač čelični
predaće u ruke sina moga.
                
                  Zbogom ženo lepoto prečista,
                   zbogom nebesa plava.
                   Neću se vr4atiti,vratiti se neću
                    iz boja za Rusiju!
                    Zbogom  crke zlatovrate,
                    zbogoom krovlje sveto.
                    U sadu kovilj  kovilj-travu pašću
                    od strele poloveske!
                    .......................................
Preveli S. Lukić,M.Dimić i J.S. Mitrović)

.......(.Poema  SLOVENSKI MARŠ u Zlotu nije završena !!!!!

  .

КРОТ всім тим, хто знати щось більше про SUDBIINI УКРАЇНА поетів Браніслава Антонович GRIŠČUKA ВІД Хмельницької, дайте мені знати цей блог ...
Перегляди сторінок по країнах:
Графік Найпопулярніші країни серед блога соратників
Пункт сторінка Показати                                 
Від цього обстеження читачів блогу UNIVERZUMM я помітив, що є багато читачів з України ...
Це можливість задати всі ті українці, які дійсно роблять уважно прочитати цей пост ..

    КРОТ всім тим, хто знати щось більше про SUDBIINI УКРАЇНИ ПОЕТІВ
Браніслава Антонович GRIŠČUKA ВІД Хмельницької, дайте мені знати цей блог ....

Браніслав Griščuk Антонович в 1995 році був частиною все-сербського літературного колонії ДОБРОТА Złota ... в Борі. Там він створив знаменитий вірш Слов'янський марш ... працював в якості журналіста в декількох списках і журналів і був редактором газети,, KAMENOLOM,,. Він був заступником начальника управління культури МІСТО Хмельницької ... Він опублікував 15 книг

    Джон С. Митрович BORA.

 

  MOLE SE SVI ONI KOJI NEŠTO  VIŠE ZNAJU O SUDBIINI UKRAJINSKOG PESNIKA  BRANISLAVA ANTONOVIČA GRIŠČUKA IZ HMELJNICKOG DA MI  JAVE  NA OVAJ BLOG...

Приказа странице по земљама:

Ставка   Приказа странице

                                                    

Србија	14955
Сједињене Америчке Државе	1728
Босна и Херцеговина	661
Немачка	550
Хрватска	323
Црна Гора	284
Русија	249
Бугарска	173
Француска	154
Македонија	145

Украјина                          112                                       

 Немачка                                      109                       

  

Iz ovog pregleda o čitanosti Bloga  UNIVERZUMM uočio sam da  ima  dosta čitalaca iz Ukrajine...
Ovom prilikom  molim sve one Ukrajince, koji to zaista čine da  pažljivo pročitaju   ovu poruku :..

  MOLE SE SVI ONI KOJI NEŠTO  VIŠE ZNAJU O SUDBIINI UKRAJINSKOG PESNIKA 
BRANISLAVA ANTONOVIČA GRIŠČUKA IZ HMELJNICKOG DA MI  JAVE  NA OVAJ BLOG....

Branislav Antonovič Griščuk je  1995.godine bio učesnik  Svesrpske  književne kolonije  DOBROTA ZLOTA...u Boru.  Tu mu je nastala i čuvena poema SLOVENSKI MARŠ...RADIO JE KAO NOVINAR U VIŠE LISTOVA I ČASOPISA,I  BIO  UREDNIK U LISTU,,KAMENOLOM,,. BIO JE ZAMENIK NAČELNIKA UPRAVE KULTURE GRADA HMELJNICKI...OBJAVIO JE  15 KNJIGA

  JOVAN S. MITROVIĆ IZ BORA.




 
 

 

.
    

    КРОТ всім тим, хто знати щось більше про SUDBIINI УКРАЇНА поетів Браніслава Антонович GRIŠČUKA ВІД Хмельницької, дайте мені знати цей блог ... 

 

              

                                      

PIŠU DRUGI                                                   MISTERIJA SRPSKOG NARODA: Da li srpski grb sa 4S predstavlja 4 srpska plemena koja su nakon potopa krenula u 4 pravca

Američki naučnici Volter Pitman i Vilijam Rajan otkrili su da je pre više od 5.500 godina p.n.e. Crno more bilo slatkovodno jezero na oko 50 metara ispod današnjeg nivoa. Ova činjenica navodi na to da su četiri ogromne reke (Don, Dnjepar, Dnjestar i Dunav) imale jedno ušće. Ni na jednom drugom mestu na planeti četiri velike reke ne ulivaju se na tako malom prostoru, praktično na jednom mestu.

Upravo ova otkrića navode na pretpostavku da se na ušću tih reka nalazila drevna civilizacija i grad Atlantida, jer je još u antičko doba Platon u svojim spisima naveo da je Atlantida potonula u more, kao i da je bila okružena sa 4 velike reke. Na ušću ove četiri reke zaista je postojala civilizacija. Ali to nije bila Atlantida (Atlantida je jedan sasvim drugačiji i mnogo stariji grad).
Ušće četiri reke je ustvari kolevka Srba.
Razlog zašto se mešaju Atlantida i zemlja Srba (po nekima Slovena) leži u tome što su pred ovom drevnom poplavom izbegli Srbi nosili sa sobom dva predanja: jedno o gradu Atlantidi i drugo o svojoj kolevci sa ušća četiri reke koju je progutalo more. Od njih su za ove predaje čuli egipatski sveštenici, a od njih antički Grci koji su ih i zapisali.
Srbi i danas za delove svog naroda koji žive van matične zemlje kažu da su u ‘rasejanju’. Dakle, povlačeći se pred nadolazećim morem, sasvim logično, narod se kretao uzvodno dolinama ove četiri reke. Oni Srbi koji su krenuli uzvodno dolinama reka Don i Dnjepar, kasnije su osnovali državu koja se i danas zove Rasija (Rusija. Izgovara se Rasija). Oni Srbi koji su se povlačili uzvodno uz Dnjestar do danas su zadržali ime Srbi, sa odrednicom Lužički. Mišljenje je da su se i današnja Češka, Moravska zvale Srbija.
One su simbolično predstavljene i na srpskom grbu – krst sa četiri ‘C’ (četiri srpska plemena koja su krenula u četiri pravca)
Oni Srbi koji su se povukli na zapad uz Dunav do dana današnjeg se zovu Srbima. Prva država koju su osnovali zvala se Rasija ili Ras, odnosno Raška, a sebe su nazivali Rasjanim Srbima, odnosno Rašanima (Rasen). Srbi koji su se povukli na istok prema Kavkazu i Kaspijskom jezeru nazvani su sarmatski Srbi ili stari Srbi. Prva država koju su osnovali zvala se Serbonija (ili Sorabija), a narod je nazvan Sorabi, ili beli Sorabi, dok su se južni (balkanski) Srbi nazivali crvenim Sorabima.
A naziv regije Moravske i balkanske reke Morave imaju isto poreklo. Možda su imena data prema postojećim regijama, rekama itd u toj prapostojbini, pa su isto tako „ponesena“ kao i naziv regije Raške, čiji naziv je prvobitno korišćen negde kod Crnog mora to jest Kavkaza za jednu planinu ispod koje je jedno srpsko pleme živelo.  Malo severnije, u području reke Dnjestar, 5.400 godine p.n.e. iznenada se pojavljuje veoma razvijena Tripoljska civilizacija. Bukvalno na stotine gradova (do danas je otkriveno oko 2000 naselja koja pripadaju toj kulturi) pojavilo se oko 5.400 g.p.n.e. na području današnje Ukrajine, Moldavije i Rumunije, odnosno širem području reke Dnjestar.
Arheolozi tvrde da je to bila izrazito napredna civilizacija, da su pronađeni ostaci monumentalnih građevina, da su posedovali znanja iz metalurgije, proizvodnje keramike, tkanja itd. Zanimljivo je da su živeli u urbanim sredinama, gradovima, koji su po pravilu bili kružnog oblika i okruženi vodom (što odgovara opisu Atlantide).
U istom periodu, uzvodno uz reku Dunav, na području današnje Srbije i Rumunije, pojavljuje se takođe izrazito napredna Vinčanska civilizacija. Vinča je bila urbana sredina a stanovništvo je takođe izuzetno dobro poznavalo metalurške procese, procese proizvodnje keramike, tkanja itd. Zanimljivo je da najstariji ikad pronađeni trag pismenosti pripada ovoj kulturi. U tom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola lako ćete pronaći skoro sva slova današnjeg tzv. ćiriličnog pisma odnosno Srbice.
Najznačajnija, međutim, činjenica koja dokazuje da je ušće četiri reke kolevka Srba, proizlazi upravo iz vinčanskog pisma. Nacionalni simbol Srba iz Dunavske Srbije je krst sa četiri ocila (ćirilična slova ‘s’), i nalazi se u vinčanskom pismu. Dakle, sve ove kulture (Vinčanska i Taničlanska) su proizašle iz srpske kulture koja se raselila s potonule domovine.
Iako je ovo nacionalni simbol Srba, potpuno je izbledelo sećanje na to šta on, u stvari, predstavlja. Zagovaratelji ove ideje utvrđuju da ovo predstavlja centar sveta kojeg okružuju četiri reke. Tako su Srbi (Sorabi) s pravom svoju kolevku smatrali centrom sveta. To je bila najrazvijenija, najstarija, zapravo jedina civilizacija tog doba.
Dodajmo tome i Srpsku pravoslavnu crkvu koja je nedavno slavila 7520. Srpsku novu godinu. Srbi i srpska pravoslavna crkva pamte jedan davni potop koji je zadesio njihove pretke, a preživeli koji su započeli novu civilizaciju, računaju vreme od tog potopa kao svoj novi početak.
Napredna tehnologija koju je ovaj narod posedovao svedoči tome da je isti došao sa neba. Pisac Miloš Grozdanović u svojoj knjizi ‘Srbi jesu narod najstariji‘ navodi da Sora znači ‘s neba‘ a Bi ‘narod‘ na sanskritu. Stoga Sorabi (Srbi) u prevodu znači narod s neba (nebeski narod), iliti vanzemaljski narod.
Slagalica je kompletna.