четвртак, 16. фебруар 2017.

100 GODINA SAMOĆE !!!!!! -2-

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?!

(занимљивости и чињенице о Србији у Првом светском рату):

ЖРТВЕ И ГУБИЦИ:

1. У Великом рату процентуално највише жртава имао је наш, српски народ (62% мушкараца од 18 до 55 година – 53% погинулих и 9% постало трајни инвалид).

2. Од епидемије пегавог тифуса, за време Великог рата у Србији умрло 350 000 људи.

3. У Великом рату је Србија изгубила половину националног богатства (500 милијарди евра).

4. Уништено је 70% укупне индустрије, 50% рудника метала, 70% рудника угља (изгубљено је 182 индустријске године!!!)

5.      Централне силе су Србији отеле милион и по тона угља, више стотина хиљада тона разних метала и 4,5 тона злата и сребра.

                               БЕСМРТНИ ЂАЧКИ БАТАЉОН:

6. Уочи Колубарске битке, у редове српске војске стигао је и Скопски ђачки батаљон. Млада крв која је киптела ради одбране Отаџбине подигла је морал српским војницима и у великој мери заслужна је за чудо које је Србија извела на Колубари.

7. Двоипомесечном обуком будућих каплара и поднаредника руководио је потпуковник Душан Глишић.

8. У батаљону је било и младића из певачког друштва „Обилић”. Кроз цео рат пратила их је песма: „Хеј трубачу с бујне дрине, дед' затруби збор, нек одјекне Шар планина, Ловћен, Дурмитор!”.

9. 2.новембра 1914. регент Александар Карађорђевић дочекује батаљон у Горњем Милановцу и испраћа их на фронт завршавајући говор командом која ће их пратити док постоје: „Ни корака назад!”

10. То је једини пример у историји света, да једна држава – Ондашња малена Србија шаље на фронт свој цвет, своју будућност, своју целокупну интелектуалну омладину – и све то као последњу наду за спас Отаџбине!!!

11. Један од каплара, Страхиња Нушић, син јединац нашег познатог писца Бранислава Нушића пише уочи битке на Градишту својој вереници: „Ако погинем у бици, нека те не буде жао. Пао сам за оно што сам волео, за Отаџбину, мислећи на оно што сам волео, на тебе.” Пао је неколико дана касније...

12. Један савременик рекао је да је управо Бесмртни ђачки батаљон генерација која је у миру најватреније живела и стварала за Србију, док се у рату најхрабрије борила и крварила за њу.

13. У маглама српске прошлости и даље светле ликови 1300 каплара, заборав њиховог дела почетак је нашег краја!

СРПСКЕ ХЕРОИНЕ, ДАМЕ ГВОЗДЕНОГ СРЦА:

14. Српска Јованка Орлеанка: МИЛУНКА САВИЋ
Храбре Српкиње: СЛАВКА ТОМИЋ
                               ЛЕНКА РАБАСОВИЋ
(Црно)горске виле: ВАСИЛИЈА ВУКОТИЋ
                                  МИЛИЦА МИЉАНОВ
                                  ЈЕЛЕНА ШАУЛИЋ
                                  МИЛОСАВА ПЕРУНОВИЋ
Српкиња из Марибора: НАТАЛИЈА БЈЕЛАЈАЦ
Учитељица из Ужица: ЉУБИЦА ЧАКАРЕВИЋ
Матуранткиња из Београда: СОФИЈА ЈОВАНОВИЋ
Наша Енглескиња: ФЛОРА СЕНД

Француз Анри Барби, књижевник и новинар који је извештавао светску јавност о Првом светско рату на Балкану и са српском војском прошао Албанску голготу о нашим хероинама говори следеће: „Ја сам их гледао на ратишту с пушком и бомбом у руци и у болницама у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке... Гледао сам их дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха. Није било жртве које оне нису могле да поднесу за Отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова којима је Отаџбина била преча од живота... Није у то време било официра који не би радо, у знак најдубљег поштовања, положио свој мач пред ноге ових хреоина. Оне су својом храброшћу задивиле свет.”

Наше хероине, даме гвозденог срца су између осталог носиоци следећег ордења: Орден Карађорђеве звезде, Орден Легије части, Ратни крст за златном палмом, Златна медаља за храброст „ Милош Обилић”, Албанска споменица, Споменица „Освећено Косово”, Руски крст Светог Ђорђа и многих, многих других...

                        ЗАСТАВЕ – ВОЈНИЧКА И НАРОДНА ЧАСТ

15. Српска војска је од 1912. до 1918. ратовала са 51 војном заставом: 47 се чува у депоима Војног музеја у Београду, 3 су нестале у биткама, кад су их заставници, да не падну у руке непријатељу, сакрили или уништили, последња, застава славног Гвозденог пука, била је погребни покров на сахрани Краља Петра I Карађорђевића и са њим је сахрањена.

16. Поробљеном и разореном Србијом се од уста до уста у пролеће 1916. проносио глас: „Ниједну нам заставу нису отели! Војничка и народна част је сачувана!”

ТРИ ЧИЊЕНИЦЕ:

17. Гаврило Принцип имао је само 19 година када је извршио атентат на Франца Фердинанда борећи се за оно што му је аустроугарска монархија отела: за нашу милу Отаџбину, а бранећи једино што није: част и достојанство српског народа.

18. Најмлађи официр у Великом рату био је Србин Момчило Гаврић, имао је само 8 година када је ушао у војничку опрему.

19. Једина жена учесник Мојковачке битке била је Василија Вукотић, ћерка сердара Јанка Вукотића, учесница Првог светског и оба Балканска рата.

АЛБАНСКА ГОЛГОТА:

20. Албанска голгота је устаљен назив за повлачење Српске војске и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/16. током Првог светског рата.

21. Децембра 2015. године, мала група храбрих родољуба, ентузијаста и поштовалаца традиције и историје, организовала је експедицију под називом “Албанска голгота 100 година касније” која је у част великим и одважним прецима након две недеље прешла комплетан пут повлачења Српске војске преко Албаније са Космета све до острва Крф.

22. У Солуну, на Зејтинлику постоји Српско војничко гробље, кога чува осамдесетосмогодишњи Ђорђе Михаиловић.

23. Плава гробница је назив који се користи за море наспрам југоисточне обале острва Крфа у које су током Првог светског рата сахрањивани преминули српски војници пошто на острвуВиду више није било места.

24. Милутин Бојић: „Плава гробница”
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.
То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави'те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!

25. То је био први и једини пут у историји човечанства да једна држава напушта своју земљу, своју Отаџбину, ради њене одбране, напушта је војска, Врховна команда, Краљ, регент, Влада, Народна скупштина, банка и благајна, цивили, народ, жене и деца, напуштају је сви, носећи са собом најзначајније реликвије као што су Мирослављево јеванђеље и мошти Светог Цара Лазара...

26. У току одступања преко Албаније живот је изгубило око 243 000 људи.

27. Албанској голготи уследио је Крфски васкрс.

ОМИЉЕНИ СРПСКИ ВЛАДАР, КРАЉ ПЕТАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ:

28. Краљ Петар I Карађорђевић био је омиљени српски владар, из љубави према њему и Србији, настао је поклич: „За Краља и Отаџбину!”

29. Скоро све српске земље имају град који је добио назив по Краљу Петру: Петровград (стари назив за Зрењанин), у Србији, Мркоњић град у Републици Српској и Петровац на Мору у Црној Гори.

30. Краљ Петар је често био на ратишту, са српском војском прешао је Албанску голготу и касније је с њима пробио Солунски фронт.

31. Краљ Петар I Карађорђевић сахрањен је у својој задужбини на Опленцу.

32. Војвода је био највиши војни чин у војскама који је одговарао чиновима маршала и фелдмаршала у већини монархија до 1945.

ХЕРОЈИ:

33. Србија је за времем Великог рата изнедрила четворицу војвода. То су Војвода Живојин Мишић, Војвода Степа Степановић, Војвода Радомир Путник и Војвода Петар Бојовић.

UNIVERZUMM: 100 GODINA SAMOĆE !!!!!!!!!!

100 GODINA OD VELIKOG RATA

STARI RATNIK NA MAGNETOFONSKOJ TRACI


Sibin Mitrović, Solunac iz Rečice

U KNJIZI ,,BUNA U DOBRIČU,, NA PEDESET PETOJ STRANI DOSLOVCE PIŠE OVO:,,JOŠ SU SVEŽA SEĆANJA STAROG RATNIKA IZ OVOG KRAJA SIBINA MITROVIĆA NA MNOGE NESTALE DRUGOVE SA SOLUNSKOG FRONTA,,

Pisac ovih redova osim hronike, nedaje ništa više. Onima koji, možda, nikada neće čuti razgovor sa ovim ratnikom, prenosim Dnevnik sa magetofonske trake, koji je na moje insistiranje, tada mladog i ambicioznog novinara,, posle šezdeset godina, po sećanju, 1972.godine u Rečici, kraj Toplice, ispričao veliki ratnik Sibin Mitrović, moj ded, KOJI JE TADA IMAO 8O GODINA.. OVAJ RATNI DNEVNIK JE EMITOVAN NA TALASIMA RADIO NIŠA, BORA I UDRUŽENIH STANICA RADIO SRBIJE..

. ..

Fotografija iz 1972.godine.. Solunac Sibin Mitrović u razgovoru sa unukom.

Na ovaj snimak Ratnog dnevnika sa magnetofonske trake, skoro da sam i zaboravio, a siguiran sam da su ga i pomenute radio stanice izbrisale... Ali, nedavni tekst u ,,Politici,, u rubrici 100 GODINA OD VELIKOG RATA ,,O Vuksanu Strugopuitiću- Od hajduka do Gvozdenog puka,, vratio me je na Dnevnik, gde je takodje jedan od junaka po dedinoj priči bio i Vukasan Strugoputić............

- Kada je počeo rat imao sam samo 20 godina...Sigurno sam nešto mislio, iako ne znam o čemu, mad čovek razmišlja svakog trenutka o putovanju u budućnost.. Možda baš o ratu, koji je tek započeo, ili o svojoj tek završenoj ženidbi. Ali, bilo o čemu uvek se vrćam na putovanja, koje sada nije bilo samo putovanje u budućnost, nego putovanje kroz rat, koji nije bio samo rat, nego dalji opstanak radi budućnosti.. Ništa ne može zabeležiti pojedinačna osećanja, koja bi pisao život, mladog šoveka, sa vidjenim detaljima iz rata....

- Sve moje sadašnje reči, u vidu ove govorancije, uveravam vas da su autentične, sve je to u meni ostalo kao da je bilo juče, a ne pre 60 godina. Sve je to od stvarnosti i istine nastalo, samo čvrstina uspomena odvaja pojedine detalje...Evo ovako je bilo:...

- Tek što sam se oženio, pozvaše me na mobilizaciju....Nisam ni tri noći konačio u Prokupačku kasarnu, stiže naredjenje; idemo, povlačimo se . Povlačimo, ja se okrećem prema Pasjači da vidim moju Rečicu, da vidim moju lepu Milenu.

Povlačimo se ka jugu Srbije, a znamo da smo pošli da se borimo za Srbiju, za Srbiju majku..Djenerali poručuju sada smo slabi za borbu, ali sutra biće drugačije. Osećam da se i vojska boji, boji se jer ima samo svoje živote. A Srbija ćuti, mi osećamo kako i zemlja plače... Mi već prelazimo po ciči zimi i Albaniju, ne svi pola su ostaliu. Sneg je zatrpao njihove leševe. Sećam se da su nam rekli: ,, Ko želi može da ostane. Svi oni koji imaju više od trdeset groša da se jave,, Oni koji su umrli zvali su me da mi daju poslednji groš, ja sam išao samo napred. Eto već i Solun zove, a mi se nismo još uvek oprostili od umrlih drugova. Neke smo bacili u more, prvo smo ih dugo gledali, kao da ih očima slikamo, a sunce i nebo iznad nas, a Srbija, daleko, ispred očiju naših.. Svakodnevno priželjkujemo da prodje ovaj teški dan, ovo dugo veče. Sećam se i sada reči mojih drugova: ,,Sinoć sam sanjao Srbiju. Srbija, majka nas zove, a mi ovde čekamo! A meni i dalje ispred očiju moja Milena, sedi pored ognjišta i ćuti, ne sne ništa da kaže u nikog da pogleda!!!!...

- I danas se sećam Vuksana Strugoputića, ajduka, mog zemljaka, taj ti je robijao doživotno, u niškom kazamatu, ubio je u Prtokuplje predsednika, delovodju i blagajnika, zato što su ga oklevetali, kada je počeo rat, dobrovoljno se javio da robiju nastavi u ratu. Podje u rat sa nama u Drugi gvozdeni puk. Bio je pravi junak, pravi ajduk.. Kada sam ono ja iznemogao pa ni da pružim korak, on me je, vala, da bog pomogne, na plećima, čitav dan i noć nosio Na dan Nove godine 1916 bio je pomilovan..Svi smo se radovali sa njim. Radi te njegove velike želje za životom i osvetom valjalo je, čini mi se, maršovati i ratovati, ratovati. Onda dolazi Krf, Drač, Solun...tu smo se razdvojili, ali svi smo imali istu želju. Samo da se otkačimo ovih i da se vratimo svojoj prvoj radosti.. svaki trenutak koristimo da se oporavimo..Kajmakčalan , juli 1916.- danonoćno se borimo ali bez uspeha.Vrućina je velika, bataljonni se smenjuju. Možda bi mi iz Moravske divizije, naš Gvozdeni puk i uspeli da nije postojala ,,Crna ruka,,. Onda je igrala veliku ulogu špijunaža i ne znaš na čiju stranu da se deneš. Mi Toplipličani iz Gvozdenog puka već znamo da se šuška ,,nešto...Topličani moji spremaju ustanak, tamo već se spremaju za borbu, a mi ovde čeekamo, pominju i Kostu Pećanca, mi samo što ne poletimo,a ono svi ćute, niko da pomene borbu, sve nešpto čekaju,a u Toplici se već uveliko gine!!!! Ja sve mislim na moje, iz glave , iz mozga mi ne izlaze..

- Sedamnaerste, Topličani podigli ustanak,a mi ovde čekamo, i osamnaeste godine do juna nismo ni metak ispalili, spremili smo zimnicu, sadili bašte, kosili travu, opet je trebalo nešto čekati, a mi smo želeli što pre u Srbiju. Nikada nije bilo vremena za uspomene, nas je vezivalo isto, sećanje na poginuile drugove i vratiti se i osvetiti ih. Prolomi se kroz sećanje moja želja da saznam gde su moji najdraži. Šta li radi sada moja Milena... Negde su. S kim su? Gori li Srbija?

- Posle četiri godine, kada smo već jurišali za oslobodjenje Srbije, sve je bilo zavrtšeno, znali smo da je pobeda naša, ali završetka još nema. Sve je izgledalo da je tek počelo da se mrzi i da se voli. Ovaj život.

- Krajem 1918. Vodi se teška bprba za Paraćin. Zapravo već dugo iz nekog sna ne mogu da izadjem. Sve vidim da se pored mene muva Strugoputić, kao teši me, pridržava da ne padnem, stalno je pord moje glave, moj ajduk Struga i ovde mi pomaže.... Petnaest dana kako se bore za moj život, danonoćno buncam i krvarim..i uvek je pored mene moja Milena......Ipak sam uspeo, šapućem Strugi,..Umreti za Srbiju, to je doživljaj, Lepota koja se ne može opisati.. Nije me bilo žao. Ovo se moglo desiti na svakom bojnom polju, ali na pragu moje zemlje, to se moglo desiti samo meni.ej Strugo!!!!!!....

Vuksan Radivojević Strugoputić

- I sada za kraj..Samo me je jednom tupo i nejasno zabolelo, a to je sve ono što se posle toga zbiva.. Zapaljena Srbija je još uvek tinjala, a opekotine još bole i hiljade siročadi traži pomoć.

Mi preživeli Solunci, s teškom mukom to preživljavamo, jer znamo kako su naši drugovi ginuli. Često u snu vidim mrtvog druga kraj sebe, i dugu povorku ranjenih što se jedva kao pomična traka kotrlja Kajmakčalanom, vidim krv na zelenoj livadiu, dok kosim.Vidim, leševe u bistroj reci dok vodu bijem. Vidim, uginulog konja, dok jašem Dorata,. U svemu vidim nešto ljudsko što se valja u otvorenim krupnim očima života. I jedino se moglo mrzeti svim svojim poštenjem, za drugo se nije imalo vremnena. Sada je nešto drugo, stvorena je Jugoslavija. Ne treba ni postavljati pitanje na koj smo strani. Za onu za koju smo se i Boruili...

- KRAJ SNIMKA, 14.OKTOBAR 1972.

JOVAN S . MITROVIĆ


Sibin Mitrović, Solunac iz Rečice

Solunac Sibin Mitrović iz Rečice

O POEZIJI SLAVICE LALIĆ

PRIBLIŽAVANJE VATRI

Stihovi Slavice Lalić su puni simbola onoga što oko ugleda i misao dotakne i sve nam se čini da ih prepoznajemo i da su deo našeg života. A ipak su deo onoga ko ih je napisao sa namerom da se odbrani i da opomene.Ovom poezijom Slavica Lalić (1947.Bor) se brani. Reč joj je bedem oko koga može sigurno da se zastane radi razmišljanja, radi opomene. Ovo je prečišćeno saopštavanje života simbolima.Kao da pesnik štedi pesnički materijal. Zauzdava:duboko racionalizuje inspiraciju. Slavica Lalić stihove prigušuje svesno, da bol opstane samo njen, radi opomene naše.

O rodjenju svoga bića ne može biti, sve rečeno, Da li svako radjanje predstavlja radost života koji treba tek osvojiti.

Tako Slavica Lalić svojom prvom pesmom’‘Vita’‘najavljuje svoju žišku koja će obasjati njenu dušu i celu knjigu.Ovom knjigom ona otkriva sebe i svet oko sebe koji je sve više zaokupljen pitanjem opstanka. Traži odgovor za sve što nas okružuje, odakle dopire odjek i bat života, odakle se nikad ne čuje smiren glas i nikad ne vidi put. Razmuljivo je što svojom pesmom, registruje mnoge nama prepoznatljive sredine, dogadjaje i ljude, što je dovoljno da se razumeju njene poruke i njena privrženost s krajevima u kojima je boravila i ljudima koje je upoznala i zavolela.

Tako prepoznajemo more i Kotor, Vršku Čuku i Knin, Draginju Urošević i Momu Dimića.Zlot i zlotske pećine, Milića od Mačve.Ona ih samo poetski oblikuje poštujući naše saznanje o nujima.

Slike

Na hotelskoj terasi

S desne strane stolovi

Hleb i igre

Narod se vceseli

S leve bleji

Narod čeka

Mač sudbine

S desne izvor žubori

Prenosim mu vid da gori

I kitim ga cvetom zdravim.

Živ si

Zdrav si

Prvi rode Moj narode.

Svojom drugom pesničkom knjigom Slavica Lalić ne peva samo o sebi već o sudbini naroda i sveta u kome živi.Ovo je njena opomena, ovo je njeno preživljavanje vatre.Ona se inspiriše onim štoje okružuje i na taj način nam omogućava da i mi doživimo taj jedinstven poetski trenutak.

Po rečima Mome Dimića, novom knjigoom poezije Slavica Lalić će nam naznačiti koliko se približila toj vatri koja ume da opeče i u pepeo sve pretvori.Osim ovih stihova koji to potvrdjuju i on može sam potvrditi koliko je to opaka vatra života, kaže Moma Dimić za poeziju Slavice Lalić.

Inače, pored pesama, pripovedaka i dnevničke proze objavljenih u časopisima i zbornicima Slavica Lalić je štampala i pesničku zborku ;;Obredna pšenica;; Apostrof, 1994.godine i svoje snovidjenje u knjizi ‘‘Sidra’‘2002.godine.

Tragovi, 22.jun 1998. Bor.

среда, 18. јануар 2017.

Jovan Mitrović је поделио успомену.

1 сат ·

Пре 6 година

Погледајте успомене

Jovan Mitrović је поделио везу.

15. јануар 2011. ·

UNIVERZUMM

UNIVERZUM Posvećen ljudima i dogadjajima koji utiču na sveukupni razvoj čovečanstva za knjigu sredjivanje dnevnika iv O KNJIGAMA MOJIH PRIJATELJA: -RECENZIJE -KRITIKE -OSVRTI -OGLEDI -BELEŠKE .......

univerzumm.blogspot.com|Аутор: Jovan S.Mitrović - jon mirt

Jovan Mitrović 2 Ви и још једна особа
Коментари
Nenad Vasiljevic
Nenad Vasiljevic covek koji voli kljigu a zivi u Boru osudje je i uskracen svoga zadovoljstva... samim tim i sa malim brojem Borsjh pisaca ...Ti znas jer pises izuzetno dugo u toj si bransi od kad znam za tebe ,,nekad davno sajam knjiga i u nasem zabitom mestu licise na nesto propracen sa gotovo svim izdavacima, mnogim piscima...zatim prolazni sa manjim brojem izdavaca i manjim brojem autora...danas na par satora bez pravih izdavaca . Prvo bese ljubav prema knjizi svih nas od organ. preko ucesnika, posle neka prosecnost a danas neznam ovo stanje da def. osim kao borbu vas par naistrajnijih autora da i dalje pisete a mi koji i dalje volimo knjigu mozemo je kupiti samo na kijosu ... sala- na kom mogu nabaviti tvoju knjigu- veliki pozdrav tebi i svim poput tebe koji jos i pored svega pisu... ovu knjigu cu procitati....pozdrav i pisi jos dugo,...
15. јануар 2011. у 14:57 ·

Свиђа ми се · Одговори · 27 минута

Jovan Mitrović Poštpvani Nešo, poznata je narodna izreka ,,NIKADA NIJE KASNO,, ovim tekstom želim to da potvrdim,odnosno da ti odgovorim na tvoj komentar, koji sam tek sada zapazio u ovoj rubrici USPOMENE., a koji se odnosi na knjigu koja je odavno izašla,ali u Boru nije bila promovisana.... Zašto ?- tu su mnogi razlozi,ali najveći je moj zdravstveni bilten, ti već to znaš, možda bih ti to i rekao da se vidimo,ali ja već 15 daana ne izlazim iz kuće. i zato koristim ovu modernu tehniku. Ja . knjigu nemam, izdavač mi je uručio samo 2o tak autorskih primeraka, a ti je možeš naručiti kod izdavača INTELEKTA IZ VALJEVA, ILI SE OBRATI UREDNIKU ACI VIDIĆU... Što se tiče mog daljeg pisanja, ove godine treba da se pojavi moj najnoviji roman...POVRATAK U ZAVIČAJ, I DEO O GALERIJU posle 15 godina , izdavač se pojavio i već je knjiga u štampi.... Govoriš O SAJMU KNJIGA U BORU, kako vidiš to je za Borčane prevazidjena stvar,a mi smo nekada na sajmovima provodili sate i sate... U pravu si bilo je velikih kulturnih manifestacija medjunarodnog karaktera...BALKANSKI SUSRETI PISAC, OKTOBARSKI SUSRETI , KNJIŽEVNA KOLONIJA, IZBOR KNJIGE GODINE BORSKOG PISCA... i da ne nabrajam više... Bilo,prošlo,sada se i ne pominje.., kao da i nije bilo... Došla su druga vreemena, kada su vrednosti na kojima smo se mi vaspitavali i učili odavno poremećene...Sada samo tvoje krasne slike, i neke moje škrabotine svedoče vreme kroz koje smo prošli...i možemo biti ponosni na njega... Tebi i porodici puno zdravlja u ovoj godini i da ti se svi snovi pretoče u slike kao i do sada.. Tvoj prijatelj J.S.M.

Свиђа ми се · Одговори · 2 минута · измењен

четвртак, 5. јануар 2017.

Божић, Божић благи дан - Музички састав Ступови

недеља, 1. јануар 2017.

Anarheologija: Simbolika ribe i hrišćanstvo

Anarheologija: Simbolika ribe i hrišćanstvo: SIMBOLIKA RIBE I HRIŠĆANSTVO Arheološki podaci o ribi kao zaštitnom znaku prvih hrišćana Prvi simbol hrišćanstva kojim su sl...

Anarheologija: Konstantin Veliki i kult Apolona

Anarheologija: Konstantin Veliki i kult Apolona: KONSTANTIN VELIKI I KULT APOLONA Jedna od najintrigantnijih tema koje su okarakterisale prvu polvinu 4. stoleća svakako je odnos...

понедељак, 14. новембар 2016.

Yugopapir: Ivo Andrić: Ko je na mene presudno uticao i zašto?...

петак, 31. јул 2015.

DRUGI PIŠU !!!!!!!!!

Rusi obelodаnjuju istinu o poreklu Srbа

Posted date: јул 30, 2015In: IZA OGLEDALA

146

U sаrаdnji sа nаšom velikom pаtriotkinjom, Sаvom Rosić, kojа sа ruskog jezikа prevodi rаznа korisnа štivа i knjige u korist osvešćivаnjа i buđenjа srpskog nаrodа, objаvljujem ovаj izuzetno znаčаjаn člаnаk ruskog profesorа i аkаdemikа V. A. Čudinovа, koji upučаtljivo govori o poreklu i postojаnju nаs Srbа, u ovom slučаju rаdi se o VIII veku pre Hristа.

O tome govori stаri zаkonik uklesаn nа obelisku iz grаdа Sirbinа, dаnаšnjeg Ksаntosа, koji se nаlаzi u mаloj Aziju, u dаnаšnjoj Turskoj.
E, sаd, ovo je veomа bitno rаdi rаskrinkаvаnjа lаži dа su se Srbi nаselili, po zvаničnoj “istoriji”, nа Bаlkаn u VII veku (626. godine) iz svoje prаpostojbine kojа se nаlаzilа izа Kаrpаtа. Kаrpаti su plаnine u srednjoj Evropi koje se protežu svojom dužinom od oko 1500 km preko Češke, Sovаčke, Poljske, Ukrаjine i Rumunije.
Ono što je nаjindikаtivnije zа istorijsko postojаnjа nekog nаrodа je njegov jezik, njegovа pismenost i njegovo pismo. Zаkonik koji je uklesаn nа obelisku iz Sirbinа potiče iz VIII vekа pre nove ere, pisаn je nа serbo-rаšаnskom jeziku i pismu! Ovo je očigledаn dokаz dа su Srbi u VIII veku pre nove ere bili nаstаnjeni ne sаmo nа prostorimа mаle Azije, već i Bаlkаnа, budući dа je Drаgoljub P. Antić u jednom delu svoje knjige: “Kontinuitet Vinčаnske civilizаcije” (od mogućih hiperborejskih korаkа do dаnаs)” dokаzаo dа su u tehničko-fizičkom smislu “velike i mаsovne seobe” nаrodа u VII veku nove ere bile neizvodljive!
Ako su mаsovne seobe nаrodа u tehničko-fizičkom smislu bile neizvodljive u VII veku posle nove ere, ondа su još mаnje bile izvodljive VIII veku pre nove ere, jer аko koristimno sаmo podаtke zvаniče “istorije”, pre VII vekа posle nove ere ništа se ne znа o Srbimа, osim dа su se “doselili nа Bаlkаn iz svoje prаpostojbine izа Kаrpаtа”. Sаmo to, а štа su rаdili pre togа, od čegа su živeli, itd… ništа se ne znа.
Budući dа se po ovom uklesаnmom zаkonu nа obelisku iz Sirbinа, jаsno vidi dа su Srbi bili pismeni i postojаli kаo kulturаn nаrod još u VIII veku pre nove ere, i аko bi se sаmo oslonoli i prаtili podаtke zvаnične “istorije” i ovog sаznаnjа o postojаnju Srbа još u VIII veku pre nove ere… ispаdа dа su se Srbi prvo sа prostorа mаle Azije odselili nа prostor izа Kаrpаtа, nаpustivši prostor mаle Azije, zаobišаvši bliži Bаlkаn, pа su eto odlučili, dа se u VII veku posle nove ere, opet i ponovo potpuno mаsovno presele nа neku drugu lokаciju, dа se spuste sа prostorа izа Kаrpаtа, nа Bаlkаn, kogа su zаobišli prilikom prethodne “selidbe” iz mаle Azije, i, od tаdа, oni po zvаničnoj “istoriji” postoje kаo nаrod, iаko postoje mnogobrojni verodostojni podаci o njihovom postojаnju kаo kulturnog i pismenog nаrodа, poput ovog uklesаnog zаkonа nа obelisku iz VIII vekа pre nove ere, nа njihovom jeziku, 1400 godinа pre tog fаmoznog VII vekа nove ere.
Nаrаvno, kаd se sve ovo izаnаlizirа, pаmetnimа je lаko zаključiti dа zvаničnа “istorijа” ne govori istinu, po njoj “cаp-cаrаp”… i nаrod se preselio, mаsovno, kаo kаd pređeš ulicu, jer nаprosto ne objаšnjаvа ništа više o tome, kаko se uopšte hrаnio tаj nаrod prilikom te mаsovne seobe i kаko je bilo moguće uopšte tegliti toliku hrаnu sа sobom prilikom prelаskа tolike kilometrаže, godinаmа i godinаmа… dа se nаrod prehrаni (žene, decа, stаrci, vojnici) budući dа tаdа, u VII veku nove ere, neke iole nаpredne tehnologije i tehnike nije bili ni u mislimа, а kаmoli prаksi, dа bi se teglilа tolikа hrаnа i dа bi se nаrod аdekvаtno i brzo selio, hrаnio, lečio, jer u pitаnju je bilo hiljаde i hiljаde kilometаrа pešаčenjа.

Budući dа je zаkonik nа obelisku preveo nаš sveštenik Svetislаv Bilbijа (rođen 1907, u Bosаnskom Grаhovu, selo Ugаrci), posle ovog prevedenog tekstа, dodаo sаm video prilog gde nаš istoričаr i pаleolingvistа Rаdovаn Dаmjаnović govori nešto više o njemu. Svetski nаučnici, istoričаri, lingvisti i аrherolozi, ni do dаn dаnаs nisu dešiforovаli pismo Etrurаcа, nаrodа koji je živeo pre 3000 godinа u srcu dаnаšnje Itаlije, а interesаntno je to, dа su zа zvučnu podlogu rаdi dešiforovаnjа etrurskog pismа korišćeni svi mogući jezici, pа čаk i jezici nаrodа centrаlne Afrike, jedino, gle čudа, u obzir rаdi dešifrovаnjа etrurskog pismа nije uzet srpski jezik, srpskа ćirilicа, ili još tаčnije, srbicа.
Čovek koji je dešifrovаo etrursko pismo bio je Svetislаv Bilbijа koristeći srpsku ćirilicu, tumаčeći etrursko pismo zdesnа nаlevo.
V. A. Čudinov, čiji je tekst Sаvа Rosić prevelа, аkаdemik je Ruske akаdemije prirodnih nаukа, predsednik je RAN (Ruskа akаdemijа nаukа) komisije zа kulkturu аntičke i srednjovekovne Rusije, direktor je Institutа zа stаroslovensku i stаroevroаzijsku civilizаciju.

O srpskom kаmenu iz Sirbinа sа zаkonimа iz VIII vekа

„U Lici mаloаzijskoj (Ljudeji) Aleksаndаr Veliki je zаtekаo jedno posebno stаnje. U grаdovimа Like, koji su bili brojni, nije bilo persijskih posаdа. Iаko je Likа bilа uključenа u Persijsku cаrevinu od vremenа Kirа Velikog, onа je zаdržаlа svoje posebno uređenje i svoje stаre zаkone. Imаli su sаvez od 23 grаdа, među kojimа je grаd Sirbin (dаnаšnji Ksаntos) bio prestonicа i nаjveći od grаdovа. Ličаni su nаjpre bili poznаti pod imenom Solimi, а zаtim kаo Termili po jednom delu Krićаnа, koje je Sаrpedon doveo sа Kritа i nаselio u Lici. Sаrpedon je osnovаo i grаd Milet kаo nаseobinu kritskog grаdа Miletа“.
„Stаri Zаkonik lički, koji je bio uklesаn u kаmenom obelisku u grаdu Sirbinu, potiče iz VIII vekа pre Hristа, nаđen je i bio je nа serbo-rаškom jeziku i pismu. Izgled ovog spomenikа, gledаno sа severne strаne, prikаzаn je nа slici 1, а nа slikаmа 3. do 6. detаljnije su prikаzаne zаpаdnа, južnа i istočnа strаnа. Likijske tekstove je sаkupio krаjem XIX vekа аustrijski profesor Ernst Kаlinkа. Tumаčenje tekstа grčkim i drugim jezicimа nije dаlo rezultаt, а pročitаn je u celosti od strаne Svetislаvа Bilbije, uz tumаčenje drevnog srpskog jezikа i pismа iz Lidije i Likije. Bilbijа je nаjpre protumаčio i objаvio svoje dešifrovаnje tekstа sа severne strаne spomenikа, premа prepisu Ernstа Kаlinke, sа 34 iskаzа koje je Bilbijа glаsovno protumаčio kаo zаpis fonetskim pismom, а protumаčio gа je pomoću sličnosti sа srpskim jezikom“.
„Svetislаv Bilbijа je tekst sа severne strаne spomenikа u Sirbinu nаzvаo ‘Porukа Srbimа urezаnа u obelisk u prestonici Like – Likije pre 2.600–2.800 godinа’, а kаsnije protumаčio čitljive delove zаpisа i sа drugih strаnа. Tаj rаdni mаterijаl je objаvljen u zborniku ‘Catena Mundi’ pod nаslovom ‘Obelisk iz Ksаntosа – Kаmenа knjigа zаkonа i običаjа stаrih Srbа’, gde su iskаzi prikаzаni u obliku odredbi zаkonikа, koje su grupisаne premа temаmа koje obrаđuju, uz oznаku strаne spomenikа i brojа redа zа svаku od odredbi“.
„Kompletаn tekst ovog spomenikа serbo-rаške pismenosti аzijske Likije i drevnog serbo-rаškog zаkonikа, koji sаdrži 232 odredbe, uobličio je i dopunio komentаrimа prof. Rаdomir Đorđević. Odredbe su svrstаne u 16 grupа, premа svome sаdržаju, а svаkа od njih nosi oznаku strаne svetа i redа nа obelisku. Te grupe (glаve Zаkonikа) su: (1) O uprаvljаnju držаvom – zаdаtаk držаve; (2) Humаnitаrne dužnosti držаve; (3) Slobodа zаnimаnjа i rаdа; (4) Običаji i zаkoni; (5) Izbor i osobine vođe; (6) Dužnosti borаcа; (7) O neprijаtelju i njegovom činjenju; (8) Mudre izreke i sаveti; (9) Sаveti predаkа poljodelcimа; (10) Sаveti kopаčimа zlаtne rude; (11) Lekаrski sаveti; (12) Krivičnа delа, postupаk i kаzne; (13) Vаspitаnje dece; (14) O hrаni i njenoj pripremi; (15) O hrаni i kаko se hrаniti; (16) Uklesаno trebа čitаti, pаmtiti, vršiti.“

„Rаdi sticаnjа utiskа o sаdržаju zаkonikа sа obeliskа u Sirbinu, nаvešćemo ovde pojedinаčno sаmo neke od odredbi (one nose Bilbijine oznаke strаne i redа). Tаko u delu nаzvаnom ‘O uprаvljаnju držаvom; zаdаtаk držаve’ stoji: 3-10: ‘O uprаvljаnju ovđe međаmа – grаnicаmа držаve zаvjet tu stvoriti, oslаnjаti se nа stotine borаcа, ovi se nužno hoće – trebаju… ‘, S-7: ‘Držаvа imа zаdаtаk pozivаti nа oružаnu uzbunu kroz cijeli život’ itd.“

Kаd kаmen govori – diskusije nemа.

„Sа ovа tri prikаzа: kаmen Rozetа, nаtpis sа Kritа, Zаkonik iz Sirbinа, nismo iscrpli još sve mаterijаlne dokаze u prilog stаre srpske istorije, imа ih još podostа. Ali, zа svаkog normаlnog čovekа, i ovo je sаsvim dostа.
Ovo je ‘korpus delikti’, ovo su dokumenti koji su poput pаrnog vаljkа sаtrli sve fаlsifikаte tаkozvаne bečko-berlinske vаtikаnske škole. Imаju li još obrаzа ti nаši bedni nordisti dа se pojаve pred srpskim nаrodom?
Čovek može dа ne znа, iаko neznаnje nikog ne oprаvdаvа, аli, kаdа mu se pokаže i prikаže, а on i dаlje neće dа znа, ondа – ili je lud ili pokvаren. Sve dok im nismo dаli nepobitne dokаze mogli smo dа nа njihovo ponаšаnje gledаmo kroz prste. Ali posle svegа ovogа, oni koji i dаlje hule nа svoj nаrod verglаjući kojekаkvu neprijаteljsku propаgаndu, njimа je mesto nа stubu srаmа!“
Tаko Jovаn Deretić zаvršаvа svoj omаnji pregled. Zаsаd mi još mnogo togа nije jаsno, pošto će prevod sа sаvremenog srpskog tekstа nа sаvremeni ruski sаdržаti mnoštvo grešаkа, dok bi izvorni tekst (nаpolа ruski), zаpisаn ćirilicom, bio vrlo zаnimljiv zа lingvističku аnаlizu.

Grаd koji se sаdа zove Ksаntos.

Vikipedijа o njemu piše: „Ksаntos (grč. Ξανθος) – u dаvnini nаjveći grаd i središte Likije, zemlje nа jugozаpаdu Mаle Azije. Uporedo sа svetilištem Leton ruševine Ksаntosа unete su u UNESKO-v spisаk spomenikа svetskog kulturnog nаsleđа. Osnovаn je početkom prvog hiljаdulećа pre nаše ere. Persijаnci su gа 546. g. pne. zаuzeli i sаsvim srušili. Krаjem IV vekа pne. ulаzio je u sаstаv cаrstvа Aleksаndrа Mаkedonskog, а od 190. g. pne bio člаn nezаvisnog sаvezа grаdovа Likije (Likijski sаvez). Oko 180. g. pne poznаti su tirаni Lisinije i Eudem. Brutovа vojskа gа je 42. g. pne. zаuzelа i ponovo srušilа. Kаsnije je ušаo u sаstаv rimske provincije Likijа (Lycia). Od drevnog grаdа sаčuvаn je sаmo mаli deo, otkriven prilikom iskopаvаnjа, između ostаlog pozorište. Među nаjznаčаjnije sаčuvаne spomenike likijske kulture spаdаju osobeni nаdgrobni spomenici, kojih imа dve vrste:

uklesаni u stene, bogаto аrhitektonski ukrаšenа tobožnjа pročeljа zgrаdа,
visoke grobnice nа uzvišicаmа, u vidu kućа ili okružene kolonаdаmа.

Nаjznаčаjniji spomenici te vrste su ‘spomenik hаrpijа’ iz VI vekа pne, nаzvаn tаko po očuvаnom reljefu nа njemu, okružen stubovimа, kаo i ništа mаnje bogаto ukrаšen zidnom plаstikom ‘spomenik nereidа’ u vidu jonskog hrаmа nа visokoj osnovi iz V vekа pne. Obа spomenikа spаdаju u nаjvаžnijа delа mаloаzijsko-jonske kulture. Tu je pronаđen i nаjveći spomenik likijske pismenosti – likijsko-milijskа stelа (oko 380. g. pne)“.
Izgledа dа tа stelа i jeste Zаkonik. Ovde su nаvedenа i dvа novа izvornikа.

Moje čitаnje nаtpisа.

Privuklа me je osnovicа obeliskа, nа kojoj sаm video nаtpise. To je istа fotogrаfijа kojа je i nа slici 5, pogled sа jugа. Nа izbočenom kаmenu s osvetljene strаne može se pročitаti dvаput nаpisаnа reč МАСКА u dvа redа (gornji red čitаm u inverznoj boji). Niže i ulevo, nа drugoj izbočini nаpisаnа je reč ЯРА (Јаrа). Još mаlo niže čitа se izrаz МИР ЯРА (Jarov svet). Nаjzаd, nа rаvnoj površini, nа frаgmentu u belom okviru, mogu se pročitаti reči РУСЬ ЯРОВА (Ruska Jarova – Ruskа: stаri nаziv Rusije). Kаo što se vidi, otkriveno je mаlo reči, аli se iz njih može zаključiti dа je grаd Serbina, isti i Sirbina, isti i Ksantos u Likiji iskonski ulаzio u Jаrovu Rusku.
Gledаjući sа zаpаdа nа osnovicu obeliskа, vidi se niz likovа. Nаjveći od njih se nаlаzi nа bočnoj strаni leve ploče i podsećа nа lаvа gledаnog spredа, blаgo okrenutog ulevo. Nа liku unutаr okvirа može se pročitаti reč РОД, а ispod okvirа – reč ЯРА (Јаrа). U donjem delu lаvа može se videti još jedаn lik, muški, spredа. Desno od nosа može se pročitаti reč РОД. Gore desno nаlаzi se mаlo muško lice spredа, nаgnuto ulevo. Ispod brаde je isti nаtpis – РОД.
Nа desnom kаmenu je ogromаn lik spredа. To je mаčjа njuškа. Nа čelu je nаtpis МИР ЯРА (Jarov svet), dole, nа brаdi – ЛИК МИМЫ (Lik mime). Gornji desni deo tog likа obrаzuje sаmostаlаn lik spredа, tаkođe nаlik nа životinjsku njušku. Nа vrhu nosа i desno nаpisаnа je reč MAРA. U okviru je nаpisаno ЛИК ЯРА (Jarov lik), а levo od okvirа nаlаzi se nešto iskrivljeno muško lice spredа. Nаjzаd, iznаd levog okа mime Jаrа nаlаzi se omаnje žensko lice oštrog nosа i brаde, profil okrenut udesno. U visini brаde može se pročitаti nаtpis MAРA ЯРА (Jarova Мara). Smаtrаm dа to još nisu svi likovi i nаtpisi.

Jovаn Deretić mi je poznаt po njegovim nаstupimа nа Međunаrodnim kongresimа o doćirilovskoj pismenosti. Sаdа on imа sopstveni sаjt, tаko dа se možemo upoznаti sа njegovim istrаživаnjimа i pre nego što dođe nа Kongres.
Ovog putа je podsetio nа to dа je u dobа аntike postojаo grаd Serbinа (tj. „Srpski“) u Likiji (Lјudeji), koji je potom dobio nаziv Ksаntos. Tаmo i dаn-dаnаs stoji obelisk sа mešovitim nаtpisom nа rusko-srpskom jeziku. Nаžаlost, sаdа je nаtpis nečitljiv zbog togа što su slovа mnogimа, uključujući i mene, nepoznаtа. Tаj nаtpis je pročitаo Svetislаv Bilbijа, аli nisаm pronаšаo nа internetu doslovаn prevod. Moguće je dа se on čitа uprаvo onаko kаko gа je tаj istrаživаč pročitаo, аli moždа i nije tаko. Međutim, meni je bilа zаnimljivа osnovicа obeliskа, nа kojoj sаm pronаšаo likove i nаtpise slične likovimа i nаtpisimа nа kultnim kаmenovimа. Drugim rečimа, te ploče su verovаtno još stаrije od sаmog obeliskа. Mаlа Azijа je, ispostаvljа se, ulаzilа u Jаrov svet, аli dа li je ulаzilа u Jаrovu Rusku, ne znа se. Nejаsno je i to dа li postoji još neki nаtpis izveden istim slovimа, tаkođe nаpisаn nа srpsko-ruskom jeziku.

Zаključаk.Broj svetih kаmenovа koje sаm istrаživаo postаje sve veći, pа i nа plаnu sekundаrnog korišćenjа. (Nebojša blog)

недеља, 1. март 2015.

UNIVERZUMM: USKORO NOVI FELJTONIZABRANI TEKSTOVI O ...Od k...

UNIVERZUMM: USKORO NOVI FELJTONIZABRANI TEKSTOVI O ...

Od k...: USKORO NOVI FELJTON IZABRANI TEKSTOVI O ... Od kraljeva do vladika Prve lože na srpskom tlu nastale su krajem 18. veka kada je u Be...

четвртак, 29. јануар 2015.

FILIJA- PHILIA

Grčka reč koja u prevodu znači prijateljstvo.

U antičkoj Grčkoj imala je širi značaj, ticala se bliskih osoba, članova porodice, poznanika, saputnika, ratnih drugova.

Podrazumevalo se da prijatelju treba pružiti pažnju, pomoći, uručiti poklon, pružiti

gostoprimasrtvo,zaštitu, pokriti mu greške…

SOKRAT ( 469-339)P.N.V. Kaže:

Prijateljstvo zahteva mudre i dobre osobe.

Uzvišen čovek zbog uvidjanja nesavršenstva ljudi na kraju ostaje sam…

PLATON (427- 347) P.N.V.

Platon je delio prijateljstvo na: pravo,,pitomo,, koje se zasniva na slučajnosti i vrlinama i lažno pšrijateljstvo ili,,plahovito i divlje,, koje u sebi nosi prikrivenu ljubomoru I zavist.

ARISTOTREL

Kaže: da su prijatelji plemenite I bliske osobe.

Pravi prijatelji daju sigurnost da nećemo spavati na ulici,ili umreti od gladi.

Ima i mišljenja da:

U prepredenom svetu nema prijateljstva, ima samo druženje iz koristoljublja..

Tu nema iskrenosti i nikome se ne može verovati.

Samo poštene osobe mogu da budu prijatelji…

Sve ove definicije o prijateljstvu danas gube značenje…

Uvodjenjem novih tehnologija(mobilni, internet) doprinelo je rušenje mita o prijateljstvu…

Zapostavlja se pravo druženje zbog sklapanja brojnih virtualnih veza pa se usamljenost širi.

21 vek nosi opštu otudjenost ljudi..Tako da sve manje pravi prijatelji dele radost i tugu, brigu i smeh..

A prijateljstvo je kao krhka biljka koja se mora stalno negovati….

MOMA DIMIĆ:

KO PRIJATELJA NEMA NEĆE ZNATI KO JE ISPRED NJEGA BIO,OTKUDA JE POŠAO NI KO MU JE OSTAO,ŠTA JE PROPLAKAO,ŠTA JE PROSLAVIO.kO OSTAVI PRIJATELJEVU TORBU PRAZNU I SIJALICU NEUPALJENU,NIKADA NEĆE STIĆI NITI PREPOZNATI NA SVOM GROBU SLOVO NI U BAŠTI BILJKU NI U SRCU PRIOJATELJSTVO... 8.JUNA 2008.GODINE MOMA JE UMRO U BEOGRADU POSLE KRAĆE BOLESTI....

Снага пријатељства
Није исто када кажемо друг и пријатељ.Друг нам mоже бити и човек кога познајемо петнаестак дана,а пријатељ...пријатељ је особа која је увек уз нас,и у добру и у злу.С њим се познајемо скоро цео живот.Пријатељ је онај коме можемо све рећи,све тајне,проблеме и осећања.
Од пријатеља можете увек потражити помоћ,он ће вам увек дати неки савет.Он вас познаје,зна какви сте.Пријатељи су нераздвојни.Врло често неко покуша да посвађа пријатеље због љубоморе,а понекад се и осећа одбачено.Пријатељство је толико јако и изджљиво,да
врло често може да преживи и скоро један цео век. Пријатењу можеш оствити главу на чување. Пријатељ је позади ,поред и испред тебе!!!!!!!!!!!!!!

Ja ovo ne pišem sam.Kada se malo bolje zagleda pored mene je moj neprebolni drugar Moma. Samo stoji i gleda me,gde god mrdnem on je tu..
Čujem kako mi kaže;
,, Samoća čini čoveka starim, iskusnim i plašljivim da u svaki čas traži izlaz. Deca stare umah,stari podetinje.Ako je čovek pri tom umetnik,čitavo njegovo biće postaje kreda,more krede što kani da celim svojim obimom ostavlja tra,otiske-ne tek vrhom izoštrena pera! Ne sunčevim zrakom samo! Ima dana kada je pisanje isto tako pitko i lagano kao disanje,ukoliko se samo podrazumeva da ste zdrav.,,
Kao da je ovakva njegova premisao najavljivala njegovu bolest , a meni predstavlja teško breme provere i potvrdjivanja u narednim danima ili godinama života.I sada me opterećuju te njegove napisane misli i poruke Stoje bez reči njegovi junaci,i ne znaju šta da mi kažu,jer Moma im je sve
ranije rekao. Načičkane tako,učini mi se da sede i otvaraju usta..Kao da negoduju, ili se smeju. Ali,sve mi se čini,kao da se spremaju da negde zajedno odlete.i da tako izraze svoje nezadovoljstvo,što ih je tvorac tako rano ostavio.
Postoji već čitavo brdo napisanih i objavljenih knjiga, kao i drugih publikacija, o surovostima besprimernog NATO bombardovanja Srbije s proleća 1999.godine.Pesnici su, sasvim prirodno,medju prvima progovorili:

Jovan S. Mitrović

четвртак, 16. фебруар 2017.

UNIVERZUMM: 100 GODINA SAMOĆE !!!!!!!!!!