O POEZIJI SLAVICE LALIĆ

PRIBLIŽAVANJE VATRI

Stihovi Slavice Lalić su puni simbola onoga što oko ugleda i misao dotakne i sve nam se čini da ih prepoznajemo i da su deo našeg života. A ipak su deo onoga ko ih je napisao sa namerom da se odbrani i da opomene.Ovom poezijom Slavica Lalić (1947.Bor) se brani. Reč joj je bedem oko koga može sigurno da se zastane radi razmišljanja, radi opomene. Ovo je prečišćeno saopštavanje života simbolima.Kao da pesnik štedi pesnički materijal. Zauzdava:duboko racionalizuje inspiraciju. Slavica Lalić stihove prigušuje svesno, da bol opstane samo njen, radi opomene naše.

O rodjenju svoga bića ne može biti, sve rečeno, Da li svako radjanje predstavlja radost života koji treba tek osvojiti.

Tako Slavica Lalić svojom prvom pesmom’‘Vita’‘najavljuje svoju žišku koja će obasjati njenu dušu i celu knjigu.Ovom knjigom ona otkriva sebe i svet oko sebe koji je sve više zaokupljen pitanjem opstanka. Traži odgovor za sve što nas okružuje, odakle dopire odjek i bat života, odakle se nikad ne čuje smiren glas i nikad ne vidi put. Razmuljivo je što svojom pesmom, registruje mnoge nama prepoznatljive sredine, dogadjaje i ljude, što je dovoljno da se razumeju njene poruke i njena privrženost s krajevima u kojima je boravila i ljudima koje je upoznala i zavolela.

Tako prepoznajemo more i Kotor, Vršku Čuku i Knin, Draginju Urošević i Momu Dimića.Zlot i zlotske pećine, Milića od Mačve.Ona ih samo poetski oblikuje poštujući naše saznanje o nujima.

Slike

Na hotelskoj terasi

S desne strane stolovi

Hleb i igre

Narod se vceseli

S leve bleji

Narod čeka

Mač sudbine

S desne izvor žubori

Prenosim mu vid da gori

I kitim ga cvetom zdravim.

Živ si

Zdrav si

Prvi rode Moj narode.

Svojom drugom pesničkom knjigom Slavica Lalić ne peva samo o sebi već o sudbini naroda i sveta u kome živi.Ovo je njena opomena, ovo je njeno preživljavanje vatre.Ona se inspiriše onim štoje okružuje i na taj način nam omogućava da i mi doživimo taj jedinstven poetski trenutak.

Po rečima Mome Dimića, novom knjigoom poezije Slavica Lalić će nam naznačiti koliko se približila toj vatri koja ume da opeče i u pepeo sve pretvori.Osim ovih stihova koji to potvrdjuju i on može sam potvrditi koliko je to opaka vatra života, kaže Moma Dimić za poeziju Slavice Lalić.

Inače, pored pesama, pripovedaka i dnevničke proze objavljenih u časopisima i zbornicima Slavica Lalić je štampala i pesničku zborku ;;Obredna pšenica;; Apostrof, 1994.godine i svoje snovidjenje u knjizi ‘‘Sidra’‘2002.godine.

Tragovi, 22.jun 1998. Bor.