-prvi carski ručak,
-hrana je lek,a lek hrana,
-car ostao gladan!
-gospodaru koliki je!
-harite,igraju i pevaju samo za cara i goste!!!
Čeka poziv za prvi carski ručak.
Tek kada Gaj dade znak Askalapije izadje i vrata se zatvoriše.
Htede da se bolje zavali u presto, ali ugleda kako se otvaraju druga vrata i skoro ceo zid nestade.
Ispred njegovih očiju zinu ogromna prostorija odakle zamirisaše razne djakonije.
Pored vratiju, stajao je Askalapije sa poluotvorenim ustima i rukama koje poče da trlja lagano, što je značilo:
Vreme je ručku, treba oprati ruke!
Gaj ustade, i nesigurno pruži nekoliko koraka, a pored njega je već stajao rob.
Uhvati ga za nogu i navuče mu nove kožne caligole
Iz pozlaćenog pehara počeo je da sipa vino na njegove ruke.
On, se iznenadi zbog crvene tečnosti, htede prvo da odbije .
Po mirisu oseti da je to vino i seti se scene dezinfekcije u unklorijumu i termi, poče da brzo trlja ruke, kako se ne bi zapazio šesti domanji prst.
Iza njih išao je drugi rob, obučen u kratke sive toge, i brisao pod.
Tek onda kad Askalapije odmahnu desnom šakom, rob prekinu sa sipanjem vina i pruži, pozlaćeni, beli peškir, kojim Car obrisa ruke.
Robovi se izgubiše, a peškir pade ispred njega.
Onda, svečano car podje u triklanijum, skrivajući svoju zbunjenost i smušenost.
Askalapijo ga uvede pokazujući mu stolove, gde je već bilo postavljeno jelo. *
Na masivnim stolovima bile su naredjane posude sa predjelima, sa čorbama, odrescima, poslasticama, raznim divljačima i na kraju je bilo naredjano voće, sa kolačima, pa staklene amforne i zlatni pehari sa vinom.
On mu pokaza, da prodje i izabere, hranu i piće.
Ispred svake posude dugo je stajao, kao da je halapljivo očima jeo.
Možda je pogadjao kakav je miris?
Kakvo je ulje upotrebljeno?
O kojoj se divljači radi?
Odakle je stigao biber?
Ko je ulovio ovog jelena?
Koliki je bio noj čija glava viri iz čorbe po kojoj plivaju zrna kima, bibera i semena celera, urmi?
Od čijeg su zlata ovi pehari i posudje?
Iz koje su vrtače i kakvog debla, u koje vreme, uzeli ovaj med.?
Odakle su staklene debele amfore ?
Ko je pravio ove reljefne masivne, ogromne, stolove?
Kada pruži prvi korak, iz radoznalosti podiže zemljanu pečenu koku.
Odatle ništa nije mirisalo, nego su samo virila jaja, a iz njih počeše da izleću, drozdovi.
On se trže, ali Askalapije, hitrio uze nekoliko strela i obori tri ptice.
Tek se, onda pojaviše kuvari i uzeše one ptice.
Već u hodu, saplićući se, počeše da ih čupaju, razbacujući perje.
Zacrvene od iznenadjenja i straha.
Htede da stane, ali nastavi da obilazi sofru.
Na jednom stolu, bio je nerasporen, niti odran, divlji vepar, a iz njega je nešto mirisalo na vruće kobasice, krvavice, švargle, punjena creva i slaninu.
Htede da se uhvati, za drob koji je visio iz divljeg vepra, ali vrati ruku i oliza prste, jer je osetio još jednu zamku i zato prodje pored ovog stola ne okrenuvši se .
Očekivao je nova iznenadjenja na koje Askalapije nije reagovao, već se samo ispod modrih očiju smejao, kao da namiguje.
Prošao je pored stola sa dvanaest zodijakovih znakova, ali se ne okrenu.
Svaki znak je bio postavljen svojim simbolima: riba, jastog, bik, ovan, govedina, jarac.
Car ne dodirnu ništa rukom, već samo prošara očima.
Askalapijo primeti da je gledao u meso jarca, što je bio znak da je to njegov zodijački znak.
Pokaza kuvaru na životinju, koju treba servirati.
Iako ni sam ne zna kada je rodjen, već zna, iz priča, da je vatra na Maguri dugo gorela i da su se tu ljudi grejali cele zime.
Sada nesvesno gleda u jarca dok ga kuvari za tili čas raspolutiše, on trlja ruke, kao da je zadovoljan, ili da se greje.
Potom su sledili stolovi sa kolačima začinjeni medom i voćem, sa žutim šafranima i lepljivim šlagom koji se cedio niz kolače na stolove pa na zemlju.
Jaja, pravljena od najfinijeg belog brašna, bila su punjena suvim groždjem, izdrobljenim orasima i narom, naredjana su kao gomila sitnog peščanog belutka od kamena.
On je gledao u svako zrno, želeći da pronadje ono pravo, spljošteno i zaobljeno od bundeve.
Masivni trofeji su bili puni, oraha, groždja, dunja, ostriga, puževa.
Zlatni pehari su puni višegodišnjeg vina, koje je okolo posuda imalo tanak penušavi venac, oko njegove kiseline okupljale su se vinske sitne mušice.
Mirisalo je na vinsko sireće i staru kožu, znoj i vonj.
Na poslednjem stolu, skoro da nije bilo ništa, već samo neke krpe i posudje, oko kojeg su se muvale carske pudlice i muve zunzare.
Tu se Gaj najduže zadržao, kao da je hteo da se poigra sa pudlicama, ili da iznenadnim trzajem šake, uhvati neku muvu .
I onda da nagadja koliko je jednim potezom smrvio glava, što lete dosadno oko nosa.
Nemirnim pogledom tražio je još nešto, a nije znao da kaže šta!
Mljackao je ustima, i prstima čistio zube, kao da je izmedju njih ostalo nesamleveno raženo zrno.
Na šta sve zadrži pogled, ili očima pipne, Askalapijo daje znak kuvarima da odnesu na carski sto.
Ovoga puta nije mogao da mu udovolji i majčin raženi hleb sa Magure,čiji ga miris i toplina, sada, opiše.
Kao i sada da čuje njene reči:
Jedi, jedi sine Maksime, hrana je lek, a lek je hrana!
Pošto se još uvek nije odvajao sa poslednjeg stola, pokaza mu centralni sto sa ogromnom stolicom, gde ga je već čekala hrana.
Dve stolice; za njega i Valeriju su bile prazne
I samo što sede, stiže i Valerija, sa razvučenim kiselim osmehom nacrvenjenih obraza i belih zuba.
Osećala se njena mržnja prema Gaju, koji je već odavno znao da mu kuje još jednu zaveru.
Udjoše svirači koji počeše neku veselu muziku.
Potom kao povetarac, jedna po jedna pojaviše se vitke Harite i plesačice sa tankim vižljastm nogicama, ogrnute svilenim plaštom.
Počeše se uvijati, skakutati i leteti kao ptice i tek otkinuti maslačak.
Uz blagi ritam muzike ugibale su svoja telašca, razmahivale ruke, pućile nabubrela usta, uvijale glave i otkidale svoje malene grudi ,čas na jednu,čas na drugu stranu.
Dok su im modrozelene sitne oči bile uprte sve u cara, gledajući gde da mu se zaustave, i tu da ostanu.
Kao pahuljice sa neba trepavice su im drhtale neznajući gde će se zaustaviti.
Učestalim uzdasima Harite su sa zabacivanjem kose,činile takve pokrete da im ni bog Amor ne bi odoleo.
Valerija ih nije ni gledala, halapljivo je jela i pila sve ono na šta joj ruka padne.
Razmišljajući pri tom da li će joj nova zavera uspeti.
Gaj je gledao čas u nju,čas u igračice i svirače.
Ali, mu se lice ne razveseli.
Dade znak Askalapiju, da baci punu šaku sestricija sviračima i plesačicama, on to vešto, jednim potezom učini.
Muzka stade i igračice poleteše da skupljaju razbacani sitan novac.
Dugo je gledao u bogat carski ručak, ali gladan ustade sa stola i vrati se u carsku dvoranu.
Valerija je tek stigla do slatkiša, a kada počne da pije vino, govoriće najviše o njenom caru i smrti, ne njenoj, no onog ko je pored nje :
Moj gospodar mora da ima krunu od dijamanata, presto od suvog zlata, a krevet od moje duše.
Kada poče da govori o seksu, biće već polusvučena,
a odeća razbacana sa jednog na drugi kraj sofre.
Od kuvarica će tražiti najveća dva jaja pa će ih pažljivo postaviti pored naredjane svoje dve caligole.
Uz nekontrolisani smeh, kada će sa lepo čuti:
Ovoliki mu jeee!
Tresući se, dali od hladnoće,ili od pića, stropoštaće se na caligole, a jaja će se rasprštati po prljavom i smrdljivom podu.
Tako će Valerija carski ručak završiti ispod stola,mumlajući:
Oh, oohhhh, ohhhh!
Zatim će pozvati svoju robinju, a ona će narediti nosačima da je podignu i odnesu u žensku carsku sobu.
Mnogo godina kasnije, ali samo na ledini svoje Magure, setiće se ove sofre, i prvog carskog ručka, koga je odgladovao, zbog pijane Valerije .
I tada će saznati da ga je sami bog vina Dionis sačuvao.
Jedna naložnica rećiće, kako mu je spreman otrovni napitak.
I kako mu je Valerija, za vreme obeda, načinila čari, razbijanjem jaja.
Zato će Gaj zahtevati da se ista gozba priredi i u njegovom oboru na Maguri Gornje Meziji.
Dok se još bude pušio pepeo izginulih i popaljenih pobunjenika, on će tek onda na miru pojesti ovaj carski ručak.
Već posle prvog zalogaja, osetiće nesnosne bolove, od kojih će mu se u glavi prvo zavrteti, tako snažno, da će morati da potraži Askalapijevu ruku, ali mu je neće pružiti, a on će se, zato, postideti.
Postideće se i zbog toga što je u njegovom krevetu, ne znajući kako, te noći boravila pijana Valerija, obema šakama držala mu muškost, i divila mu se:
Koliki ti je moj gospodaruuu!
Tek će onda osetiti, kako je njegova muškost, do kraja, prodrla u njenu utrobu, sve do grla.
Od silnog pića, Valerija ga neće pogledati u oči, niti primetiti veličinu njegove muškosti, kao one prve večeri, samo će se čuti, ono :
Ohh,ohhh!
Od tada mu se činilo da izmedju nogu nosi dva teška tega.
A njeni uzdasi pratiće ga čitavog života.
Te iste noći, osetiće kako mu telo i dalje podrhtava,a muškost,od navale krvi, kao da će mu izleteti iz halja.
Gladan i žedan, ali željan da se što pre udalji od Valerije, pozvao je svoje mlade legionare.
Od silne pripreme i žurbe, neće ni primetiti da je medju legionarima i Valerija.
Постови
