FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

  
                                            

          50 .            Да се не заборави 

           Двадесет година  касније 

 

Двадесет година  касније и  да нећу морам да прихватим истину, моја прва  Домовина, којој сам се  заклео као пионир  и војник више не постоји. Сада их имам 6. У једној сам рођен и по њој сам добио обележје које је овде  већ помињано као ,, лоши момци,,.  У  другој  сам студирао и тамо ме остављали да  радим за велику  новинску ангенцију ЈУТЕЛ, кажу имаш све манире, новинарског господства, који нам требају.У трећој ишао на Море, тамо ми је газда остављао кључеве од  својих  двори, возио ме  својим бродом, као да сам му род рођени. Остављао ме  Мате да  му гост будем колико год хоћу, а канио се да и он у Србију дође.У четвртој ишао у  туристичке проводе, да стекнем  навику  запада.У петој током једне ноћи ишао на јутарњу кафу код другара, а друге се враћао јутарњим возом, који ме је поздрављао,речима: “Ние сме браќа, те чекаме за вас следне недеље”…У шестој сам, увек свраћао кад год сам кроз све ове  моје  садашње домовине пролазио да се лепо одморим код пријатеља и насладим  улмашицма госпође Хидаете и  пробам најновији модел нанула мајстора Емира.И  где год сам уздуж и попреко колима путовао, безбрижно сам заустављао свој аутомобил, одмарао и спавао поред пута, са целом мојом четворочланом породицом, или  свраћао  прво на коначиште, а онда на кафу, у неко суседно двориште, као да сам код своје куће и својих најрођенијих.

И ма где да сам био бесан и љут због неког проблема, псовао сам и мајку, бога  свог  и  свачијег и терао  све по списку, не бојећи се да ћу неког увредити и наљутити.

Када сам молио, молио сам све анђеле и  блажене Марије и свете деве, и свете Петку и Богородицу, крсну славу светог Николу, призивао  Алаха и Светог оца, само да ми се нађу у невољи…И  сада какав год филм да буде и  како народ каже:”голе жене да падају са неба” која год  политичка беседа да се чује, ја, засигурно нећу променити свој став.И тада и сада све сам их  волео, али не знам шта за крај да кажем на оно школско питање: А сада нам ти  реци како се зове твоја  Домовина…

Уместо одговора видим Белог Ангела како лагано скида  своја крила са зида  манастира Милешева и нестаје у мом сузном  погледу. Чујем, како  у празно небо ударају речи Светог Владике Николаја Велимировића: “Гледање Белог Анђела је равно молитви” и када је било бомбардовање  гледајући у небо ја сам чуо ове реч, молећи се за све  људи и моје најмилије, наравно, и за  све моје јунаке из Дневика. И ево уз помоћ нашег Ангела пођосмо  у склониште 99, да спасимо наше  невине овоземаљске душе.

sledi nastavak

 

 

FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

  
                                             

           49 .            Да се не заборави 

 

Пре 20 година(24.марта 1999.) НАТО  је започео бомбардовање тадашње Југославије! Стално, скоро  20 година, стижу неки абери да су: “За бомбардовање Србије 1999. године одговорани тадашњи министар одбране Немачке јер је лажно представио побуњенике Ослободилачке војске Косова (ОВК) као цивилне жртве. Лагао је и бивши министар одбране САД, рекао је члан мисије ОЕБС-а Хенинг Хенш. Има још  пуно, аутентичних  снимака, слика, филмова и  лажних-абера појединаца, и поред таквих изјава не  хвали им ни длака са  главе... ..

O томе данас, званично, нико ни реч да каже, ни да бекне, а камо ли да коментарише,  као да се ништа није догодило пре  20 година  на овим  нашим  српским просторима.

Једини сведоци су  гробови жртава, спомен обележја, порушени објекти и  вечита наша туга и жалост!!!!

 

 

 

ЗАТО, ДАНАС, ИЗГЛЕДА, КАО ДА ЈЕ СВЕ ТО, МОЈ ВЕЛИКИ САН, КОГА  БЕЛЕЖИМ СЛОВИМА!!!

 sledi nastavak

FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 * *                                                                 


 

           .49 .                 БЕЛЕЗИ  ЗА СЕЋАЊЕ

Већ 20 година свакодневно  пролазим поред сколишта 99, никада нисам, нити сам пожелео понво да уђем,.

Свакодневно сусрећем комшије и пријатеље о томе ни реч да прозборимо.

Белег којим  је било означено  склониште S 99 одавно је избрисан, прекречен...

Садашњи клинци се  играју поред зграде  незнајући  шта је ту пре 20 година било... Сусрећем  људе,  моје тадашње јунаке из Дневника и никада ни реч да о томе проговоримо,  већ  су остарели и сада их друге  муке брину, о томе сада нећу  ни слово  да забележим.. .

Бацим  поглед на остатке   бомбардованих објеката; и испред очију  букне неки  огањ.

Планирам да започнем разговор са комшијама, пријатељима, другарима и сведоцима  догађаја од пре 2о година о овом мом писанију, па  заћутим, почнемо разговор, уз кафу и коју чашицу-цујке, о свакодневним   бригама и проблемима...

Листам  старе  сачуване новине, оставим их на сто не  прочитане, а затекнем  згужване и спремне за  у корпу за отпатке, опет заћутим, жени ни реч да  кажем...

Листам  неке моје белешке, као, да се присетим шта све нисам записао, а знам  како је било, па опет зађутим. Жена , ћути, али знам шта ми све поручује и  шта све треба да запишем; оно  што смо заједно преживели, и ево сви смо ту дао Бог живи и здрави !!!

Премотавам траке са Ухера, и тражим  застареле снимке, од пре 20 година, а знам да  су скоро неупотебљиви, несмем ником да се пожалим, то је  из моје професије  обавеза чувања трака-мој немар према  прошлости-одговарам себи, љутито..

Тражим слике, и још неке аутентичне ситнице, белеге; a све, као да чујем неко шуштање, осећам мирис  барута и  паљевине, и опет ћутим, као  да и даље сањам.

Знам у којој прегради новчаника се  налази  амајлија, коју ми је дала мајка, пре двадесет година, када сам у току бомбардовања полазио на посао. Каже, мајка тихо, да нико не чује:

,,Ево  и теби, да те Бог пази и чува, и ти си на удару стално.Средњег,  сина, на фронту, ето благи Бог добро  чува, стално ми се јавља, а  за оног  старијег  Француза немам секирацију, он је далеко од швапске бомбе!!!,,

Прошло је 20 година ја никако да  то из  новчаника извадим, нити да  опипам и  видим како изгледа та  Богова амајлија...

И  све ми то није довољно, да прекинем ово лудило од сна и започнем  овај Дневник, не да оцењујем и бележим датуме, него да забележим значајне  догађаје, да се не забораве, ради  будућности, да слике не избледе........

Онда заћутим, и оставим да мој унутрашњи коммпјутер  сам  започне  писаније  које је  почело још пре  20 година, и кроз два издања Дневника 1997 и 1999.године. оставило  трагове  минулог времена, и ево сада, ове 2019.године га настављам......

 sledi nastavak
 

.... .....

 

 .

FELJTON * *                                                    ---  SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                       СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 * *                                                                  .48.  ЧЕСТИТКА                                                                                                  Уредништву и колегама ПОРТАЛА НАДЛАНУ ,                                                                           честитам што су најбољи међу најбољима     .                                                                                То је обавеза  да  се може бити најбољи.                                                                                          Читање портала НАДЛАНУ  је свакодневно гледање    у длан Србије и  света.                                              Све то, наравно, највише зависи од новинара и  сарадника овог  модерног  електронског гласила.   Јон Мирт                                                                                                                                                              .                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          ПОШТОВАНИ ЧИТАОЦИ,                                                                                                              ОВО ЈЕ САМО ДЕО  ФЕЉТОНА   ПОВОДОМ 20 ГОДИНА ОД                                               БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ.ТЕКСТОВЕ ЈЕ ОБЈАВЉИВАО                                                  ПОРТАЛ ,,НАДЛАНУ,, ОД 1999.ГОДИНЕ, ПОСЛЕ   БОМБАРДОВАЊА, ПА   СВЕ ДО  ОВИХ ДАНА. ПРИМЕТИЛИ СТЕ  НИ РЕЧИ О  БОМБАРДОВАЊУ.            СВЕ СУ ТО УОБИЧАЈНИ ДОГАЂАЈИ О  ЖИВОТНИМ  ПРОБЛЕМИМА И  НЕДАЋАМА.....                                                                                                                                                АЛИ, О БОМБАРДОВАЊУ ЋЕ ТЕК   БИТИ   ВИШЕ РЕЧИ У НАРЕДНИМ  ПРИЛОЗИМА, КОЈИ  СЕ ПРИПРЕМАЈУ ЗА   БУДУЋЕ ИЗДАЊЕ   КЊИГЕ ,,СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА  ТРИ,,  КРАЈЕМ МАРТА  КЊИГА ЋЕ БИТИ ШТАМПАНА У ИЗДАЊУ КК,,СИРИН,, ИЗ БЕОГРАДА...  ЕВО ЈОШ НЕКИ ПРЕГЛЕД О  ЧИТАНОСТИ И                                                                     ВАШИ КОМЕНТАРИ.. АУТОР СЕ СВИМА ЗАХВАЉУЈЕ И                                                   ОЧЕКУЈЕ    ДА И ДАЉЕ ПРАТИТЕ  ОВАЈ  ФЕЉТОН  ПОВОДОМ 20 ГОДИНА ОД     БОМБАРДОВАЊА   СРБИЈЕ...                                                                                                                                                                                                                                            ........ ............. ...........             1-50 од 302   Стварно сам читао неколико књига твојих, ајд да      кажем занимљиве су. и да човек не поверује да је баш тако како си писао, али јесте ,моји су ми причали, да је све то било власништво на чика Дулкана, мислим на његовог чукун, деду, и то му све узели...а тај чика Дуклан долазио код мог оца и све му испричао, о том руднику... и он завршио на Озрену у санаторијум, сам самцит био... није имао нмиког....Тако ми ћале причао. И свиђа ми се овај дневник што си водио око бомбардовањѕ и после, пуне 20 године, алал ти вера, имао си велико стрпљење за толики посао....... Нешко  вајар           17.1.19.                               Оvo ti je deo Vlaške magije, i to crne magije, to su opasne vračarice...da se paziš.. ako oni glume tu nešto lepo i fino, ali to su magijarke opasene !!!!!!  Анониман    17.1.19.                        1. Ја овај филм никада нисам видео, изгледа да је све склоњено оно што је било око рата и бомбардовања... Добро је што водиш овај дневник, да се многе ствари из прошлости не забораве,а то би и многи хтели.. 2.А када сам био мали пре 65.година ја сам се купао у ту борску реку, то је ишла река уз сам центар града, поред кланице и рудничке- козарске колоније...па смо се ту и некада купали, дивота једна...сада је то све покривено јаловином... Ја сам Деја козарац, то си сигурно заборавио, али и ја знам много о старом Бору, а у току бомбардовања бора нисам био ту био сам у Италију и Француску код кеве и ћалета, кокји су тамо живели одма после рата... Поздрав....... за тебе од мене, меш да  предпоставиш ко сам,а  !!!!! Деки,козарац        17.1.19.                                   Šta je sve izgradio RTB Bor od 1903. do 2018.godine..... ?!!! Od para RTB-a Bor,van onog dela koji se izdvajao iz ličnih dohodaka radnika,izgrađeno je sledeće  ovaj  tekst  je već objavljen, ali ako ga niste čitali  eto  vam pa se sami uverite........... Pogon za proizvodnju sumporne kiseline u ZORKI-Šabac. Čelična konstrukcija mosta GAZELA. E sad dolazimo na period teških sankcija!1994. godine, januara meseca, "deda Avram" je uveo novi dinar koji je imao pokriće u Borskom zlatu. Da nije bilo Borskog zlata, cela Srbija bi "pasla travu" i pila Zaječarsko pivo... Novi dinar je zahvaljujući Borskom zlatu bio relativno konvertibilan. Konvertibilnost novca se nije dobila "zahvaljujući" zaječarskom pivu ili mleku, ili nameštaju iz SIMPA. Zna se šta se čuva u trezorima banaka. Uostalom, matematika je i tu jasna: ako je RTB u to vreme proizvodio bakar po ceni od samo 3.000$/toni, a proizvodio oko 8.000 tona bakra mesečno (plus zlato i ostalo), što iznosi oko 24 miliona dolara, a sa zlatom i preko 26 miliona dolara. Plate su nam bile kao i svima u Srbiji: oko 10 maraka, ili 5 dolara. Ako smo imali oko 15.000 zapošljenih, to iznosi oko 75.000$. Neka na ostale stavke ode oko 5 miliona dolara, postavlja se pitanje, gde je otišlo ostalih 21 Анониман  13.1.19.                                                                VAJFERT JE BIO VELIKI STRUCNJAK, I PRVI BANKAR SRBIJE, I BIO JE PRVI VLASNIK RUDNIKA BAKRA I ZLATA U BORU OD 1903.GODINE, PA SU ONDA DOSLI FRANCUZI OTKUPILI SU PRAVO NA EKSPLOTACIJU, PA SU OD 1914. DO 1918.GODINE U TOKU RATA DOSLI NEMCI I BUGARI, PA OPET FRANCUZI , PA OD 1941. DO 1945. NEMCI, PA OD 1945.GODINE KADA SE ZAVRSIO DRUGI SVETSKI RAT, DOSLI SU KOMUNISTI NA ;ELO SA TITOM, I ONDA JE RUDDNIK PRESO U RUKE RADNIKA I SELJAKA... SVE DO PROSLE GODINE, KADA SU GA OVE NOVE DEMOKRATE PRODALI KINEZIMA... I VEC OD 2019.GODINE BORSKI RUDNIK VISE NIJE VLASNISTVO SRBIJE I NEMA VISE ZLATO ZA SRBIJU... A STA SE SVE NIJE RADILO OD BORSKOG ZLATA, SKORO DA NEMA DELOVA TADA[NJE JUGOSLAVIJE DA SE NIJE GRADILO OD ZLATA IZ BORA.... EVO STA SE SVE RADILO... UVERITE SE SAMIO............................ Анониман   13.1.19.                                                                      ЈОШ УВЕК САЊАШ,А ТРТЕБА ВЕЋ ДА СЕ    ПРОБУДИШ И ДА ПИШЕШ НЕКЕ БОЉЕ БАЈКЕ...ОВИ ТВОЈИ СНОВИ МИ СЕ СВИЂАЈУ,АЛИ ВИШЕ НЕ ДРЖЕ ВОДУ, ИЛИ ТИ МНОГО СЕ УСПАВЉУЈЕШ ДОК ПИШЕШ. КОМИШИЈА КОЛЕ !!! .. Комша  Драги                 7.1.19.                               E ovo ti je greška treba Šantić!!! Анониман  31.12.18.                                        Hej slavni pišče, kada si tako veliki š. što nisi   stavio ime ljubavi... ovako ti krasna pesma nije dobro imenovana.. Zamisli da Pantić nije naslovio onakvu pesmu Emina, za nju ne bi se ni čulo...Ovako dobra pesma ostala je bezimena..... i nmemoj da se čudiš što je stavljeno nepoznati autor...jer je i ime ljubavi nepoznata....Takva ti je sudbina pesnička, da večno bude tajnpovit...ajd zdravo i ja sam bezimeni!!!  Анон  иман   31.12.18.                                     ГОСПОДО, АКО НЕ ЗНАТЕ, ПИТАЈТЕ,А КАО ВИ СТЕ НЕКИ КЊИЖЕВНИЦИ,А ГОСПОДИИН ЈОВАН СИГУРНО ЗНА, КАЖЕ ДА ЈЕ СТУДИРАО КЊИЖЕВНОСТ, АЛИ ОЋЕ ДА СЕ МАЛО ЗАГОНЕТУЈЕ, РАДИ БОЉЕГ ТЕКСТА... ЕВО ШТА ЈЕ САРКО ИЛИ СЛАМ ПОЕЗИЈА ТО ЈЕ ПЕОЗИЈА КОЈА ИМА ОДЛИКЕ ДРУШТВЕНОГ АНГАЖОВАЊА ИЛИ СТИХОВИ КОЈИ СКРЕЋУ ПАЖЊУ НА НАШЕ СЛАБОСТИ ИЛИ МАЊКАВОСТИ У ЖИВОТУ. ДУГУЈЕТЕ МИ ПИЋЕ ЗА ОВО И ОЧЕКУЈЕМ ДА И ВИ ПИШЕТЕ ТАКВЕ СТИХОВЕ...  Анониман 30.12.18.                              Јоване С.Митровићу, баш интересантно...САРКО СТИХОВИ, ПА ТО НИКО СТВАРНО НЕ ЗНА, ПРВИ ПУТ ЧУЈЕМ ЗА ТАКВУ ПОЕЗИЈУ.. ПА ПАТЕНТИРАЈ ТО. БАШ ДА ВИОДИМО ДА ЛИ ЋЕ СЕ ПРИХВАТИТИ, ТА ТВОЈА сарко поезија...ха!Хаааа!!!!    Анониман           30.12.18.                                           SKORO NEVEROVATNA PRIČA, A KAŽEŠ DA JE SAMO SAN... PA ODLUČI SE ŠTA JE...SAN ILI ISTINITA PRIČA...A NE BOMBARDOVANJE !!!! Славче         28.12.18.                            EJ MITRE OVO SI TI IPAK SAMO SANJAO, AMO VOLIŠ DA IZMIŠLJAŠ. ALI SVE JE MOGUĆE U SNOVIMA . AJDE, AKO JE ISTINA, NAVEDI MI SAMO JEDNO IME, PA DA GA OBESIMO NA SRED DIMNJAK. ne'u da se imenujem, ali se stalno sre'emo i to mi nikada nisi pri;ao...

.......................................................................................................................................................................

 FELJTON 

  
                                                   SREDJIVANJE DNEVNIKA  III  

                                    СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

                   47.                              ДОБРОТА ЈЕ ОБАВЕЗА
                                                     СВАКОГ ЧОВЕКА

 Поручује др Благица Ђорић Стојчевски

Живот иде даље су речи подршке, али и наслов   Програма психо - социјалне подршке., који је већ почео да се реализује, уз помоћ Црвеног крста у Бору.

Тек што је бомбардовање Србије  престало, почела је да пристиже помоћ са свих странае.. На  адресу борског црвеног крста из Париза пристигла је хунмманитарна помоћ од близу 200 пакета лекова  и исто толико одеће и обуће, као и  12  колица и столица за хендикепиране особе.  Вреднопст пошиљке  преко 100 хиљада  тадашњих марака., и писмо  захваллности: ,, Овим поклоном желимо да вам покажемо да нисте сами и да у свету имате пријатеље који мисле на вас и на које можете да рачунате,,. Потписник ових редова био је Бранко  Брчина председник Асоцијације Срба у Паризу, који се посебно захваљује др.Благици Ђорић Стојчевски, кардиологу и поручује да је њен пацијент, сада доброг здравља. Ова пошиљка то и потвртђује, и ево као што је обећао др Блкагици,  после успешног лечења, шаље лекове  који недостају....

На све ово др Благица Ђоруић Стојчевски је  изјавила: ,,Tо je само обавеза  лекара, да брину о пацијенатима!  А доброта је  обавеза и сваког човека, за све оне који страдају, без обзира  где се налазе.Потребна је доброта за човека у невољи, када је тешко, када се пуца и гине, када деца губе породице, када зло хода земљом, доброта је онда најпотребнија. И када ратови престану и када се реке не изливају, и када престану избегличке колоне, и онда има оних којима треба помоћ и доброта!,, 

Зато је  и организована  акција   Психо-социјалног програма Црвеног крста, чијије она шеф. 

Јон Мирт

слединаставак 

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        46.     ИЗАБРАНА ДВА БОРСКА  КУЛТУРНА ДОГАЂАЈА

              ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ

             Милен Миливојевић, песник и афориостичар

           

 

                                                         СМЕХ ИЗ ЗОНЕ  ЖИВОТА

Милен Миливојевић,песник и афористичар је обузет кратком формом још  од далеке  1958.године.

Непрекидно ,ево већ  5о година, своје афоризме  шаље у  јавност  свакодневно преко   многих медија  и својих књига, као посебну врсту порука.Порука које терају да се смејете  и  размишљате о том смеху.

 Порука коjе предстстављају  нимало мање вредно сведочанство о времену  кроз које смо прошли и пролазимо.

Зато  је, у име свих минулих  5о година  стваралаштва  Милена Миливојевића ,београдски  ЈЕЖ  објавио  луксузно јубиларно издање  књиге  КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ  која је  представљена у Бору..  Говорећи о овој књизи   Радивоје Бојичић између осталог каже :Књига КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ  сведочи  да за  аутора који је већ полав века на књижевној сцени,посебно сатирично-хумористичкој и нарочито ЈЕЖЕВОЈ  сцени никада није касно.У овом послу није важно када почињеш.Важно је да да осетиш када је време да завршиш.За Милена Миливојевића рано је за касно, јер је крајње време да пресавије табак и наставио да пише рекао је  Бојичић.

БРОДОЛОМ СМО ПРЕЖИВЕЛИ

АЛИ СМО СЕ ПОСЛЕ МЕЂУСОБНО ПОДАВИЛИ.

ТУЂЕ НЕЋЕМО , А И ОВИХ НАШИХ НАМ ЈЕ ДОСТА

.

КАД МЕ ЈЕ МЕТАК ПОГОДИО У ГРУДИ,СРЦЕ МИ ЈЕ БИЛО У  ПЕТАМА

 ЛОШЕ НАМ ЈЕ КРЕНУЛО И ДОБРО НАПРЕДУЈЕ.

АКО ОВАКО НАСТАВИМО,МОРАЋЕМО ДА СКРАТИМО.

ЗБОГ НЕСТАШИЦЕ МАСТИЛА НАША ИСТОРИЈА ЈЕ ПИСАНА КРВЉУ.

ПОСЛЕ СЕДАМ НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ОФАНЗИВА  ДОШЛА ЈЕ  ОСМА СЕДНИЦА.

КРЕНУЛИ СМО СА МРТВЕ ТАЧКЕ И ОТИШЛИ У ТРИ ТАЧКЕ

УСПЕХ ЈЕ ОЧЕКИВАН ,АЛИ ГА НИСМО ДОЧЕКАЛИ.

КОНАЧНО СМО ОСЛОБОЂЕНИ СВИХ СТЕГА : ГОЛИ И БОСИ

ЖИВЕЋЕ ОВАЈ НАРОД АКО ОПСТАНЕ .

Милен Миливпојевић живи у Бору,објвио је преко десет књига поезије

Добитник је  ЈЕЖЕВЕ НАГРАДЕ  ХУМОРА.

Разноврсне хумористично – сатиричне текстове објављује у ЈЕЖУ  и осталим његовим издањима већ пола века.

Јон Мирт

 

 sledi nastavak

 

 ..........

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

....................................

 

 

 

 

 FELJTON 

  
                           SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        45      ИЗЛОЖБА СЛИКА  РУКУ МОЈИХ ДА НИЈЕ

               Љиљана  Стевановић , сликар

              ДОК ЈЕ МЕНИ МЕНЕ БИЋЕ И СЛИКА

 

Свакодневно смо у додиру са крпицама, сламчицама,игилицама,разним  отпацима из живота,а да о њима не размишљамо и да их не запажамо.

У то нас је демантовала  Љиљана Стевановић,сликар.

И  то је потврдила изложбом   преко 30 радова слика  у Галерији Музеја рударства и металургије у Бору.

Од нечега  што је несликарско,од предмета масовне  потрошачке културе,веома упечатљиво ,маштовито Љиљана  ради  слике,на лични начин,комбиновањем више техника.

Ауторка лепи на лесониту кожу ,камен,сламу, крпице,канап,.Интервенише бојом да дочара  њен чаробни свет маште,кроз хронологију  доживљених збивања.

Љиљана  Степановић рођена је  у Придворици ,завтршила је учитељску школу,живи и ради у Мајданпеку.Оснивач је  манифестације ЖЕНЕ СЛИКАРИ  која се од 2003.године  одржава у Мајданпеку.

Јон Мирт

 sledi  nastavak