XXXIV nastavak  PVRATAK  U  ZAVIČAJ
-Vaseljena je naš zavičaj,
-sve izgleda kao zamišljena priča  BIO  JEDNOM  JEDAN  CAR,
-na svetoj Maguri je započeo novi život,
-kao da se ništa nije dogoduilo,

-nikom neću reći ko je bombardovao moju domovinu 78 dana

-da ćutim? -ćuti!!!!

23.

Tog dana iznad magurskog brda nebo se zatvoriilo.

Rano se smračilo i počelo da kiši, kao pred jesen.

Kiša je padala nekoliko dana neprekidno i vatra se ugasila.

Tamo negde na istoku, grmelo je i sevalo, kao da se nebo ponovo zapalilo.

Najveći deo V makedonske legije nastavio je da guši pobune po Moesie Superiore, a drugi ostao da čuva mratvog Gaja.

Divlja žena, sa Mladićem dečjeg lica, podje da traži bebu koja je rodjena 6.maja 311 godine u prvi smiraj dana.
Mladić dečjeg lica, je u ruci čvrsto držao solidus sa Cezarovim likom.

Na Svetoj Maguri je započeo novi život.

Kao da se ništa nije dogodilo.

Carska palata Feliks Romulijana započe buran žiovot, bez svog stvoritelja.

Predskazanje mojri se ovim obistinilo.

Niko u to ne verje !

Sve izgleda samo kao izmišljena priča, koja počinje:

Bio jednom jedan car..!

Jednoga dana pojaviće se čovek koji će sve ovo ponovo ispričati, kao što sam ja danas ovo kazivao.!

Možda će to biti nova priča ?

Samo on će moći da potvrdi da je ovo istinita priča o ljudima što se u kamen pretvoriše,a duša im sada negde u svemiru.

Neće mu verovati niko !

Ove priče će trajati dok kamen opasuje zidine.

A ko zna koliko će tek nova priča trajati!

(poslednja strana iz najavljenog rukopisa nepoznatog autora)

Ti koji ovo čitaš, valjda si nešto saznao, naučio iz prošlosti.

Ne daj da se zaboravi ono što se dogodilo.

Smrvi sve ove sadašnje skotove.

Dragi moj , oni to vole, uplašiće se.

Vidiš, kako puze, kao pacovi.

Izmišljaju, lažu u ime prošlosti.

Mole za milost, nude neku bolju budućnost.

Čiju i za koga!?

Pokaži se, dragi moj, ali ne daj se nikom.

Ne isplati se verovati istoriji.

Vaseljena je naš zavičaj!

Pokaži im, dragi moj, da nisu bili na tom času.

Slobodno, ne daj im da se snadju.

Samo pričaj, dok ima vremena.

Pominji, smrt i život, ali nemoj da se uplašiš i predaš.

Nikome!

Čuješ li !?

Kod ljudi se ništa ne može verovati , zaborave brzo.

Dobri su samo dok ne dobiju ono što žele.

Samo da su hteli zapamtili bi sve što je bilo jednom i nikada se ne bi ovo ponovilo.

Da ćutim!

Evo ćutaću!

Neću reći ko je i zašto bombardovao moju domovinu 78 dana i noći.

Kamen ne zna da priča, samo je nemi svedok prošlog vremena.

Jedini!

Da ćutim!

Ćuti !