Feljton
Jovan S.Mitrović
KAD PESNICI PLAČU
ŽIVEO ŽIVOT MOMA DIMIĆ
feljton - 29
O ANTOLOGIOJI OSAMSTO GODINA SRPSKE POEZIJE
Najlepši spoj budućnosti i prošlosti u književnosti – to je još davno,,izmišljeno,,-jesu antologije..
Nimalo slučajno,u vreme kada se jedan narod,srpski,,nalazi pred svojom daleko izvesnijom budućnošću nego što je to,recimo,do juče bilo,pred nama se redjaju na stranim jezicima brojni izbori i antologije srpskog pesništva,kao što su Antologija srednjovekovnog i renesansnog tromesečnika.
Najnovija i primetno ah,najambiciozna,pod naslovom,,Srpska poezija od početka do danas,, na više od 430 stranica,veoma luksuznpog izdanja,štampana je na Jelskom univerzitetu u (SAD) na engleskom jeziku.Njeni sastavljači su Milne Holton i Vasa D.Mihajlković,provereni poznavaoci i zaljubljenici u poetsku reč.Jedan od njih,Mihailović,pre desetak godina podario je čitaocima takodje opsežnu antologiju,,Savremena jugoslovenska poezija,, u izdanju Univerziteta u Ajovi.
Antologija autora Holtona i Mihailovića je i više od toga; s uvodnim tekstovima,kao i propratnim za svaku pojedinu epohu ili pesnički pravac,pa i opsežnijom enciklopedijskom beleškom o svakom od zastupljenih pesnika; to je ujedno i svojevrsna istorija srpske poezije,kako one usmene tako i umetničke..
Tako će čitalac na jeziku ,,kojim se služe ljudi na svim kontinmentima,, upoznati i Svetog Savu,Dometijana,Teodosija Hilandarca,Jefimiju,Camblaka,Stefana Lazarevića,ali i najlepše epske i lirske pesme koje sakupio Vuk Karadžić i mnogi pre njega.Naravno,XIX i XX vek popunjavaju najveći broj stranica ove dragocene knjige i tu će se naći najbolji od najboljih:Njegoš,Radičević,Jakšić,Kostić, Dis,Rastko Petrović,Crnjanski,Popa,Pavlović,Lalić,,Ilić,Dučić,Desxanka Maksimović,Raičković ...
Inače,kao prevodioci najčešće se javljuju : Čarls Simić,Bernard Džonson,Frensis R, Jones,Doriian,Kuk,Selija,Vilijems, i td..
Za jednog od preradjivača,Mihajlovića,rad na ovoj knjizi imao je,,po sopstvenom priznanju,nešto od ukusa povratka kući,budući da je najveći broj od zastupljenih pesama još u mladosti slušao,čitao ili učio napamet.Pomenimo i to da je Vasa D.Mihajlović,rodjen u Prokuplju, profesor jezika i književnosti slovenskih zemalja na univerzitetu Severna Karolina u Čapel i Hilu i sam plodni pisnik i književnik....
(jul 19899 )
KAMENJE IZ ZAVEŽLJAJA
Svaki iskorak u beli široki svet ima svoja dva pravca,dve nasušne priče..
Priču o odlasku i priču o povratku.
Samo,ove druge ponekad(ili najčešće) baš i ne bude.Jedan os srećnih trenutaka,i dakako epiloga,naših stranstvovanja po vascelom zemaljskom šaru jeste i ova antologija srspskih pripovedača u dijaspori , PRIČE IZ TUDJINE Vase Mihailovića.U toliko pre što je to prva antologija ove vrste ikad objavljena u otadžbini..
Vervatno su brojni i složeni razlozi što se ovoliko dugo, i strpljivo,čekalo na pojavljivanje ovako dragocenog dela.Ipak,prisetimo se i onoga što je pisao i Ivo Ansdrić: najveći breg koji neko treba da savlada na putu u svet je-kućni prag.Istovetna prepreka,dodajemo,stoji i kada se krene iz obratnog smera-kada se vraćamo kući!
U svemu tome srpski pisci iz rasejanja su najnedužniji;oni su svoje romane,priče i pesme napisali,odbolovali. I još uvek boluju.Tu su, i to ne baš u zanemarljiovom broju, i ne baš zanemarljivih dometa i vrednosti svojih ispisanih stranica.I evo, svaki od njih ovde kao da se obraća glasom onog,,lovca lutajući oddblesaka,, , geslom Vaska Pope izrečenim u njegovoj pesmi,,Povratak u Beograd,,:
Vratio sam se s puta.
Da sazrelo kamenje iz zavežljaja.
Ovde na trgu razdelim......
Zato, umesto bilo čega drugog raskrilimo prosto zavežljaje pristigle, i uzmimo kamenje njihovo..
.
Beograd,jun 2000. M.Dimić
понедељак, 13. децембар 2010.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
6 коментара:
Jeste,Moma je bio dosta vezan i angažovan za dijasporu,da nije bilo njega slabo ni se znalo o nama piscima Srbima iz rasejanja,on nas je pokupio i on nam je dao krila..Mi smo ga često zvali da dodje i u Australiju, bio je jednom naš gost..I posle njegove smrti mi su u Australiji imali komemorativni skup,to je bilo malo podsećanje na tog našeg velikog prijatelja ...
Pozdrav svima koji su voleli Momu, Ivan iz Australije...
Nije mi mnogo jasno ono sa rasklopljenim puškomitraljezom ispod kreveta pesnika iz Knina...Ko je taj pesnik i kada je to bilo...Malo je to mistično?????
Jovane,a kada će ta knjiga biti objavljena,da je mogu naručiti!!!!
Ima dosta nejasnoća,probaj da ih izbegneš ili malo objasniš....
A to je da je Moma bio veliki sanjar i lutalica,koje opravdavaju njegovo putovanje. Sećam se da je jedno vreme kružila priča da je moma ge... da ne kažem tu budalaštinu...To ti je odgovor na pitanje zašto je stalno bežao i lutao svetom,ili zašto nije mogao da se svrti na jedno mest.Mnogi kažu da je ,pravi srpski ciganin,a i družio se sa njima..Pogledaj onu knjigu Promano pato CIGANSKI KREVET.Kao da je i dušom ciganin,da ne kažem Rom,mislio je kao oni i putovao je svetom ,kao oni. A moma je samo velika ljudska duša u svakom čoveku....
Jovo nije mi jasno ono oko hrvatske pesnikinje.Vesne Parun
Pa oko žene u Švedskoj..ima dosta nejasnoća,oko svega toga ,a što si baš to potencirao,aaaa?Kako god da se proceni,Moma je bio veliki čovek i pesnik,to će se tek mnogo kasnije uočiti,kada mnoge manifestacije koje je vodio i organizovao,odu u zaborav i postanu deo prošlosti..Samo da se Moma ne zaboravi,a to ima i ulogu tvoja knjiga,,,,bravo brate Jovu!!!
I još ovo,moj ti je savet da mnogo ne ubacuješ u tu knjigu u,ovo što drugi pišu o Momi,ovo je tvoje vidjenje i to je tvoj Moma,svako ima svoje mišljenje,pa neka ga napiše...E to ti je moj savet..
I ja sam imala najbolje mišljenje o Momi
Dušica iz Beograda.
jESTE,MOMA JE MNOGO VOLEO DA PUTUJE I ZATO JE VOLEO DIJASPORU,TO NEMA DVOJBE I ON JE SKORO JEDINI KOJI JE TAKO ŽIVEO PUTUJUĆI,ALI SE UVEK VRAĆAO U NJEGOVO MIRIJEVO..I SADA OČEKUJEM DA MU MIRIJEVO UZVRATI NEKIM TRAJNIM ZABELEŽJEM..PA MOMA JE TO ZASLUŽIO,,,,,,, ALI NAJVEĆE BELEGE IMA KOD ONIH KOJI SU GA VOVLELI I POŠTOVALI..JA SAM JEDNAOD TIH..HVALA MU...
SNEŽANA,ON ZNA KOJA, STANKOVIĆ
Dobro se autor drži kocepcije..O momi govori kao piscu,odnosno književniku i njegovim prijateljstvu sa njim,ostali deo života je samomo Momin i to treba da je tako...Ovde Momu Dimića treba posmatrati samo kao pisca,jer je to i razlog on toliko prisutan kod nas...
A Moma je uglavnom,kao čovek koji voli književnost voleo i sve ljude koji se bave ovim poslom....a takvi su ljudi retki..Uglavnom pisci su veliki snobovi,to je već rečeno i to neću potencirazte,samo kažem ono što je već rečeno....
a Moma nije bio takav, e za to je on poseban....
Gospodine Anonimni,
ako ste dobro pročitali,ja sam napisao šta mi je Moma rekao,i to je istina,ali nisam želeo da proverim,jer bi to značilo da mu ne verujem i da ga proveravam...Ja nisam ulazio u sobe gostiju,odnosno pesnika, niti sam proveravao. Ali,mogu javno reći da sam uočio veoma glomazan prtljag kod jednog od pesnika,što sam ja protumačio da je to bila pisća mašina,ili lične stvari...Što je i razumljiv postupak jednog predstavnika domaćina Kolonije,odnosno sekretara... O ovome,nikada nismo razgovarali..i to je sada prvi put javno saopšteno,što smatram,da treba da bude samo kao zanimljiovst iz života zajedničkog rada organizovanja Kolonije...
Smatram da to može biti i samo imaginacija literarna,ili neka pesnička metafora...
Ali,od toga ne treba praviti nikakvu aferu,što i mislim da vi to želite..
Iskren pesnički pozdrav...Jovan S. Mitrović
Постави коментар