Mala crna haljina

Dec 13, 2012 - Taste

Najpoželjniji komad ženske odeće, koji bi svaka dama trebalo da ima, je gotovo neprikosnovena the little black dress.  Njen privlačni cilj je da i sa skromnim sredstvima svakoj ženi obezbedi seksipil i lepotu. Zato je dame, naime, i vole. Sa njom nose attribute, glamura, ženstvenosti i elegantne jednostavnosti. Nepretenciozna, nenametljiva ali odvažna, ponekada dopunjena detaljima, prvi put se pojavila 1926. godine. Sve do današnjih dana toj ”Maloj crnoj haljini” pripada, ne bez razloga, privilegovano mesto u svetu mode. Ona je boginja nužne potrebe čija filzofija opstaje kao univerzalni princip. Haljina čija je kontradikcija neprimetna i danas živi u suprotnosti – to je jedini komad odeće koji mogu da nose i bake i unuke. Njeno opstajanje ne bi bilo moguće da je nije svojim izuzetnim stilom realizovala isto tako posebna žena, gospođica Coco Chanel. Sklanjajući neseksipilnu odeću i propagirajući ženstven izgled dala je značajan doprinos pokretu za prava žena. Dakle, slučajno ili namerno, tek bunt feminističkog pokreta podudara se sa ovom pojavom u dizajnu ženske haljine koja se sastoji pre svega u psiho – fizičkom oslobađanju žene. Lice mode, ova izuzetna žena uspela je da promeni time što je ženu videla  u sasvim drugačijem odevnom maniru. Vođena instinktom, osmislila je udobnu i komotnu haljinu koja se odmah dopala ženama čija su tela dugo bila ukalupljena u korsete. Tako se bacanje korseta i mešanje muške i sportske odeće poklopilo sa feminističkim idejama iako ih gospođica Chanel nikada nije eksplicitno propagirala. I pored bezbrojnih ljubavnih afera nikad se nije udavala, radila je sve do svoje smrti 1971.godine a kompanija koju je osnovala i danas je pristuna na svetskoj sceni visoke mode. ”Maloj crnoj haljini” njenom zaslugom pripada kultno mesto, možda baš zato što je ne koče pravila već je vođena jednim jedinim afinitetom – dame koja je spremna da je obuče.

Ako tu ”Malenu crnu haljinu” posmatramo samo u ovom Novom dobu, pomalo bizarnom   bar kada je moda u pitanju, videćemo da se i danas ništa nije promenilo po pitanju dominacije ovog komada, osim što buja inspiracija modnih kreatora do granice ludila. Na tu, doduše potpuno fleksibilnu  haljinu, eminencija modnih kreatora spremna je da kači sve: biljke, predmete, raznovrsne produžetke, zavežuljke, preparirane i plišane životinje… To nije samo deo njihove mašte već čini se i prizemna želja da malena haljina opstane u dvadeset prvom veku.
Strastvena, hirovita i buntovna ova haljina očigledno daje i danas primer  kojim putem treba krenuti bez greške. Baza je danas nepoljuljana, čak je i čvršća no ikad pre, samo se nadograđuje i divlja i opet nadograđuje i divlja i sve se nekako razume.
Ovo doba razume, recimo, da se uz zvuke Igora Stravinskog na nekom koncertu obuče ova crna haljina ukrašena plišanim medvedićima a da pritom to ne izgleda  samo hrabro ili kičasto, već i poželjno. Možda će se ovaj vek, negde i zaustaviti u modnim potrebama,  ali lekcija koju je gospođica Coco održala neće još dugo. ”Volim luksuz” govorila je ”ali, on nije u bogatstvu i ornamentima, već u odsustvu prostog i vulgarnog. Nekada mislim da sam ostala u ovoj igri samo da bih iskorenila vulgarnost i prostotu”. Nisam baš sigurna da je većina modnog sveta naučila ovu lekciju.
Kreativni tim Put u Art