Evo istine koju Srbima nisu rekli o Evropskoj uniji a deluje zastrašujuće

Želite li da živite u zemlji u kojoj parlament ne donosi zakone, a predsednika ne bira narod? Želite li da Republika Srbija pristupi federalnoj diktatorskoj superdržavi i finansira Englesku?

Pogledajte kratak pregled neverovatnih činjenica o Evropskoj uniji od kojih mnoge sigurno nećete nikada čuti na glavnim srpskim televizijama ni pročitati u srpskim novinama.

Gotovo su svi tzv. Očevi Evrope, od kraja Prvog svetskog rata na ovamo, zastupali ideju o Evropi kao o saveznoj državi (nasuprot De Golovoj ideji o Evropi kao zajednici suverenih država), ali se plan federalizacije sprovodio polako, korak po korak: od jedinstvenog tržišta za ugalj i čelik, ekonomske zajednice i unije pa do potpune federalizacije Evrope (uspostavljene Lisabonskim ugovorom kako se naziva Ustav Evrope). Danas je EU u punom smislu savezna država.

Zakoni EU su iznad zakona država članica. I vrlo su opsežni: ustav EU ima 170. 000 stranica. Svi dosad izdani Službeni listovi EU, u kojima Unija štampa svoje brojne propise, teški su poput jednog nosoroga.

Evropska komisija (birokratska vlada EU u kojoj papire piše preko 30. 000 eurokrata) može pokrenuti tužbu pred Evropskim sudom protiv zemlje članice za koju smatra da je prekršila neku odredbu evropskog prava. Kazne za neposlušne države članice su astronomske.

Evropska je komisija sasvim nadnacionalna i svim evropskim komesarima izričito je zabranjeno da slušaju bilo kakve savete iz zemalja iz kojih potiču. Oni moraju da rade isključivo u interesu Unije, a ne u interesu zemlje članice. Samo Komisija ima pravo predlaganja zakona i nadzire, usmerava i ima vlast nad čitavim zakonodavnim procesom. Podsećamo, uvek kada izvršnu vlast prestane kontrolisati volja naroda – demokratija se pretvara u diktaturu!

Prema tome, EU nije parlamentarna demokratija, nego federalna diktatura.

Prvi predsednik Evropske komisije bio je potporučnik u nemačkoj vojsci za vreme Drugog svetskog rata, član Nacionalsocijalističkog Javnog Dobra (NSV) , nemačke “dobrotvorne ustanove” organizovane po uzoru na Nacističku stranku, a koja je preuzela i mnoge državne poslove, kao i član Nacionalsocijalističke komore pravnika i sudija. Zvao se Valter Holštajn.

Predsednika Evropskog veća ne biraju narodi Evrope, to nije izborna funkcija kao u demokratskim državama. Predsednika Evropskog veća postavlja – Evropsko veće!

Srbija će, uđe li kojom nesrećom u EU, finansirati Ujedinjeno Kraljevstvo s više miliona evra godišnje, na način da će biti u obavezi da u godišnji budžet EU uplaćuje deo razlike zbog smanjenog prinosa Ujedinjenog Kraljevstva. Na primer, mala Slovenija plaća 14 miliona evra, a siromašna Rumunija čak preko 50 miliona evra za Veliku Britaniju! Taj izdatak koji EU otima od svih država članica naziva se UK – korekcija. Jeste li ikad čuli za to?

Uvešće PDV i na ono na za šta ga još ne plaćamo, jer se Evropska unija dobrim delom finansira od PDV – a zemalja članica pa ultimativno zahteva najmanje 5% PDV – a (pri čemu nema ništa protiv ako on bude još veći).

Dakle, Unija će uvesti porez na hleb i mleko, znači osnovne namirnice koje koristimo svakodnevno, a smanjiti na hranu za bebe. Znači, smanjenje poreza na hranu koju koristimo samo prvih par meseci svog života, a povećanje poreza na namernice koje koristimo ceo život!

Zanimljiva je i činjenica da obrnuto ne važi: Evropska unija, naime, samo od novih zemalja koje joj pristupaju zahteva najmanje tih 5% PDV – a, ali to nije obveza starih sedam članica – one taj PDV ne trebaja da uvedu, ako ne žele. Zgodno, zar ne?

Uđemo li u Uniju, zahvaljujući evropskom oporezivanju neminovno će doći i do drugih poskupljenja. Tako će plin obavezno poskupeti 30 – 100% (najverovatnije ipak, kao i struja i cigarete, samo do 50%), kafa 5 – 23% pa lož ulje i drvo za ogrev 15%. Srpskim građanima, ako se odluče da žive u Uniji, poskupljenja ne ginu. I to neće biti hir vladajuće stranke (ma koja bila na vlasti), nego je naprosto reč o usklađivanju s evropskim propisima koje se mora sprovesti, jer se Srbija na to obvezala.

Stimulacije u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU temelje se na dva osnovna principa: 1. Starije zemlje članice dobijaju više; 2. Bogatije zemlje članice dobijaju više. U početku nova država članica prima samo mali deo para a do punog iznosa može se dokopati tek kroz 7 – 10 godina. Otprilike, u vreme kada postepenim povećanjem stimulacija nova zemlja članica dogura do punog iznosa, ističe vreme počeka na pravo stranog kupovanja poljoprivrednog zemljišta i tada stižu multinacionalne korporacije sa svojim kapitalom koji se meri u milijardama evra i kupuju sve.

Stranci će moći kupovati nekretnine pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije (mada građani Srbije to isto pravo nemaju i neće imati u nekim zemljama EU), a kad se dosele ovamo, imaće pravo i glasa na našim izborima, i ući u sistem vlasti.

Srpski radnici, moći će da se zapošljavaju u zemljama EU pod istim privremenim ograničenjima pod kojima su to pravo imali građani Poljske, Češke, Slovenije i drugih zemalja nakon protekla dva proširenja. Ali, građani EU od prvog dana srpskog članstva imaće potpuno ista prava pri zapošljavanju u Srbiji kao i Srbi. Drugim rečima, njima odmah sve, a mi ćemo se kod njih moći zaposliti tek za nekih sedam godina! Dakle, ni tu nema pravde.

Svi čelni i uticajni ljudi u EU (Hose Manuel Baroso, Herman van Rompej, Angela Merkel itd.) redovni su posetioci sastanaka Grupe Bilderberg, na čiju su inicijativu na sadašnje položaje i postavljeni.

U telima Unije uobičajeno je zemlju iz koje dolazite nazivati ne njenim imenom, već ”zemljom koju najbolje poznajem”.

Ukupni godišnji trošak EU iznosi vrtoglavih 1. 147. 885. 101. 616 eura, a samo za flotu luksuznih službenih automobila članova Evropskog parlamenta izdvaja se 5, 25 miliona evra. Kako iko može očekivati da će nešto dobiti od tako skupe savezne države? Upravo suprotno: pristupanje Uniji Srbija će skupo platiti.
Ako vam se neki od navedenih podataka čine neverovatnim složite kockice i upoznajte pravo lice Evropske unije… Videćete da ni pola nisu rekli!

(Srpska politika – Naša istina)

Da se ne zaboravi

Pre 14 godina(24.marta 1999.) NATO je započeo bombardovanje tadašnje Jugoslavije

ZEMLJOM SRBIJOM NEMA GENERACIJE KOJA     NIJE    RATOVALA

 

         Mi koji smo uzrasli posle Drugog svetskog rata skoro da smo bili u  zabludi da ćemo žvot provesti u miru.Mnogi su bili ubedjeni u to  govorivši :

        “ Naša društvena i socijalistička zajednica upravo se trudi  i čini napore da stvori sve idealne uslove kako bi  mladi rasli u miru i ostvarili svoje pravo da slobodno stvaraju”.Bilo je potrebno da prodje samo 50 godina pa da i mi zapucamo .Da bi se sredilo jednopartijsko političko stanje u  tadašnjoj Jugoslaviji, koja je imala 6 šest Republika, počeo je pravi rat, izmedju, komšija, braće, večitih rodjaka, i prijatelja. ..

Poleteo  “Milosrdni andjeo”

Od 24.marta  1999.godine,tokom 78 dana i noći vazdušnog udara,poginulo je oko 3.500 ljudi od čega 2.000 civila,dok je 12.500 ranjeno-uglavnom žena i dece. Oštećena je ili uništena infrastruktura,privredni  objekti,škole,zdravstvene ustanove,medijske kuće,spomenici kulture.Ukupna materijalna šteta procenjena je od nekoliko desetina do sto milijardi dolara. Ni sve donacije Evropske unije ne mogu ni blizu nadoknaditi štetu od najmanje 30 milijardi evra koju je samo  srpska privreda pretrpela zbog NATO bombardovanja 1999. godine.

Kao neposredni povod za napad NATO poslužio je je sukob policije sa pripadnicima terorističke,,Oslobodilačke vojske Kosoca,, u selu Račak, 15.januara 1999.godine kada je šef privremene posmatračke misije OEBS na Kosovu Vilijam Voker,pre zvanične istrage,pogibiju 45 Albanaca proglasio masakrom nedužnih civila. Bacane su  kasetene i otrovne  bombe. Baceno je mnogo toga zabranjenog svim ratnim konvencijama. Kao posledica  bacanja ozračenih projektila  danas imamo povećan broj karcirogenih oboljenja.  Stradali su i stradaju civili,ali i vojnici.Medju pripadnicima Italijanskog bataljona koji čuvaju manastirski kompleks Visoki Dečani do  sada je umrlo njih 26, a obolelo dva puta toliko. Posle toga se ovi podaci strogo i pažljivo prikrivaju.


Na  Kosovu se i dalje pale i uništavaju srpske crkve i manastiri,čak i oni pod zaštitom UNESKO-a.Nije omogućen povratak oko 245.000 proteranih Srba,Roma,Egipćana....
Ovih dana stiglo je priznanje  da  su: “ za bombardovanje Srbije 1999. godine odgovorani tadašnji ministar odbrane Nemačke jer je lažno predstavio pobunjenike Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) kao civilne žrtve. Lagao je i bivši ministri odbrane SAD , rekao je član misije OEBS-a Hening Henš,,.Ako  je za utehu to je još jedna potvrda da  istina nikada  ne zasrtareva. Ovih dana,kao da je  “Milosrdni andjeo”  samo privremeno sleteo,stigla je još jedna davno  čekana vest: Srbiji je dodeljen status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, objavljeno je u Briselu. Lideri Evropske unije odlučile su da dodele status kandidata za članstvo u EU Srbiji. Premijerka Danske, zemlje koja predsedava Uniji, Heltorning Šmit rekla je da kada “zemlja ispuni uslove koji su od nje traženi onda joj treba dati status kan”.
Reči su najubitačnije oružje
Ali taj Milosrdni andjeo kao da i dalje ne miruje. On je uvek tamo gde velike ,,ribe jedu male,,  ako treba da pomogne ili uplaši. Na jednom mestu o kandidaturi Srbije ša članstvo u EU u posebnom odeljku teksta stoji,da je sporazumom dve strane (Rumunija I Srbija) u Briselu omogućeno da Rumuni,ne zna se iz kojih razloga je izostalo Vlasi,u istočnoj Srbiji,ako se tako izjasne,dobiju kompletan proctor u školi,u medijima I crkvi.Eto još jedne potvrde da ,,bombardovanje,, nije završeno,već je to samo nastavak realizacije plana “B”. Kada oružje utihne  rat se nastavlja rečima.Kao danas,a ne pre  30 godina, čujem svog profesora Plenkovića: “Reči su  najubitačnije oružje,ostavljaju posledice kao atomska bomba,čine nesagledivu materijalnu i duhovnu štetu po čoveka”. Teške reči su izgovorene u Briselu od strane  rumunske  vlade, koja umalo nije  blokirala usvajanje ovog značajnog dokumenta i sve to zbog, navodng,  nepoštovanja  prava nacionalnih manjina, a posebno Vlaha  u Srbiji. Ovo je  bio početak  realizacije poznate režije. Ubaciti reči mržnje  je još  jedan tako proziran plan “B” rešavanja nacionalnog pitanja; Ubaciti reči mržnje kao žišku , eventualnog budućeg leta “Milosrdnog  andjela”. Takva je režija primenjena na Kosovu,što je i bio razlog bombardovanja tadašnje Jugoslavije.

Trinaest godina  kasnije

Bez odgovora je ostalo večito pitanje zašto se  ratuje? Šta to, civilizovane ljude  tera da ratuju i kakvu to moć ima  bilo koja ideologija?Šta je to sa čovekovim razumom?Odgovor   se  još uvek traži.Mnogi su ga prikazali u svojim filmvima,slikama i knjigama i mnogi će ga tek prikazivati. Ni teške  slike, ni čudne reči ni jauk,ni razaranje neće biti  pravi odgovor…I kada te strahote budu prošle,na to  će nas podsećati  neki naslovi iz novena,TV žurnali,žene u crnini.Ostaće naša večita upitanos, radi generacija  koje dolaze;koliko će sve to  bojište ljudske civilizacije  trajati ?

Trinaest godina  kasnije i  da neću moram da prihvatim istinu,moja prva  Domovina,kojoj sam se  zakleo kao pionir  i vojnik više ne postoji. Sada ih imam 6.U jednoj sam rodjen i po njoj sam dobio obeležje koje je ovde  već pominjano kao ,, loši momci,,.  U  drugoj  sam studirao i tamo me ostavljali da  radim za veliku  novinsku angenciju JUTEL, kažu imaš sve manire,novinarskog gospodstva, koji nam trebaju.,U trećoj išao na More, tamo mi je gazda ostavljao ključeve od  svojih  dvori,vozio me  svojim brodom,kao da sam mu rod rodjeni.Ostavljao me da  mu gost budem koliko god hoću,a kanio se da i on u Srbiju dodje.U četvrtoj išao u  turističke provode,da steknem  naviku  zapada.U petoj tokom jedne noći išao na jutarnju kafu kod drugara ,a druge se vraćao jutarnjim vozom,koji me je pozdravljao,,rečima: “Nie smo braka,te očekuvam naredne nedelje”…U šestoj sam ,uvek svraćao kad god sam kroz sve ove  moje  sadašnje domovine prolazio da se lepo odmorim kod prijatelja I  nasladim  ulmašicma gospodje Hidaete i  probam najnoviji model nanula majstora Emira.I  gde god sam uzduž i popreko kolima putovao,bezbrižno sam zaustavljao svoj automobil, odmarao i spavao pored puta , sa celom mojom četvoročlanom porodicom, ili  svraćao  prvo na konačište, a onda na kafu, u neko susedno dvorište, kao da sam kod svoje kuće i svojih najrodjenijih.I ma gde da  sam  bio besan i ljut zbog nekog problema ,psovao sam i majku , boga  svog  i  svačijeg i terao  sve po spisku, ne bojeći se da ću nekog uvrediti i naljutiti. Kada sam molio , molio sam sve andjele i  blažene Marije i   svete deve, i svete Petku i Bogorodicu, krsnu  slavu svetog Nikolu, prizivao  Alaha i Svetog oca ,samo da mi se nadju u nevolji…I  sda kakav god film da bude i  kako narod kaže:”gole žene da padaju  sa neba” koja god  politička beseda da se čuje,ja,zasigurno neću promeniti svoj stav.I tada i sada sve sam ih  voleo ,ali ne znam šta za kraj da kažem na ono školsko pitanje: A sada nam ti  reci kako se zove tvoja  Domovina…. Umesto odgovora vidim Belog Angela kako lagano skida  svoja krila sa zida  manastira Mileševa i nestaje u mom suznom  pogledu. Čujem, kako  u prazno nebo udaraju reči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića: “Gledanje Belog Andjela je ravno molitvi” i kada je bilo bombardovanje  gledajući u nebo ja sam čuo ove reč, moleći se za sve  ljudi i moje najmilije..Moja unuka Danica,koju sam krio od  ,,Milosrdnog andjela,, , te 1999.godine,24.marta,imala je samo 2 meseca,  ni danas sa 13 godina,nikada me nije pitala zašto sam je  užurbano  nosio u  sklonište.

,,Latini su ljute varalice,,

Ni  oni ni mi,svi koji su iole  pismeni , znamo  da je  prirodno da narod govori svojim jezikom(Italijani italijanskim,Madjari madjarskim,Poljaci poljskim,Rumuni rumunskim, ima još,ali nije uvek tako. Austrijanci ,npr. ne govore “austrijanski” , već nemački, ni Filipinci”filipinski” nego španski.Osim Španaca,španskim jezikom govore Kubanci,Meksičani I svi narodi  Južne Amerike,sem Brazilaca(a ni oni ne govore”brazilski” već-portugalski)  Poznato je I to da  engleski  ni francuski ne govore samo Englezi ni Francuzi,već su to  jezici i drugih naroda..Neki narodi  govore dvama,trima ili još većim brojem jezika.Belgijanci flamanski I  francuski, Kanadjani engleski I francuski,Švajcarci nemački I francuski…( to su primeri da ne postoji ; belgijski,kanadski, ni švajcarski jezik), dok u Indiji ima preko  600 jezika..i td.Ali, ovo  lingvističko  saznanje nisu poštovale Republike nekadašnje Jugoslavije,pa sada imamo slučaj da je svaka  država  isti jezik, koji ima korene staroslovenskog jezika, nazvala imenom svoje države, što može biti i dobro samo rata da ne bude, kako reče moja majka.  Siguran sam  da takvo saznanje imaju svi oni koji se bave  geopolitičkom strategijom..Ali, kada  baš  oni potegnu  ovo pitanje ,onda  se može  zaključiti da je  na pomolu novi sukob, o čijim posledicama je bilo reči na početku.Dakle,ima vremena za novu generaciju  ratnika kroz 50 godina. Jednom će se  vlaško pitanje ponovo  postaviti. Tražiće se odgovor ,kakvim će jezikom  govoriti Vlasi u Srbiji: vlaški,srpski, ili  rumunski ,pitanje je sada :.I rešavaće se  onako kako su geopolitičari  rešavali i sva ostala nacionalna pitanja u bivšoj Jugolslaviji,pa I u Srbiji. Naravno,počeće se prvo ovako rečima,prigovorima,uvredama,pa ako ne rečima,a ono,problem će biti rešen,  bombardovanjem,pod  šifrom”Milosrdni andjeo”!Andjele brate, kakve  li ironije,  zloupotrebe tvog  uzvišenog  imena blaženstva Ako,se sećamo,a to su stare generacije  znaju,  pitanje  Šiptara  počelo je  da se rešava još s početka   dvadesetog veka, evo  na početku novog veka, možda će biti rešeno… Nedaj  bože!!!! Da ponovo   potvrdimo  stihove iz narodne poezije”Latini su ljute varalice”.Misleći da sam loše citirao stih,iz narodne epske  književnosti,ili da sam pogodio frazu,za neko ne definisano stanje i  da je “Milosrdni  andjeo”, konačno,otišao da spava,  na  jednom portalu pročitah  vest: “ Stav Evropske komisije o statusu Kosova je i dalje neutralan, a mapa na portalu Evropske unije na kojoj je Srbija prikazana bez Kosova je tehnička greška, poručuju iz Brisela”.

”Da je Platon  živ- Dnevnik iz  skloništa 99”

Ni posle 13 godina nisam sišao ponovo u sklonište 99.Majci se nije ispunila želja ,,da rata ne bude,,.posle 40 godina samovanja,u svojoj  88 godini, otišla je kod  svoga muža Svetsilava da mu pripoveda kako je bez njega  decu branila  jer je po drugi  put  puknula puška na naše  “srbsko” pleme.Trinaest  godina kasnije ,ali i celog života ostaće mi u pamćenju ta teško napisana i izgovorena vest,na talasima moje radio stanice .Na današnji dan(24.3.1999. ) pre 13 godina: NATO je započeo bombardovanje naše  domovine SR Jugoslavije. Osećam da bi mi sada  glas drhtao,a tada je to bila profesionalna  novinarska radijska obaveza.. Na te prve dane bombardovanja,sada posle 13 godina i zauvek, podsećaće me  i beleške koje su  kasnije prerasle u knjigu “Da je Platon živ- Dnevnik iz skloništa 99”.Na prvoj strani ostalo je zabeleženo: “Nikada nisam sišao u sklonište.Ali, danas sam prvi put ušao sa porodicom.Oglasila se sirena koja označava opasnost iz vazduha.NATO je počeo da bombarduje moju domovinu.Danas u 2o sati i 10 minuta  počeo je rat. Mi još uvek ne verujemo da nas Amerikanci bombarduju.Moja najveća radost, unuka Danica, ima samo dva meseca i ona je u skloništu...-Moja zvezdo Danice, moja srpska Danice, selili smo se nekoliko puta, sada nemamo kud, zato smo sišli u sklonište-šapućem joj u oči, koje gledaju u njeno nebo.”

 24 . 3. 1999. godine, Bor.

Na poslednjoj strani piše:“ Vraćaju se vojnici iz rata, slika dobro znana iz filmova i literature, sada je naša surova istina.Upravo je dat znak o prestanku vazdušne opasnosti.Vreme je da se vratite svojim redovnim aktivnostima.Nebo nad Borom i mojom domovinom  je mirno.Neka tako i ostane doveka.Ta slova i te reči, još mi titraju, i danas ih ne mogu pročitati bez straha.U toku trajanja agresije NATO alijanse na našu zemlju, kao dežurni novinar u radio i televizijskoj stanici izgovorio sam ih blizu 9o puta.Sve je već davna prošlost.Vraćaju se vojnici iz rata.Slika dobro znana, iz prošlosti, iz filmova, i literature, sada je naša surova istina."

Taj  dnevnik istine “Da je Platon živ” dospeo je čak u Ameriku,o tome svedoči i pismo: “U svim teškoćama čovjeku se desi,ako je čovek i cvijet,srce i sunce i nešto lijepo.Tako se i meni desilo ovo.Tvoja divna knjiga došla je u moje ruke. Potekoše suze sretnice i radosnice,istodobno meni,mojoj ćeri Meri i supruzi Anki,kada se u skloništu pod bombama upoznasmo sa jednom zvezdom Danicom,kojoj behu samo 2 mjeseca.Moj sokole,sve smo ti mi to preživjeli i ovdje sa našim mališanima Sarom i Filipom.Srpske rane peku pa bilo gde da su dobivene.Hvala ti rod rodjeni ,za ovaj biser dnevnika,koji će posugurno biti čitan u svim našim ljudskim vremenima i prostorima. Djon Priaca i Marina Scharpe iz New Jorka”.Ni posle 13 godina nije me zaboravio Djon Prica iz Amerike,poslao mi je  Povelju”Slovo o svetlosti” večitog  pesničkog prijateljstva, koja sadrži  poruku i obavezu  svakog ko je pročita:”Ko svetiljke ove na put ne ponese,neće znati ko je ispred njega bio;Otkuda je poša’ ni ko mu je osta; što je proplakao;što je proslavio! Ko ostavi torbu, i Svetu svetiljku, nikuda neće stići, niti prepoznati na svom grobu slovo,ni na njivi biljku,ni u srcu srpstvo!!”Trinaest  godina kasnije ,ali i celog života ostaće mi u pamćenju ta teško napisana i izgovorena vest,na talasima moje radio stanice .Na današnji dan(24.3.1999. ) pre 13 godina: NATO je započeo bombardovanje naše  domovine SR Jugoslavije. Osećam da bi mi sada  glas drhtao,a tada je to bila profesionalna  novinarska radijska obaveza.. U isto vreme i sada kao da čujem kako ove reči savesti iz moga srca udaraju u prazninu i žele da polete, ali kao da ih niko ne čuje, i ne vidi, ili sam ja to, možda, ostareo , ogluveo i oslepeo!!!!!

JON MIRT

      

             
                        SLIKA NA     ZIDU

                          

 

                                     

Moj otac Svetislav, svake večeri kašljucajući, stupa na vrata barake kozarske ulice, gde smo nekada živeli.

Da vidi da li smo svi na broju.

Brzim pogledom, zaustavlja se na moj lik i kaže:

Još nisi porastao!

A majci:

Račun za ugalj, drva i struju niste platili!

Starijoj braći:

Još se kući kasno vraćate, opet ste sa zida skinuli Maršalovu sliku!

Sa praga sklonite prazne kutije medjunarodnog crvenog krasta.

Rezervu šećera i kafe uvek da imate!

A istina je da kozarske ulice odavno nema.

Istina je da sam pre pedeset godina napustio ulicu, begstvo nije bilo moguće i ona je pošla.

Ima je na fotografijama, po novinama, u mojim knjigama i zapisima.

Sreo sam je u Parizu, Londonu, Čikagu, Nišu, Beogradu, Prokuplju.

Kada nisam imao izlaza i kada nisam znao šta da radim, njome sam uspravno koračao i tu se krio, kao po staklu hodao.

Njome neprestano odlazio i dolazio u svoj život.

Istina je da se sada u toploj sobi novogradnje igraju moji unuci pored radijatora.

Da su braća otišla , svako na svoju stranu.

Da je majka sada kao kućni kamen sama.

Da smo maršalovu sliku odavno skinuli i da za struju majka ima veliki račun.

Istina je i to da , zaista, sada prima humanitarnu pomoć Crvenog krsta, svakog meseca: 12 kg brašna, 1 kutija deterdženta, 2 konzerve, pakovanje makarona od 0, 50 kg i drugo što joj sada nije potrebno.

Istina je da na sve to majka ni reč neće progovoriti, da sinove ne obruka, da muža ne izneveri.

Kao da očekuje da je i sada na front prozovu ide kroz sobu i priča:

Deco, samo da se ponovo ne zarati!

Gleda u očevu sliku i ponavlja: ti ništa ne razumeš, zvezde ti  padaju na glavu, a ja se molim da ne zarati, kako ću sama deci glave da sačuvam!!

 Tako svake večeri razgovaram sa fotografijom koja je zakačena na     zidu sobe u Stacionaru Gamzigradske banje,gde se godinama  lečim.  

      

• 

odgovor udruženja novinara srbije

Poštovani gospodine Mitroviću,

Uprava Udruženja novinara Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2012. godine, razmatrala je žalbu Čedomira Vasića na izrečenu meru Suda časti, javnu kritiku broj 1142 od 24. 4. 2012. godine. Većinom glasova Uprava je usvojila odluku Suda časti kojom se godspodinu Vasiću izriče mera javne kritike zbog povrede Kodeksa novinara Srbije, u smislu člana 66 Statuta UNS-a.

Odluka Suda časti postavljena je na sajt Udruženja novinara Srbije i možete je pogledati na sledećem linku: http://www.uns.org.rs/sr/o-nama/organizacija/honorable-court.html.

Srdačan pozdrav,

Udruženje novinara Srbije

From: Udruzenje novinara Srbije [mailto:unsinfo@uns.org.rs]
Sent: 27. mart 2013 8:49
To: unsinfo1
Subject: Fw: JOVAN S.MITROVIĆ -POISMO ZA UDRUŽENJE NOVINARA

DRUGO PISMO UDRUŽENJU NOVINARA SRBIJE

Poštovani gospodine Mitroviću,

Uprava Udruženja novinara Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2012. godine, razmatrala je žalbu Čedomira Vasića na izrečenu meru Suda časti, javnu kritiku broj 1142 od 24. 4. 2012. godine. Većinom glasova Uprava je usvojila odluku Suda časti kojom se godspodinu Vasiću izriče mera javne kritike zbog povrede Kodeksa novinara Srbije, u smislu člana 66 Statuta UNS-a.

Odluka Suda časti postavljena je na sajt Udruženja novinara Srbije i možete je pogledati na sledećem linku: http://www.uns.org.rs/sr/o-nama/organizacija/honorable-court.html.

Srdačan pozdrav,

Udruženje novinara Srbije

From: Udruzenje novinara Srbije [mailto:unsinfo@uns.org.rs]
Sent: 27. mart 2013 8:49
To: unsinfo1
Subject: Fw: JOVAN S.MITROVIĆ -POISMO ZA UDRUŽENJE NOVINARA

|

UDRUŽENJU  NOVINARA  SRBIJE...
POŠTOVANI,

OVO ŠTO  SLEDI  SU TEKSTOVI IZ RANIJEG PERIODA O SLUČAJU KOJI  TRAJE VEĆ,  BLIZU , PET  GODINA.

 JOŠ UVEK NIJE OBELODANJEN I OZVANIČEN...A SUD  ČASTI JE  DONEO  ODLUKU.. O KAŽNJAVANJU 

 ČEDOMIRA  VASIĆA ZBOG KRŠENJA  KODEKSA NOVINARA,....OVA ODLUKA JE ,KAKO SAM JA OBAVEŠTEN, KASNIJE  POTVRDJENA... NIJE MI JASNO  ZAŠTO TO NIJE  NI DO DANAŠNJEG DANA. OBJAVLJENO .. TO JE I RAZLOG ŠTO  VAM SE JAVLJAM  KAO MATIČNOM UDRUŽENJU,AKO  SE NI OVOGA PUTA   PRAVDA NE ZADOVOLJI JA ĆU MORATI DA NA DRUGII NAČIN  TRAŽIM  ZAŠTITU  SVOG NOVINARSKOG UGLEDA
I  ČASTI...TO SAM I  U RANIJEM DOIPISU NAJAVIO PREDSEDNIKU   SUDA ČASTI  SLOBODANU STOJIĆEVIĆU..
26.3.2013. BOR    JOVANB S. MITROVIĆ, NOVINAR U PENZIJI...

********.

BRATE SLOBO,
SINOĆ SAM BIO NA PROSLAVI 8.MARTA SA KOLEGINICIOM JOVANKOM STANOJEVIĆ IZ UPRAVE UDRUŽENJA NOVINARA,ONA JE INAČE IZ NEGOTINA, I ONA MI KAŽE U PONEDELJAK IMAJU SEDNICU, ALI U DNEVNOM REDU NEMAJU NIŠTA OKO ODLUKE SUDA ČASTI, JOŠ MI KAŽE, TO ODUGOVLAČENJE JE ZBOG NINA BRAJEVIĆA, KAŽE MI KOLIKO NINO ŠTITI ČEDOMOIRA VASIĆA TO JE NEMOGUĆE,, KAŽE MA ČEDA JE BRE BARD NOVINARSTVA, A ONA MU KROZ SMEŠAK KAŽE , MA NINO DA LI ZNAŠ ŠTA PRIČAŠ BRE,KAKAV BARD NOVINARSTVA,JADNA NAŠA PROFESIJA SA TAKVIM NOVINARIMA!!! evo to ti javih da si u toku,ako i sada ništa ne bude ja ću moratri da nešto preduzmem,to nema smisla sada će 5 godina, ej ..
pozdrav tebi i puno zdravlja... jovan s. mitrović

Dana 11.02.13, "JOVAN"  je napisao/la:Brate,neverovatno,
Nije u pitanju odluka Suda časti, to stoji da je primljena, nego zašto nije objavljena konačna odluka,koja je usledila posle Čedine žalbe., a to znači da je odluka Suda časti punovažna......
 Dakle, kakao, kaže ta neimenovana osoba i to je skoro neverovatno, da se gospodja ne oglasi imenom,kada tako nešto tvrdi, odluka doneta 22.decembra nije stavljena na sajt, zbog toga što Uprava tek krajem meseca treba da je verifikuje......Da nije smešno bilo bi glupo..Ista uprava da verifikuje svoju odluku... A ta ista Upraava donela je i druge odluke, koje su takodje bile na toj sednici i one su naravno objavljene, kako je to sada moguće... Ali, princip odugovlačenja, je najbolji za umor..to se izgleda ovde primenjuje, očigledno...tako prozirno...sve druge odluke iste Uprave se objavlkjuju, ali njihovom selekcijom uz smešno obrazloženje da se krajem meseca ponovo zaseda...e to je stvarno smešno...
Pozdrav...

Dana 11.02.13, Slobodan Stojicevic  je napisao/la:Jovane, evo odgovora od nezane iz Sekretarijata UNS. Ona mi je u prilogu poslala odluku koju ste vas dvojica dobili jos dok nije bila pravosnazna.

Slobodane,


 Ako mislite na ovu odluku koja je u prilogu, iz potpisanih povratnica se vidi da su obojica primili tu odluku .
 Odluka nije stavljena na sajt zato što je Uprava tek 22. decembra potvrdila tu odluku . Zapisnik sa te sednice biće verifikovan na sednici Uprave krajem ovog meseca, i tada će odluka biti stavljena na sajt.
 Pozdrav, Snežana......

*************

POŠTOVANI, OVO ŠTO  SLEDI SU  RANIJI TEKSTOVI  KOJIM VAS JA MOLIM DA  SE  POŠTUJE KODEKS  NOVINARA...

Za Brajovića ili urednika Sajta Udruženja novinara Srbije!!!

Poštovani
Odluka,koja je ipak doneta posle , skoro, 4 godine Suda časti, stavljena je na Sajt Udruženja novinara Srbije krajem aprila,ili početkom maja,da bi samo posle nekoliko dana bila skinuta sa Sajta..U isto vreme na Sajtu su još uvek odluke od pre nekoliko godina.. I sada mi nije jasno zašto je ova odluka o Čedomiru Vasiću skinuta ...Ali,imajući u vidu informaciju koju sam dobio od predstavnika Šrifa koji je preneo
ovu Odluku Suda Časti,..da je Čedomir Vasić psovao i pretio,sudom,apsom , što su Šrifova elektronska glasila objavila u celosti Odluku.....Pored toga Vasić je i meni pretio.sudom što sam sve to obelodanio .što još jednom potvrdjuje njegovo bahato ponašanje i zloupotreba novinarske profesije..
Predpostavljam da je Vasić i kod vas na isti način reagovao i da je to razlog što je Odluka skinuta sa sajta, ako nije,onda mi ostaje bez odgovora pitanje zašto je pomenuta Odluka skinuta sa Sajta Udruženja novinara Srbije.. Ili je to samo neka greška koju treba ispraviti...

Pozdrav!
Jovan S.Mitrović,novinar u penzoiji.
********************

Poštovani Jovane,

Odluka suda časti je skinuta sa sajta jer nije pravosnazna. Dakle, Vasić ima pravo zalbe. Advokat nam je skrenuo paznju da Zakon o informisanju ne dozvoljava objavljivanje nepravosnaznih presuda i da analogno tome tako treba da se odnosimo i prema odlukama suda časti.

Ostale odluke su pravosnazne i zato su na sajtu.

Srdačan pozdrav,

Nino

p.s. Kako napreduje tvoj roman o rimskim carevima

********************

Poštovani Nino

Skoro,neverovatno, za mene iznenadjujuće... Jedna institucija kao što je Udruženje novinara,podleže pritisku nekakvog advokata i Čedomiora Vasića,da se Odluka skine sa Sajta zato što nije istekao rok žalbe..

Tog načela Čeda se nije sam pridržavao,kada je posle dva sata, od mog odlaska i to u bolnicu,objavio na sva zvona da sam ja razrešen dužnosti direktora zbog pronevere,.. pošto je Saša Mirković na silu ušao u moju kancalariuju,a Čedu imenovao za urednika ,. Sada me sreću Ljudi i prijatelji i kažu mi...,,Ma znamo mi da si ti pošten,a da te samo ona pijandura blati,da ti se osveti...,,Umesto skidanja sa Sajta,Čedomiru je trebalo samo reći da će eventualno nova odluka,kako god bila biti isto objavljena.....Sajt je esnafsko glasilo gde se objavljuju,razna obaveštenja,pozivi i informacije od značaja za svoje članove..Tako da je tu teško reći da se krši Zakon o javnom informisanju.... Ja imam blog i sajt pa objavljujem,razne poruke,mišljenja,obaveštenja,kritike..., objavio sam i ovu Odluku. Ova odluka nikog ne vredja niti ponižava,ona samo donosi izvoru Odluku zvaničnog tela Udruženja i ja ne vidim da se tu krši bilo koja odredba Zakona o informisanju....Voleo bih da vidim tog advokata ,koji nalazi u ovom objavljivanju neki propust........

Pa u objavljenom originalnom teksta,baš i stoji da je moguća žalba u roku od 15 dana. Odluka Udruženja novinara Srbije,nije nikakva tajna,objavljena je i prijava odnosno moj zahtev da se pokrene pred Sudom časti postupak.U toj prijavi i stoji da mi Čeda doguje pare,a o tome se ne izjašnjava da treba da mi vrati dug!!!!Već mi još preti da pravim nekakav dosije o njemu..

Objavljivanjem njemu niko ne spori pravo na podnošenje pravnog sredstva –žalbe...Tek će sada biti problem kada se i posle njegove žalbe, status odluka mora ponovo objaviti,odnosno mora se vratiti na Sajt.

Ja očekujem da se onda Odluka neće skinuti sa Sajta,i da neće pretiti nikakav izmišljeni advokat Čedin...

Ali,ni on sam ne zna od kada teče taj rok žalbe,jer je odluka pisana 16.aprila, pismo je stiglo 25.aprila,a tekst je objavljen krajem aprila..

U isto vreme Vama i mom bivšem preduzeću Čeda preti i citira odredbe 37. Zakona o javnom informisanju,koja govori o pretpostavci nevinosti.. , upućuje primedbe na pogrešnu adresu jer upravo o poštovanju,odnosno njegovom nepioštovanju,vodjen je spor pred Sudom časti Udruženja novinara Srebije koji je izrekao mere javne opomene,tek posle 4 godine... I da ne dužim.. pozdrav !!!..

Jovan S.Mitrović,novinar u penziji...

24.5.2012.

*******************

Одговор на жалбу Чедомира Васића

Чедомир Васић је упутио жалбу Управном одбору УНС-а.

У име Суда части, Управном одбору предочујем одговор, по тачкама како их је Васић навео.

1. Није спорно објављивање вести.

2.  Исти извор вести (директор Ђуричић) два дана касније повукао је речену одлуку и издао званично обавештење: ,,Сторнира се у целости одлука … по којој се Јован Митровић,бивши директор предузећа привремено удаљава са рада….[1]’’ 

Ч. Васић у жалби нигде не каже да то обавештење није постојало, већ да ,,није знао да постоји“ и да ,, нигде није објављено, нити угледало светлост дана“.

Па управо је о томе реч. Није објављено јер га Ч. Васић није објавио, као што је то учинио са првим које такође нигде пре тога није објављено. Његова дужност као уредника била је да објави и ту вест у складу Кодексом новинара Србије  (Истинитост извештавања, поглавље I, тачка 1): ,,Обавеза новинара је да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије“.

На састанку Суда части на који је Ч. Васић позван и којем је присуствовао (16. фебруара 2011. године[2] ) суочен са унакрсним питањима чланова Суда, дозволио је могућност да је направио пропуст, али се касније, изгледа, предомислио.

Мада изгледа комлоковано и опширно, случај је прост: колега је обајвио једну вест, а два дана касније није другу која пориче прву.

Суд није поклонио веру Ч. Васићу да није знао за другу вест, кад је знао за прву.

3. Све остале наводе Ј. Митровића Суд није разматрао јер их је сматрао беспредметним. Тако и све наводе Ч. Васића поводим тих тачака.

По мом личном мишљењу овде се ради о надгорњавању двојице колега којима би се пре и квалификованије могла бавити психологија, али је Суд сматрао да је по само једној, првој тачки, требало да донесе суд.

Слободан Стојићевић,

председнин Суда части УНС-а,

Београд, 14. јун 2012

---

[1] Ову одлуку Ј. Митровић је доставио али није скенирана.

[2] Васић пише: ,,скоро две године после објављивања вести“ што неупућеном читаоцу може да изазове логачна питања. Но, треба знати да је Суд части у овом саставу од скора а да је на ову ,,древну пријаву“ налеетео случајно, такође на нашем сајту и одмах је узео у разматрање. 
*********

Poštovani  Slobo,
evo tek ti se sada javljam, imam  neke probleme sa kičmom i kukom pa idem u  banju na   terapije,a i u selu  sam radio nešto oko pčela,a ranije sam ti  poslao samo  one skenirane odluke..sada  evo u potpunosti  retrospektiva  celog  slučaja,da ga imaš na dlanu...

Moje mišljenje sam ti i ranije rekao,a možeš  pogledati i u pismu  Brajoviću,ali evo i nekoliko   mojih pisanih reakcija...

1.Zna se procedura  smene  direktora,najkraće ko ga postavlja taj ga smenjuje,a ne  ovako kako su oni  iskonstruiisali...kao direktor Djurić iznašao  neki dokument  i to je razlog suspenzije..
I Čedi tu vest objavljuje,dok sam ja u  bolnici,imao sam  anginu pektoris...Tek  čujem od  lekarskog osoblja,...e  Jovane  ovi tvoji objavljuju na svaki sat  da se proneverio neke pare.....!!!
Pa ja sam kao novinar,pa urednik i direktor imao na desetine takvih  zahteva   da se neki ljudi ocrne,bez sudske odluke,tek onako  on je lopov ,on je kriminalac...i td...To nikada nisam prihvatio...

Samo posle  dva dana .direktor  tu svoju odluku o suspenziji povlači, imaš je u prilog,ali  Čeda je ne objavljuje iz  njemu samo znanih razloga...  Kaže nije znao...ne verujem  ,lično znam da  direktor  svakodnevno ima   razgovor  sa  urednikom  dnevnika oko sadržaja,..

2.Zna  se  kako se održavaju  godišnje i izborne  skupštine, izlažu se izveštaji o radu,pa se predlaže  plan za naredni period pa se predlažu novi članovi i td...Za  dvadeset i više godina  Čeda to nikada nije uradio....To što se  poziva na neke aktivnosti koje su usput,to je ono  kao  e ajde da popijemo po jednu....to potvrdjuje  njegovu nbeprofesionalnost iu   neodgovornost,opdnosno  to je zloupotreba profesije....

3. O drugim   svojim  propustima i ne govori,već  piše  slavopojke o  koleginici  Milanović,pa baš ona je  imala žalbu na njegov rad,na njegovu konfuziju u radu ,na  njegovu neurednost i nedisciplinu...i da ne nabrajamm
O njegovim ostalim  propustima i  novčanom dugu prema meni ni reči ,kao da ih nema...Vi  kažete da  sve to nije važno,ssigurno je tako,ali za mene je i to važno,možda je to razlog  da  se on prema meni ovako osvetnički ponaša,o tome se radi...

Slobo,u odgovoru  imaš onaj  zajljučak  o NADGORNJAVANJU ,ja znam da si ti  književnik,a ja sam  studije  književnosti   završio  pre  39 godina,nisam zaboravio  da je   NADGORNJAVANJE -ustvari  NADJAČATI.. E sada kakve to ima veze sa ovim slučajem...ja  nemam nameru da se sa Čedom   borim u cilju da ga nadjaačam.Tu svoju veličinu ja sam pokazao u profesiji i  mnogobrojne  nagrtade su potvrda kao i to da sam  pune  tri godine   vodio kao direktor ŠRIF.
..Moj cilj je samo da  ukažem na njegovu  zloupotrebu profesije, neprofesionalan i nedogovoran odnos prema meni,ja tako mislim,vi  ste u  prvoj odluci  to i rekli,to ste i  u drugom slučaju potvrdili,i tu nema nikakvog  NADGORNJAVANJA,niti  kako ono ti preporuči da  se time       psihiojatrija  bavi .
epilog svega ovoga je da  se protiv  Jovana Mitrovića,bivšeg direktora ŠRIFa nije  vodio  ninkav  postupak,da je posle  šest meseci  bolovanja vraćen na posao na mesto  pomoćnika  direktora  za program..da je   samozvani  direktor Djurić,koga je  imenovao  Mirković,otišao sa ove dužnosti i u toku je  krivični postupak protiv njega....

Ne znam  šta će biti dalje,ali ja  više nemam  snage da se  bavim  Čedom, Sud časti je  rekao svoje i ja to poštujem..
Samo me čudi  što  je   SAJT  sada promenio svoj izgled i izgleda ne objavljuje   Odluke...što me čudi i njihov  celokupni odnos prema ovom slučaju...ne verujem da će  ovu novu odluku objaviti...Što nije pošteno...Treba  žigosati takve neprofesionalne odnose koji zloupotrebom  štete  profesiji i naravno pojedincima,kao što je to moj slučaj...
Još samo ovo,  ja imam svoj  Blog    UNIVERZUMM i tu je  sve ovo objavljeno,imam i  izuzetno reagovanje  čitalaca,onih koji me znaju i onih  koji ne,ali  uglavnom  odobravaju sve ovo što sam rekao i što je  u odluci  Suda časti....
I da ti ne pišem više,pozdravljam te   i želim ti  dobro zdravlje

Jovan S. Mitrović ,novinar u penziji....
24.6.2012.

.