понедељак, 12. јануар 2015.


Onaj ko vlada medijima, taj vlada i javnim mnjenjem

Mediji najmoćnije oružje





Medijske posledice se uporedjuju sa atomskom bombom,ostavljaju trajne materijalne i duhovne posledice.
A da li je baš tako_? U teoriji novinarstva stoji:
,,Osnovni zadatak novinarstva je istinito,blagovremeno I potpno informisanje svakog gradjanina.A informacija je ljdska spoznaja,ove ili one stvari,ove ili one pojave,koja je kao produkt simboličke ljudske akcije preslikana u neki drugi sustav. Informacija je saopštavanje,ali ne svakakvo saopštavanje,samo ono koje recepijentu donosi novo saznanje o nekom ili nečem,,.
Još kraće rečeno;istinito,potpuno i brzo informisanje je osnovno pravilo ove profesije.Ali,novinari,mahom sve ono što smatraju istinito,uzimaju,,zdravo za gotovo,, po nekada zbog ne znanja ,ali i zbog drugih interesa.Koji su to interesi?Dakle,još jedan očigledan primer da se teorija I praksa razmimoliaze.
Ovo nepisano pravilo je , svim vlasnicima informativnih glasila, u bilo kom obliku, dobro poznato,ali ga niko ne poštuje,niti haje za to.
Obični čitaoci,gledaoci i sliušaoci,treba da znaju :
,, Nijedna udarna vest nije slučajna. Ona nije plod nekakvog “istraživačkog i nezavisnog novinarstva”. Ona je uvek u funkciji nove manipulacije, smišljena mnogo pre.To se zove saopštenje za javnost, služi da bi se skrenuo pogled naroda sa pravog stanja stvari. Veliki mediji dominiraju čitavom industrijom; i što više idemo ka vrhu shvatićemo da samo nekolicina drži u svojim rukama medijska i privredna carstva.Dok čitate bilo koju udarnu informaciju treba da razmišljate;prava istina je mnogo daleko od očiju javnosti i dobro je skrivena.U njene tajne upućen je mali broj ljudi.Dakle, veliki izdavači opterećeni su težnjom dominiranja medijskim prostorom,kako bi uticali na formiranje javnog mnjenja po volji velikih sila ,a sve sa ciljem povećanje profita,,....
Tako izgleda globalno medijsko nebo u svetu..
Na tom uzburkanom,šarenom i raznovrsnom, medijskom nebu(pojavile su se prvo novena,pa radijo, i televizija, a sada najmoderniji internet)
Svaki objavljeni tekst,bilo kao vest,prilog,reportaža članak,esej,osvrt ili kritika i intervju o životu i rada u bilo kom odredjenom vremenu i prostoru postaje dokument jedne civilizacijske epohe.Vremenom, mnogo godina kasnije, sve će to biti jedini dokumentarni most izmedju onoga što je prošlo i onoga što je ostalo kao posledica.Ili most za prenos estetskih vrednosti za koje imamo vremena da se bavimo mnogo kasnije nego kada je dogadjaj bio zabeležen.Tako će buduće generacije imati više vremena da se studioznije bave našim vremenom i životima.
Prvi srpski mediji nastali su upravo u dijaspori, pre gotovo dva i po veka, kada su osnovani časopisi ,,Slavenoserbski magazin,, u Italiji 1768. godine i ,,Novine Serbske,, u Austriji 1813. godine. Oni su tada otvarali Srbiji prozor u svet, a njihova uloga bila je ,a I danas je ne samo da čuva srpsku duhovnost i informiše naše ljude u dijaspori, već i da utiče na kreiranje javnog mnjenja, kako u matici, tako i inostranstvu
Novinari rade na sopstveni rizik
Do danas je u Srbije registrovano 2 827 novina i časopisa i 103 elektronska medija (radio i TV stanice).U ovom času u Srbiji se redovno štampa devet relevantnih dnevnih novina (Politika, Večernje novosti, Blic, Glas, Danas, Alo,i u Vojvodini novosadski Dnevnik), nedeljnici (Vreme, Nin I mnogobrojna žuta štampa). Informativni program emituju četiri velike televizijske kuće (RTS, Studio B, .., i čitav niz lokalnih TV i radio stanica kratkog dometa i ograničenog značaja. Rade novinske agencije (Tanjug, Beta i FoNe…t).
Bez ikakve dileme ubedljivo najuticajnija u svim delovima Srbije, uključujući čak i preovlađujuće opozicioni centar Beograda, je Radio Televizija Srbije.
Režim najdirektnije kontroliše i Politiku,Večernje novosti, i novosadski Dnevnik.Sa druge strane nalaze se profesionalne dnevne novine – Danas, Glas, Blic– kao i dva ozbiljna nedeljnika – Vreme, Nin.Najznačajniji nezavisni elektronski medij, i van granica Srbije poznati beogradski Radio B 92, razvio je poslednjih godina alternativnu mrežu radio i televizijskih stanica, (ANEM – Asocijacija nezavisnih elektronskih medija) koja je svoje članice našla u svim važnijim provincijskim gradovima Srbije.
Sva glasila imaju značajnu ulogu u kreirananju sveukupnog privrednog i društvenog žiotra u svim sredinama,skoro sva glasila posloju veoma loše.Ostaje otvoreno pitanje ,kako opstaju tolika glasila.





"Новине сербске" су биле прве српске дневне новине, које су се појавиле 1. августа 1813. у Бечу. Пуне три године лист је излазио сваки дан осим недеље и празника. До маја 1816. уредништво листа водили су Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, студенти медицине. Први српски дневни лист почео је да излази у времену погодном за дневну штампу, у време ратова удружене европске коалиције против Наполеона. Највећи део простора, скоро три четвртине, био је посвећен тим ратовима. Поред ратних вести лист је доносио прокламацију и наредбе
jovan.s.mitrović.

Нема коментара: