FELJTON

REKLA - KAZALA

 

       15.                      BELEŠKA O PISCU  

     

Jovan S. Mitrović (Bor,195O) pesnik i esejista, pripovedač i dramski pisac zavičajnog ambijenta. Osnovnu i srednju školu završio u Boru,  a novinarstvo diplomirao  na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu.

Objavio preko 20 knjiga. Najznačajnije su mu:

“Reč približna životu”,lirski  zapisi,Drugari, Sarajevo,1987; “Skok preko kože”, roman, Književna omladina, Bora,1981; i  istoimena drama,  Zbilja, ćasopis broj 15, 16,17,  Beograd,1996; ,,Drama u pet slika Skok preko kože,, Rivel ko,Beograd,1996; “Dulkan”, roman,Gradina, Niš,1990; “Fotografije – živeo SKJ”, poezija, A-Š delo, Politika,Beograd,1992; “Sanjam 93.” poezija, Rad, Beograd,1994; “Sredjivanje dnevnika I - III”, Gradina, Niš,1997, Rivel ko i Srpska Danica, Beograd,1999:.  “Rusalje”, poezija, Rivel ko, Beograd,1998; “Malo pojačaj radio", zapisi, Rivel ko, Srpska Danica, Beograd,1999: “Da je Platon živ”,dnevnik –zapisi iz skloništa 99, Rivel ko,Srpaska Danica, Beograd,1999; “Otvoreni rudnik”, izabrane pesme, Nolit, Beograd, 2001; “Bakarna reka krvavo zlato”, feljton, Štamparija Bakar,Srpska Danica Bor,2004; ovaj feljton “Politika” je 2003. godine objavila u 20 nastavaka, obeležavajući 100 godina postojanja borskog rudnika; ,,Povratak u zavičaj-intrvju plus - razgovor sa Srejovićem”  , Qverti, Srpska Danica, Bor, 2012; knjiga o Momi Dimiću “Kako će moja majka pričati o mojoj smrti”, feljton, Intelekta, Valjevo, 2014.,,Povratak u zavičaj-govedar pa car,, roman, Sirin, Beograd, 2017.

Priredio; antologije poezije borskih pesnika ,,Proleća u Boru” KOB, 1979; “Tragovi” , KOB,1982. monografiju CKB Bora ,,Život ide dalje“,  Crveni krst, Srpska Danica i Opština Bor, 2001; sa M.Dimićem priredio zbornike učesnika Književne kolonije “Dobrota Zlota I, II,III“,,  ŠRIF Bor, 1995. i  2000.

 Autor je nekoliko scenarija za televizijske dečje serije: “Ja, pionir iz Bora“ 1980. godine i “Tragom plave ptice-varošarije iz Bora”1998.godine. Novinarske stručne radove objavljivao u časopisima “Zon politikon” i “Link plus”.

 Na blogospotu “Uiverzumm” 2010. godine objavljen je u elektronskoj formi: “Povratak u zavičaj” i “Živeo život Moma Dimić”. Feljtonsksi  zapis -,“Intervju plus”- separat iz romana “Povratak u zavičaj”,  2012 ,.

  Stvaralaštvo mu se odlikuje lirskim i verističkim iskazima, a preokupacija mu je rudarski život. Svoje interesovanje i književno izražavanje usmerio je na ono svakodnevno u području čovekove sudbine i na odnose koji suštinski uredjuju ljudsku egzistenciju.

 Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije. Pripada srpskom krugu pesnika, koji su se javili sredinom 70-tih godina oko “ Književne omladine Srbije”  i “Književne reči”: Bio je urednik književnog Biltena Balkanskih susreta književnika od 1988-1989.godine, Sekretar je Svesrpske književne kolonije u Zlotu, čiji je jedan od osnivača sa Momom Dimićem 1994. godine. Pesme su mu prevodjene na: rumunski, makedonski, ukrajinski i engleski jezik.

Dobitnik je oktobarske nagrade grada Bora za književnost za dve knjige “Dulkan” i “Fotografije -živeo SKJ” 1992. godine. Za radijsku adaptaciju knjiga “Proleće u Boru” i “Tragovi “ pod naslovom “Ulica naše mladosti” i “75 godina poezije u gradu bakra” dobio je nagradu Udruženih stanica Radio Srbije 1979. i 198o. godine. Za emisije “Kamen po kamen palača” i “Malo pojačaj radio” dobio je priznanje za najbolji novinarski rad u Srbiji od 1984 do 1986. godine. Povelju Kulturno prosvetne zajednice Crne Gore 1978. godine i Omladinsku nagradu 1981. godine dobio je za roman “Skok preko kože”.

 Stvaralaštvo Jovana S. Mitrovića zastupljeno je u brojnim književnim antologijama. Najznačajnije su: “Lirika Timočke krajine i bi grad  Sitiarius”, “Zbornik književne krajine”,“Antologija Lirika Pinus Silvesteres”. “Mladomajske stihotvorevine”‚ “Susreti drugarstva”, “U dahu,duhu i razmahu”, “Srpska poetska pletenica”. Zastupljen u “Leksikonu  pisaca Jugoslavije 4 knjiga-M“ Matica  srpska,Novi Sad 1997; i “Ko je ko u Srbiji”.Ošišani jež, Beograd,1994.

  Živi i radi u Boru.  

       ****   

Ovaj rukopis,  POVRATAK U ZAVIČAJ- GOVEDAR PA CAR- INTERVJU PLUS  pisan je šesnaest  godina i  to tamo gde sam boravio, službovao i lečio se.Tekst ,,Rekla-kazala,, nastao je  po objavljivanju prvog dela romana ....    

                                      ****

 Gamzigradska banja, Bor, Zlot, Niš, Niška  Banja, Donja Vrežina, Beograd, Prepolac, Prokuplje, Rečica, Knjaževac, Stogazovac, Vrnjačka Banja,   Zagreb, Sarajevo, Pariz, Split, Šibenik, Dubrovnik, Bar,  Šušanj...                             

                                       1999-2015-2016.                     

  

                                  ******

-313-2013.godina - 1700 godina  od  Milanskog edikta.

-1993-2013- 20 godina od pronalaska Galerijeve porfirne glave u Feliks Romuliujani. 

MEDIJSKI SPONZOR

IZDAVAČ; KK SIRIN, Beograd

--  kraj feljtona 

novembar 2017.

                               SADRŽAJ

Umesto predgovora ...........  

Intervju  plus  sa Dragoslavom Srejovićem..........  

Rekla – kazala......

Vratio se  knez Bornea........

Nastavlja se potraga za zlatom....

Zlatna groznica još traje........

Tragična sudbina mladog novinara....

Čovek  miš Tika Cajles...........

Sandjame pokvarili kamere......

Gospodja Mira proroočica magijarka.....

Tragična sudbina........

 Intervju plus II deo-razgovor Srejovića sa piscem .....

Zli arheolog.........

 Prilozi.........

 Beleška o piscu................................................. .

                    

  


FELJTON

REKLA - KAZALA

          14.                   LJUDI, DOGADJAJI, OBJAŠNJENJA I DOPUNE

 Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan*

 Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan, rimski imperator, rodjen u Dalmaciji oko 245. godinei zvao se Diokle, a otac mu je bio oslobođenik. Stekao je vojničku karijeru i lagano se uspinjao do najviših činova. Postao je komandant carske garde, odreda koji su štitili vladara, a onda je i sam postao car. Stupio na presto 284. godine, Bio je rimski car koji je okončao period koji se danas u rimskoj istoriji naziva krizom trećeg veka.

 Konstancije Hlor ili Gaj Flavije*

Konstancije Hlor ili Gaj Flavije Valerije Konstancije je rođen 250. godine na tlu današnje Srbije, otac mu je bio jedan od uglednijih ljudi iz Dardanije.Posle usvajanja od strane Maksencija 293.godine, dobio je titulu i položaj cezara. Tom prilikom Konstancije se oženio carevom poćerkom, Teodorom, i sa njom dobio tri sina. Bio je i u konkubinskom braku sa Helenom, i sa kojom je imao sina Konstantiana onog koji će postati jedan od najznačajnijih rimskih imeperatora.    



Milanski  Edikt ^*
MILANSKI EDIKT, 313. godine, Hrišćanima, ali i        svima ostalima, bez izuzetka, daje se i potvrđuje sloboda izbora i sledovanja vere… iz ovog dokumenta se vidi kako je veliki značaj i važnost pred rimskim državnim zakonima imala uopšte vera i religija kao takva











Čovek miš-Tika Cajles*
Tika Cajles, čovek miš; živeo je početkom dvadesetog veka, celog života je  bio čudak I  boem.Za sebe je govorio da je potomak  rimskog imperatora Galerija.. Još iz vremena  kada je bio uz V makedonsku legiju, pominje se  čovek miš, njega ima tamo gde se  ne očekuje živi stvor, uvek je bio uz Galerija, čak je bio i uz  Srejovića dok je   istraživao Romulijanu.







lepenski vir*  

Lepenski vir,  je jedno od najvećih I najznačajnijih neolitiskih arheoloških nalazišta. Nalazi se na desnoj obali Dunava u Djerdapskoj klisuri . Sedamdesetih godinam prošloga veka otkrieveno je ribarsko lovačko naselje sa začecima kultivacije, u periodu od 9500 do0 7200. godine  pre naše ere. Glavni rukovodilac istraživanja ovog lokaliteta bio je dr Dragolsav Srejović, arheolog, akademik I professor univerziteta u Beogradu


Sandjama*

   ^{SANDJAMA, Nedefinisano čudovište. Kada se ne može definiosati čudno stvorenje, jednostavno se  kaže Sandjama.Za neke je to veštica koja jede decu, predvidja sudbinu novorodjenog  deteta, troglava aždaja ...}








Šiljata planina-Rtanj *
  Šiljata planina- Rtanj, još u rimako doba, a i danas ,Rtanj je najmisterioznije mesto u Evropi i najveća svetska piramida za koju mnogi kažu da nije dovoljno istražena. Odavno postoje različita predanja vezana za Rtanj i ona su uvek privlačila neobičnu pažnju ljudi koji su živeli u njegovom okruženju.





Rusаljkе*

   Rusаljkе su mitskа bićа, koja su imala  isključivo ljudska obličja i osobine.  Predskazivala su ljudima budućnost, nesreću, smrt. Оkuplјаlе su sе nа šumskim prоplаncimа ili pоkrај rеkе gdе је trаvа buјniје rаslа. Smatra se da   su rusаljе vеоmа оpаsnа bićа kоја uvеk nаstоје dа nаnеsu zlо, naročito mladim  žеnаmа i muškarcima.

Tabla Romulijana*

  

Dragoslav Srejović: Ja sam 1975.godine rekao da je to Romulijana. Trebalo je još devet godina i 1984. mi smo  pronašli arhivolt sa natpisom Felix Romulijana koji je na sjajan način pokazao da je to Romulijana.Otkrivanje ovog natpisa sam doživeo kao da mi sam Galerije  testamentom ostavlja  Romulijanu.

Magura*

Dragoslav Srejović: I onda : Natpis je nadjen 1984. a 1990.godine mi smo pronašli Galerijevu grobnicu, grobnicu njegove majke Romulijane, na  grebenu Magauara, istočno od glavne kapije.

Galerijeva porfirna glava*

Dragoslav Srejović: U toku istraživanja na sektoru termi, 4.juna 1993.godine otkrivena je porfirna glava cara Galerija. To je bilo 1700 godina od dolaska  Galerija na rimski presto. Glava  Galerija, rimskog imperatora u priodnoj veličini izradjena je od retkog crvenog porfirita, kao I  glave cara  Konstantina.        

 Planina Stol*

Planina Stol, je  sa visinom od 1150 metara..najbolji vidikovac za istočnu Srbiju i  postoji priča da je to ustvari skamenjeni rimski  brod, koji se tu  nasukao još iz  rimskog doba, unutrašnjost planine, odnosno broda je puna zlata.

Lapot ^*

  Lapot  za najstarije stanovnike ovoga kraja, starce, nevoljne  i bolesnike, izričito se tvrdi, da su ubijani. Onemogle i godinama shrvane roditelje, njihova su rođena deca ubijali. Koga su god vodili na lapot, išao je bez ikakvog straha, nadajući se boljem životu na onom svetu, i što je tako običaj propisivao.  Ovaj običaj  je prestao tek onda kada su starci počeli da dele imanje  sinovima za života pod uslovom da ih ovi hrane i odevaju do smrti.

Šumska majka-Mumapadure* 

Šumska majka-Mumapadure,  najmoćnija demonica u drevnoj  mitologiji, naroda ovog kraja, koja živi daleko u šumi. Veliki je zaštitnik žena i vanbračne dece.  Posvećena je svim bebama koje su ostavljene po, dubokim jamama i neprohodnim šumama...Takodje, biće ovog tipa ukazuje na jaku vezu sa šumom, koja je  za mnoge bilo sveto mesto. Kada nije bilo svetilište obredi su se činili u šumama, Majka je  bila gospodarica šuma i čuvar tog svetog mesta. Kada bi išla šumom  drveće bi se savijalo do zemlje..

Kamena glava u Stogazovcu*

 
Kamena glava u Stogazovcu, samo 10 kilometara od Knjaževca, u Stogazovcu i danas  postoji kamena glava koja pomno čuva  zlato još iz  rimskog doba. O tome svedoče razne iskopine  pored reke, ali se do kamene glave ne može  lako prići.







Prvo izdanje romana  ,,Povratak u zavičaj-intervju plus,,*

  Povratak u zavičaj-intervju plus- razgovor sa Srejovićem. Izdavači: ,,Qwerti i Srpska Danica iz Bora, 2012.godine, prijatelj knjige: JP,,Štampa, radio i film,, Bor

Portal,,UNIVERZUMM,,  od 12. decembra  2009. do 25. januara 2010. u 49 nastavaka objavio je više od 100 fotografija na 420 strana. Blog je otvorilo  blizu 4.000 čitalaca iz Srbije, Bosne I Hercegovine, Kanade, Makedonije, Crne Gore, Amerike, Australije, Turske, Italije,Rusije, Grčke, Rusije,Švetske….  

Zato  pisac  i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta  ne mora da štampa*…

Zato  pisac  i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta  ne mora da štampa,..     Jovanu S.Mitroviću, piscu.

Poštovani, svako književno,delo ima svoju autentičnost onako, kako  je sam pisac nameće. Smatramo da svaki pisac, traži uvek  nove pojmove za tumačenje vremena i dogadjaja, njegovih  junaka. Takav je  slučaj i kod ovog  rukopisa koji predstavlja  autorovo doživljavanje  vremena i likova   kroz  dogadjaje iz  naše, daleke, prošlosti, što smatramo  da mu je, ovde, svaka reč  živa i neuništiva, slika, datog vremena, te nema  ni reči o  ponidaštavanju  tih realnih junaka, iz  toga doba. Pisac pronalazi pravu moguću reč, preko naratora koji su iz naroda i izgovaraju prave narodne  izreke i mudrosti u  zadato vreme i zadati povod, i tako je sačuvao čist obraz  junaku. Nisu to slučajnosti, to su nasledjene reči zlobe, ali i mudrosti, koje su se u kamen pretvorile, taj drugi junk, pak tvrdi da je jedino kamen  večan i zato će se ,,rekla-kazala,, uvek kazivati-pominjati!

 Ali, ne smemo zaboraviti, čitaoci su jedini i najbolji  svedoci  vrednosti jednog književnog dela. Naša profesionalna  obaveza  je, da im omogućimo,  da ovakvo književno delo koje je nastavak  Vašeg imaginarnog pristupa jednoj  istorijskoj  prepoznatljivoj  temi, kakva je rimska imperija i  istaknutoj ličnosti iz naučnog savremenog,  našeg života, kao što je  dr Dragoslav Srejović, arheolog,  sagledamo i  kao Vaše glavne  literarne junake.  I to je  razlog što smo i ovaj  rukopis uvrstili u našu ediciju,,Novi savremeni srpski klasici,,

Naravno,  za svako književno delo, značajnu  reč ima i recenzent, s obzirom da je  prvi deo  ovog romana ,,intervju plus,,  nastao ranije, kao celina romana,,Povratak u zavičaj,, i recenziju  je napisao pokojni Moma Dimić, još davne 2006 godine, a da  se  dopunjeno  delo  tek sada štampa, smatramo da   ovaj tekst  u potpunosti zadovoljava sve  profesionalne književne norme, bez obzira, što je naslovljen neoficijelno kao ,,rekla-kazala,,!  Pored toga, ovaj rukopis se izdvaja i po tome što su mnoge ličnosti, dogadjaji, mitska bića, izreke, mudrosti i druge nepoznanice, definisane-opisane po svom značenju i karakteristikama čak i vizualno prikazane.

Zato i redakcija  daje saglasnost za štampanje ovog dela u potpunosti…  

Skoro da je  preslikana sadašnja  forma dijaloga  iz  svakodnevnog, društveno-političkog i javnog  života kod nas, što je prava slika potvrde našeg tradicionalnog mentaliteta, koji se stalno  potvrdjuje kroz izreku,,rekla- kazala,, .

                                                                     

Nenad Plavšić, glavni  i odgovorni urednik, KK  Sirin 

( 1.6.2017. Beograd)