FELJTON 

  
                             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

                        СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

       31.            Може да буде  туристички бренд рударског Бора

                      ЧОКА ДУЛКАН ПЕНЗИНЕР

                     Исконско брдо,кобно за многе  суграђане

 

 

 

 

 

Некадашње брдо крај Бора,где је почело ископавање руде бакра и злата  1903.године , ЧОКА ДУЛКАН  (Дулканова  чука), избрисано је из рударских мапа.( ОВАЈ АУТОР ЈЕ  О ТОМЕ НАПИСАО  РОМАН И ДРАМУ СКОК ПРЕКО КОЖЕ   И  ПРЕКО 2О КЊИГА ПОЕЗИЈЕ И  ЗАПИСА

Након што је из утробе  земље извађено и прерађено  стотину милиона тона руде и добијено3 милиона тона црвеог метала, и око 180.000 килограма злата. Да би се дошло до  метала   за сто година рада  на хиљаде радника и  много механизације,извађено је  је 300 милиона кубика раскривке.

У садашњи Површински копа,како се  назива ово некадашње брдо, може да се смести цела планина Ртањ,за коју  Миодраг Павловић,академик и псении, каже да је ‘’исконска планина’’. Скоро, да би ова песничка метафора,могла да  значи и за  Дулканову чуку,некадашње златоносно брдо,за које су се отимали  сви  они који су овде  владали, од 1903.годин:Французи, Немци, Бугари,а тек од 3.октобра 1944.године  Дулканово брдо је било  у рукама  радника.

Због успешне експлоатације,јер је  садржај бакра и злата био велики, рудно тело Чока Дулкан, је почело  да се  шири, па је крајем шездесетих  година прошлога века,прво  порушено Бор село.Пошто је  даља експлотација  рудног тела  била ризична за људе и механизацију,ископавање је  прекинуто. осамдесетих  година и   један део града морао  је да се  пресели.Сада,на северном делу града ова огромна  рупа,која личи на левак,својом величином и атрактивношћу увек изазива велико интересовање ,оних који  посете рудник.

Поред тога тај чудесни вештачки рељеф ,био је  добар за филмске ствараоце. У минулом периоду,на  Површинском копу снимљене су  сцене филмова:‘’Човек није  тица’’, ‘’’Освајање слобода’’ , ‘’На путу за Катангу’’ , ‘’Чарлстон за Огњенку’’, ‘’СОС-спасите наше душе’’ .За многе уметнике и  ствараоце  Чока Дулкан-Површински коп, је такође  био занимљив.Обишли су га учесници Свесрпске књижевне колоније,те песници Балканских сусрета књижевника  и ликовни ствараоци  колоније Бакар.  Управо   све ово може да послужи за   туристичку атрактивност,у некој од  будућих  понуда  туристичких организација.

За сада туристички посланици Бора и Тимочке крајине,у овоме нису могли да пронађу

никакву атрактивност за оне који желе да  доживе  екстремне туристичке понуде,или да  виде јединствени  рељеф који може да асоцира на површину Месеца.За оне  маштовитије,ово изгледа на место удара  метеора,или још  загонетније, личи на неки атомски удар.

Чак и за  ђачке  екскурзије,ово  стогодишње дело   на хиљаду руку и безбројне механизације,није   занимљиво.Уместо да  некадашње брдо Чока Дулкан, и потом Површински коп,буде прави  туристички бренд за рударски Бор,ово изузетно и атрактивно чудо људског делања,почело је да се урушава и да се користи као  место за  смешатај отпада,што је  изненађујуће и некорисно.

У међувремену, одлазак у пензију Површински коп ,односно рудно тело Чока Дулкан, доживљава веома трагично.У минулој години, пиритни муљ са копа  замуљио је  13. хоризонт борске јаме, када је живот изгубио један од рудара. Почетком ове године, један  Боранин, је окончао свој живот  бацивши се у  бездан Површинског копа.Од почетка експлоатације руде бакра 1903.године па све до сада пало је на овом  месту више стотина људских живота.

 Јон Мирт

 следи наставак

 ...................................
 
 
 

              FELJTON 

  
                                 SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

      

                         СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

          30.         Историјска представа

                МУМА ПАДУРИ  ШУМСКА МАЈКА ЛУДИ ОД ЉУБАВИ 

 

Ову представу треба играти немилосрдно,без прекида

По реаговању публике,синоћ  у Бору,која је  90 посто била влашке националности,млади глумци,групе БАЛКАН НОВИ ПОКРЕТ: Душица Новаковић, Весна Станковић,која је режисер и Зоран Пајић, предвођени Лепомиром Ивковићем,који игра оца Свету ,одлично су протумачили мали текст.

Мума падури посвећена је свим бебама које су остављене по сметлиштима,контејнерима,бунарима,дубоким јамама, и непроходним шумама..

Тема је универзална,а овде су први пут коришћени елементи влашке културне баштине у позоришној уметности

На средини сцене пресипала се  музичким и светлосним ефектима жестока игра мистике страсти,љубави,изгубљености и безнађа из једног у други и садашњи век.

У зачараној шуми,развија се , аутентична, игра живота влашког народа.

После мајчине смрти, млада девојка  Луна  рађа бебу, из страха од очеве срџбе ,оставља је у шуми.У порођајном лудилу она је уверена да ће бебу сачувати Мума падури,Шумска мајка,најмоћнија демоница у древној влашкој митологији,која живи далеко у шумама и велики је заштитник жена и ванбрачне деце. У тренутку реалне свести ,она схвата шта је урадила и убија се.

Из мистике која је препуна у овом крају,драма се враћа у  21.век и појављује се  младић влашког порекла,избеглица из Книна,Огњен.Ову улогу добро је одиграо Зоран Пајић,као младић, који  је ухваћен у мрежу људских страсти .. У жестоким окршајима стицао се утисак да ће му срце препући од узаврелости мистике и усијања љубави према Луни.

Завршна сцена ће потонути у мрак,у том мраку назираће се само силуете,многи ће препознати свој лик , биће то трагични ликови, када се срећно налазе дед Света ,млада Луна и  Огњен, и полазе пут  Луниног дома,а у шуми остаје  вечна Мума падури,

Из  дуготрајног аплауза , публика,даје до знања,да  наслућује да се живот наставља,са истим проблемима.

И на крајиу треба рећи да је ова представа злоупотребљена.  Неки  политичари у Бору заборавили су да је ово само позориушна представа,без обзира ко је организовао и ко је покрвитељ, овом приликом то је био  Национални савет влашке националне  мањине, на  почетку  представе одржали су политичке  говоре,што не приличи позорипшту.

Представа ускоро путује у Бугарску,Румунију,Молдавију и Албанију.

Јон Мирт

 

следи наставак