UNIVERZUMM: 03/01/2020

POŠTOVANI ČITAOCI FELJTONA HVALA ŠTO PRATITE
OVU STORIJU RADIO BORA KOJA TRAJE VEĆ 50 GODINA
SAMO OVOG MESECA BILO VAS JE...A OD POČETKA GODINE
OHOOOO!!!! HVALA I ONIMA KOJI SU PRISTALI
NA SARADNJU!!!!! ПИШИТЕ!!!!!!

Приказа странице прошлог месеца:1730

Историја свих приказа странице 4

7.738

     ФЕЉТОН
   ПРВИХ ПЕДЕСЕТ   ГОДИНА

          РАДИО БОРА

                                           43..     ПОНОВО---СЕ КОЗАРСКА ЈАВЉА

А, овај аутор, један од козараца, ову улуцу стави и у своје романе и песме:,,Скок преко коже; , ,,Дулкан,,., ,,Реч приближна животу,, ,,Фотографије-Живео СКЈ,,… Али, ни то није помогло. Ево је опет мува се у ова слова... Истина је да сам пре Шездесет година, напустио улицу, бекство није било могуће и она је пошла. Има је на фотографијама, по новинама, у мојим књигама и записима. У фељтонима и радио емисијама; срео сам је у Паризу, Лондону, Чикагу, Нишу, Београду, Загребу, Прокупљу, Речици, Стогазовцу....Када нисам имао излаза и када нисам знао шта да радим, њоме сам усправно корачао и ту се крио, као по стаклу ходао.Њоме непресатано одлазио и долазио у свој живот и зато ето је опет и у овом радијском запису да и даље козарци њоме ходају усправно и слушају Радио-Бор, као и минулих педесет година.. И све тако као застајем са намером да већ једном прекинем... Али, она је у мом мозгу, ево и даље иде испред ова слова и сама их ређа како треба све да се чује и зна како је и у песму ушла та козарска улица наше младости, још 2001.године захваљујући ,,Нолиту,, . И док се слова ређају, пожутеле фотографије се саме стварају из књиге ,,Отворени рудник,, само за вас драги моји козарци, ево слушјте је поново на таласе Радио-Бора:

УЛИЦА НАШЕ МЛАДОСТИ

Када сам насамо са овим фотографијама.

Почнем да говорим исте речи

Врати ми маст и леба што ти је дала моја мајка

Са алевом паприком

Да те више не видим у Козарској

На сјајни папир сузе се саме појаве

Прошло је педесет година у најљући камен живота

Срезах име улице које више нема

Одавде почну да излазе смрдљиви прашњави

Рашчупани погани моји козарци.

Из подрума уџерица плетуша камених зграда

Барака бункера француских зграда

Тако су се све станови звали

Целом се улицом возају једином моторном машином

Говњаром цистерном што при крају улице проспе смрдљиву

Текућину из целе рударске колоније

И тако данима крстаре с једног на други крај

Излазе и залазе

Излазе и залазе

Кроз мећаву улазе у мој живот

Будим се и чујем како са фотографије силазе

Кроз мој мозак клопарају њихове босе ноге

Иду из ока у око

Све празно

Улазе у мозак а тамо прашњава и ледена мисао

Улице одавно нема

Они су сви по булеварима трговима мога мозга

Крововима и фасадама снова

О повећаном броју тачкица и тона живота

Годинама се враћају ноћу чујем њихове кораке

У кревету сам а све их видим осетим и њихов умор

Када се с посла рано врате

Када су уморни и мокри

Знам њихове столице постеље кревете чаше

Успављују своју децу

Обмањују љубавнице и крију своје сенке

Љуте се на минуле тоне живота

Годинама лутају дивљином мога мозга

Ти моји козарци су сада светски људи

Путници без овереног пасоша циркусанти молери неба

Факири вагабунде клошери и сакупљчи снова

Француски Немачки Швајцарски и по целом свету

Радници треће смене капетани и ратници бојишта

Учитељи и песници сунца рудари и љубавници јама

Једини су људи који су видели Јосипа Броза Тита и Кенета Каунду

У блиндираним колима док су пловили ка златари

Козарска је била очева богата њива мајчина највећа мука

Братовљеве прве љубави

То су мисли које живе у мени

Пахуље овде имају црну боју

Музика чудну топлину снова

Сада ретки кораци чине улицу живом

Држи ову фотографију и постаћеш део тога живота

Поклонићу ти маст и леба

С алевом паприком

И замолићу мајку да ти то лепо зачини

Као и сваком госту мога срца

Да није ове фотографије помислио бих да истина не постоји

Као да је време јуче заустављено и птице не лете

Ја у ноћи мирисној од трешњевог цвета полажем мале дланове своје

На усне да кажем како у ово доба класају жита

Осећам опојне мирисе сетве

У ноћи којом плови песма жаба поред колектора

Скривам очи да не гледам како лепрша сан дечји док откуцава пољупце

Сунце и даље дозива зоре на крају Козарске лице

На једној фоотографији моји другови и ја

Старија кћер каже Моји другови и ја

То исто потврђује и млађа

Све је исто фриз графити постери

Изнад наших глава сунце

Ја ништа не разумем на полеђини лепо пише

Моји другови и ја поред флотацијског зида 1959.године.

У Козарској улици наше младости

Испред једине чесме поред пекаре

На којој кречом и данас пише

Тиса је десет пута ударник

На фотографији кашљуца киша и раствара паролу

Живео СКЈ

Пре много година у моди је била групна фоотографија

Цртачи снова су најтрженији

Као да смо заиста имали све

Оваква одела кравате и озарена лица са толико година

Тако смо овековечили оно што никада нисмо имали

Ову фотографију мајка једино има.

КОЗАРСКА-УЛИЦА НАШЕ МЛАДОСТИ

Листајући кошуљице из радијског програма у минулих педесет година у неколико наврата налазио сам најаве о овој улици, па између осталог, да је репортажа под називом,,Улица наше младости,, била чак и награђена. Али то није разлог зашто је Козарска улица, која у Бору данас не постоји, ипак, закорачала кроз овај Фељтон.

Давне 1983.године, то су урадили њени некадашњи житељи, некадашњи ,,клинци,, звани ,,козарци,, данас озбиљни и зрели људи организовали су манифестацију, а то је Радио-Бор забележио, под називом: ,,Из козарске смо босоноги дошли у будућнист,, Прошетали су улицом своје младости, за коју се каже да је била једина улица у Бору, на којој су сва писма упућена стизала на адресу ,, Борски рудник-Козарска улица,, прима тај и тај.. Тада, а и сада, иако улица нема своје житеље, нити пак постоји, простирала се од флотацијске капије па све до тадашње зграде Борпромета, све до рампе у центру града. Улица је имала пекару, базен, аутобуску станицу, биоскоп, кафану,,Козара,,кланицу, директно са железничке станице узаног колосека ишло се у центар града и на пијацу. Град у малом. Тада се Бор рачунао на километре, од Вајфертовог окна био је то први километар, па затим други и за ових педесет година Бор се проширио до седмог километра, сваки километар је имао своју причу...

А ово је прича о првом километру, прича о Козарској улици, која може да се најкраће каже да је историја града, Данас, улица више не постоји, то је сада индустријска зона некадашњих погона Басена Бор, а данас Зиђина; више не постоји, али зато постоје некдашњи житељи, данас доктори, инжењери, рудари; данас светски људи у Канади, Француској, Америци, Аустралији, данас глумци, чиновници, новинари, професори, књижевници, спортисти, певачи, факири, цигани, циркузани, коцкари, плавооке намигуше, врачаре, мума падуре-(шумске мајке), и има још... сви они носе ову улицу са собом у својим срцима. Њихове приче стопиле су се у овај град, који је баш тада обележавао 80 година постојања рудника. И управо тај јубилеј био је повод за сећање на ову улицу која је била стециште и уточииште за све придошле неимаре из свих крајева наше земље: било је Македонаца, Срба, Хрвата, Француза, Цигана, Влаха, Из Далмације, Црне Горе, из Топлице, Врања, из Грчке и Турске, има још... било је и да не набрајам више.... Када се буде питало ко је одакле је, деца су говорила: - Ја сам.. ми смо козарци; ево ти гризни, маст и леба са алевом паприком што ми је моја мама дала.. Знају козарци да до сада, за 73 година живота, овај град никада није имао проблема ни са једним обликом националних односа. Углавно, овде су се сви знали и звали Борани, Борчани, Севераши, Козарци, Они из Старог селишта, Центра града, и како се град ширио; они са Другог, Трећег и Четвртог километра, и данас све до Седмог километра; Брестовљани, Слатињани, Шарбановчани, Злоћани, Метовничани, Горњанци, Бучанци, Доњо белоречани; сви су били камарати, другари, браћа, фашуљи и фуртаћи, отроци, товаришице,фражиљи; најкраће; прве комшије, другарчине и братјаа; пријатељи, звездаши и партизановци, Борани и Борчани !!. И да поновим, Бор никада није имао проблема око национлног питања својих грађана. Само једним примером, да из свог искуства то потврдим... Давних шездесетих година, ми Козарци, у току зиме нисмо имали добар терен за санкање, стално смо ишли низ болничку улицу да се санкамо, па када се смрзнемо, или огладнимо, свратимо у прву зграду која је поред пута, и закуцамо на прва врата, а оно Католичка црква, ми козарци немамо појма шта је то, насмејан домаћин нам отвара врата, па када нас види онако промрзле, увлачи нас у ходник, као да нас броји, или да се не смрзавамо; примио нас као своје најрођеније, одма стиже , врућ чај, шал око гуше, топао сендвич, а ми као да смо код своје куће, само се окрећемо и без речи дивимо се домаћину, који нам је причао о своме Сплиту и о Јадрану, и о његовој деци која се никада нису санкала..........

То су дани када су наши родитељи из рудника ишли право у кревет, а из кревета право на радилиште.То је улица, где се живело у собама без завеса, уместо њих увече су се качили листови прочитане ,,Борбе,, Дани, када се спавало на поду и јело из једне посуде, једно парче било је довоњно за себе и другаре па потом да цео дан док пикају крпењачу поред заједничких шупа.....Кажу били су то дани социјалистичке изградње, који се памте по изградњи првог водовода на Сурдупу и првој градској чесми поред пута, и заједничког радија који виси на стубу поред пута...По првом члану Радничког и градског савета из Козарске улице, или о озелењавању голети код тек новоизграђене болнице, тих педесетих година. На овом скупу о свему се томе причало, али највише о ономе што се држало на зидовима соба: ГДЕ СЕ ДОБАР РУЧАК СПРЕМА ТУ ЗА МУЖА МЕСТА НЕМА, ДОБРО ЈУТРО; ГОЛУБ БЕЛИ СРЕЋУ ЖЕЛИ,,ИЛИ ИЗВЕЗЕНИ МОТИВИ СА Шаре и Срном у скоку Највише су памтили своје дане када су гледали како женама расли трбуси, и како су бројали дане када су се рађала деца, памте и када је трерштатао и грмео први радио закачен на берберинов прозор, и када је заиграла прва слика на телевизијаком екрану, цела се козарска улица окупила око берберинове радионице, а ми клинци нисмо могли да видимо ништа. Сви тадашњи шетачи, ни после толико година нису заборавили, чувени бег из Козарске улице ради гледања телевизијског програма. ...

Као да је било јуче:Све је то посматрао чика Бора, шофер, који је свакодневно ишао на туру вожње до Црног врха, по дрва за Топионицу и он је све нас дечаке и девојчице-козарце једном, сакрио испод цираде, и одвезао чак на ту, нама далеку планину, да уживо видимо торањ и да гледамо телевизијски програм, док је он товарио дрва са радницима.... И када су наши родитељи видели да нас нема, подигла се цела козарска улица. Тек касније се сазнало, да нас је чика Бора, шофер одвезао на Црни врх да гледамо телевизор. Када смо се вратили кући, родитељи су ћутали, али су једва чекали да им дођемо до исппод руке...Али, чика Бора их је замолио да нас не бију, ако треба нека њега ишамарају, а деца нису крива, што су радознала, то ће их опаметити за даљи живот, резоновао је чика Бора. И заиста нису нас родитељи тукли, него су тражили да им причамо шта смо то тамо у планинчини видели. И стварно, ова епизода из козарске улице, казана је са намером да буде поука, за неке друге клинце и њихове родитеље.Ето једино се то миже закључити и данас: Деца од малена показују и приврженост, у неку руку Тадашњи козарци су постали велики људи: професори писци,глумци, новинари, доктори, полицајци, инжењери, има још, све вам то и данас могу поновити: Нони, Сента, Герси,Ћипи,Бобек, Нерон, Мика-Црвени,Раце,Нега, Ема, Рога,браћа циркузани,........ И како смо ми расли, тако се наговештавао крај живота те улице, зато што се Басен Бор са својим погонима ширио. Изграшена је фабрика кисеоника...Ето тако је дошао и крај постојања, односно, живота једној улици, али бољи и лепши дани њеним житељима. Било је још много дана за сећање, и дана кроз које смо прошли и ушли у време које је непрестано мењало, наш живот. И ево да се то време бар мало заустави од заборава, прошетасмо нашом улицом, и утврдисмо да се ништа није променило, да смо ми даље мали козарци, и да је и даље Земља само парк небеског грумена, где је још увек, у нашим маторим главама, козарска улиаца наше младости. Овде се нису закључавала врата када падне вече. Нити склапале фиронге на пенџерима...Зато будући козарци наши не окрећите леђа никоме.Не заустављајте се, нека вам не сузе очи, нека вас ништа не боли. Не заустављајте свој ход ка звездама, зато што је небески рудник вазда отворен и пролази кроз нашу улицу... Окрените се око себе, некадашњи козарци су и даље овде, ту су поред вас, пријатељи вас чекају да вам кључ предају са овог згаришта, како би отворили нови рудник који води кроз нашу улицу у бољи живот. Тако ћемо се са вековима дошаптавати и гледати у наш заједнички небески грумен живота као изгоретину свемирску. Била је то симболична шетња козарском улицом које одавно нема.................

------------------------------------------------------------------------------------------

POŠTOVANI ČITAOCI FELJTONA HVALA ŠTO PRATITE
OVU STORIJU RADIO BORA KOJA TRAJE VEĆ 50 GODINA
SAMO OVOG MESECA BILO VAS JE...A OD POČETKA GODINE
OHOOOO!!!! HVALA I ONIMA KOJI SU PRISTALI
NA SARADNJU!!!!! ПИШИТЕ!!!!!!

Приказа странице прошлог месеца:1730

Историја свих приказа странице 4

7.738

     ФЕЉТОН
   ПРВИХ ПЕДЕСЕТ   ГОДИНА

          РАДИО БОРА

42.. Како опстати?

,,Одбранимо новинарство!!,,

Речено једном реченицом и много више-баш онолико колико се налази између редова радијске датотеке;

Радио-Бор се у минулих педесет година бавио озбиљним животним темама народа Тимочке крајине. Док се у многим гласилима у последњих двадесет година, свакодневно појављивале информације, које су сензационалне у, многим интересним сверама, о значајним привредним и политичким догађајима, разним личностима, рекла-казала о многобројним њиховим сукобима, пљачкама, убиствима, преварам, о многим крађама, свађама политичким подвалама, привредним, мафијашким превирањима. Док се још увек у неким гласилима иза сваке приватизације очекују преваре и пљачке друштвене имовине.

За то се Радио-Бор бавио, бави се и бавиће се, озбиљним свакодневним животним темама. Такве високо професионалне темеље у новинарству редакције Радио-Бора, поставио је још далеке 1970.године, први уредник Дамир Икица, и по томе се даанас ова редакција препознаје..Својим емисијама и свакодневним контактима са слушаоцима остварује, поред информисања, и још један, једнако важан циљ на јачању привредне стабилности и развоју националног, језичког, верског и културног идентитета грђана ове средине.

Поред тога Радио-Бор је имао, у минулом периоду,скоро сталну успешну сарадњу са свим релевантним друштвеним организацијама и удружењима у Бору и Србији: Удружење новинара, ... Савеза Бораца, Савеза удружења ратника ослободилачких ратова од 1912. до 1920 године и потомака, Црвеног крста, Пензинера, Инвалида рада, Удружење књижевника. Србије , када смо организовали гостовање наших и светских песника, скоро сваке године, поводом октобарских сусрета Сајма књига Књижевне и вајарске колоније у Бору.....

Поред осталих са Удружењем новинара Србије, Шриф је имао сталне професионалне консултације, о свим процесима законског трансформисања у овој области, у току конкурисња за издавање Дозволе за Радио и ТВ и процеса приваризације.. Иначе, највећи део новинара Шрифа су чланови ове ,,еснафске,, организације, а десетак година у Бору је веома успешно деловао огранак Удружења новинара Србије... Једно од саветовања које

је одржано средином 2009.године у Бору, на тему:,,Одбранимо новинарство,, имало је за циљ озбиљан задатак, на укупном трансформисању професије, али и одбрана новинарства које је одавно пољуљано...

А Радио-Бор је, у минулим годинама, може се рећи, био прави медијски лидер у Тимочкој крајини, и то је углавном разлог што се овај скуп бавио ,,Одбраном новинарства!,, баш у граду бакара. И управо тада је речена права истина о статусу и стању новинара и новинарства;- Новинари раде на сопствени ризик!. На овом састанку са представницима Удружења новинара Србије, генераални секретар ове организације Нино Брајовиоћ, је истакао;

-,, До данас је у Србије регистровано 2 827 новина и часописа и 103 електронска медија (радио и ТВ станице).У овом часу у Србији се редовно шампа девет релевантних дневних новина (Политика, Вечерње новости, , Борба, Блиц, Глас, Данас, Ало, у Војводини новосадски Дневник), недељници (Време,Нин и бројна жута-штампа. Информативни програм емитују четири велике телевизијске куће (РТС, Студио Б, .., и читав низ локалних ТВ и радио станица кратког домета и ограниченог значаја. Раде новинске агенције (Тањуг, Бета и ФоНет).

Одавно је познато да су новине основа новинарства и никада неће престати да се користе, као средство информисања..Радио је завладао етром,телевизија сликом, а интернет се већ доказује и потврђује,али уједно и служи да се на овај начин афирмишу штампана и електронска гласила!

Ту могућност,наравно, користе сва гласила. . Опет из личног угла-футуристички поглед, после разговора са Генералним секретаром Удружења новинара Србије Нином Брајовићем, да се вратимо на почетак;

Новинари никада не смеју заборавити да сваки објављени текст, на радију телевизији, у штампи, било као вест, прилог, репортажа чланак, есеј, осврт или критика и интервју о животу и рада у било ком одређеном времену и простору постаје документ једне цивилизацијске епохе,,

. Временом, много година касније, све ће то бити једини документарни мост између онога што је прошло и онога што је остало као последица. Или мост за пренос естетских вредности за које имамо времена да се бавимо много касније него када је догађај био забележен.Тако ће будуће генерације имати више времена да се студиозније баве нашим временом и животима.Управо због тога млађој популацији, слушалаца, гледалаца, читалаца мора се више посветити пажња.

Када одвоји још више своје минуте и редове, слушаоцима и читаоцима,а поготово најмлађима и када потврде и докажу своје место на глобалном информативном небу оваквим и следећим текстовима из живота , тако ће се најбоље ова професија бранити.Сва гласила имају значајну улогу у креиранању свеукупног привредног и друштвеног живота у свим срединама, и учествовати даљој одбрани новинарске професије..

И поред тога, одавно се зна; скоро сва гласила послоју веома лоше.Остаје отворено питање; -како опстају толика гласила?. Можда је право време да се помоћ потражи и од министарства Информисања републике Срби. Управо то је и отворено питање за све оне који воде гласила у Србији, па и за руководство Шрифа ..

Од реклама се не може живети!? Закључено је на завршном скупу новинара Србије, под називом,,Одбранимо новинарство,, Ето и ова књига под називом ,,ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА РАДИО-БОРА,, ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЧИНА ОДБРАНЕ !!! НОВА ОДБРАНА ЈЕ КРЕНУЛА 2020.ГОДИНЕ.... има још доста времена......

То је и први задатак, садашњег руководства, пред предстојећи дуги пут према другом јубилеју од 50 година Радио-Бора.

НОВИНАРИ, СРЕЋНО, КАКО БИ РЕКЛИ ДРУГОВИ КАМАРАТИ БОРСКИ !!!!!!

---------------------------------------------------------------------------------------------------

POŠTOVANI ČITAOCI FELJTONA HVALA ŠTO PRATITE
OVU STORIJU RADIO BORA KOJA TRAJE VEĆ 50 GODINA
SAMO OVOG MESECA BILO VAS JE...A OD POČETKA GODINE
OHOOOO!!!! HVALA I ONIMA KOJI SU PRISTALI
NA SARADNJU!!!!! ПИШИТЕ!!!!!!

Приказа странице прошлог месеца:1730

Историја свих приказа странице 4

7.738

     ФЕЉТОН
   ПРВИХ ПЕДЕСЕТ   ГОДИНА

          РАДИО БОРА

41. Имамо пет циљних група радијског програма

Када све то професионално урадите, потврдите још једном чињеницу; да је писати за радио најтежи посао. Или, најкраће речено; -Зашто Радио спада у врућ медиј? Зато што слишлац текст који чује мора да претвори у слику и то разумљиву слику, а тиме се напрежу сва чула која почињу да ,,треперe,, од жеље за правим доживљајем онога што су чула, регистровала.. Нема тога који у својој глави није већ замислио слику, ту слику када чује неку вест, или добру музику, музику за душу и мерак. Или почне да дрхти од лоше вести што чује! . И то је моћ радија. Да свако може да замисли слику како то изгледа. Али, предуслов за то је да му новинар каже, разумљиво и јасно, да му музички уреник послушне душу и погоди музику, да му реализатор све то професионално пренесе звуком до мозга, а он све смести у срце и своју душу, да све то упамти довека, а ипак да не изгори и да опет сутра укључи радио, весео и срећан.

Поред овакве елаборације, сваки радијски новинар треба да зна , да пише за свој народ, односно; за 1. породицу, за 2.младе, за 3.децу, за 4. пензионере и за 5.жене Дакле, имамо пет циљних група радијског програма и свако од њих, слободно говорећи у току дана, трба да добије бар по један сат свог програма. Емисије би се емитовале у строго утврђеним терминима. Поштовани млади новинри пробајте, нећете се преварити, сви ће волети да слушају, баш ваш радио пограм!... !!!!.

НА РАДИЈУ СЕ ПИШУ ВЕСТИ ЗА ДАН И ЧАС, А ТРАЈЕ ЧИТАВУ ВЕЧНОСТ

Ово је трећа генерација новинара Радио-Бора, и они најмлађи знају оно што су и новинари из прве генерације примењивали скоро 50 година, а то је старо правило;- На радију се пишу вести само ЗА ДАН И ЧАС. Чак и тог дана не сме каснити, вест мора бити објављена у право време,тик после догађаја. Знају то сви радијски новинари, и зато кажу да је то тежи посао од рударског, и одговорнији од минерског. Вест се не завршава објављивањем, она само тако улази у народ који тек треба да је прихвати, разуме, и да одређену поруку примени или да је одма забораве, као да је нису ни чули, уколико не експлодирају као динамит који је минер поставио непажљиво.Зато, новинар мора да прати одјеке и коментаре на упућену вест и ако чује експлозију, онда новинар, нека тражи неки други посао. Зато се и каже; лоша упућена вест, разара трајну и оставља последице као атомска бомба!!! Ето, зато је и овај посао тежак и незахвалан, а ипак примамљив и прихватљив за све младе људе, који се не плаше да га обављају, јер знају да својим писањем постају сведоци историје, па и њени свестрани живи чиниоци.

Тако до сада, а верујем и надаље новинари Радио-Бора ће свакодневно извештавати своје слушаоце о активностима са економског и политичког дна, о бурној прошлости и садашњости,о времену кроз које ће проћи да би ушли у други део сведочења за вечност.!!! Али, никада не смеју заборавити да је новинарски посао у радију, групни посао, где учествју: новинар, сниматељ или реализатор, музички уредник, главни и одговорни уредник информативног програма, и испред њих увек стоји први човек,а то је директор ионформативне куће. Ако сви овај свој посао обаве високопрофесионално, биће слушани поново сутра. Дакле, за младе новинаре, тежак, задатак за наредних педесет година, за нас који смо кроз то прошли, био је то посао за велико, задовољство!!!
За четрдесет година рада, овај аутор је прошао кроз све фазе новинарске професије; био је прво новинар приправник, па новинар, новинар уредник, па уредник емисије, уредник информативног програма, па главни и одговорни уредник и свој новинарски стаж завршио као директор ЈП ШРИФ!!!!

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POŠTOVANI ČITAOCI FELJTONA HVALA ŠTO PRATITE
OVU STORIJU RADIO BORA KOJA TRAJE VEĆ 50 GODINA
SAMO OVOG MESECA BILO VAS JE...A OD POČETKA GODINE
OHOOOO!!!! HVALA I ONIMA KOJI SU PRISTALI
NA SARADNJU!!!!! ПИШИТЕ!!!!!!

Приказа странице прошлог месеца:1730

Историја свих приказа странице 4

7.738

     ФЕЉТОН

   ПРВИХ ПЕДЕСЕТ   ГОДИНА

             РАДИО БОРА

40. ПИСАЊЕ ЗА РАДИО

Може још, да се пише, педесет година није мало, али да се вратимо на почетак овог фељтона, како се постаје добар и шта сваки новинар треба да зна о новинарству, на то нас подсећа и текст:

,,Писање за радио,,

Душан Машић

,, Давно је прошло време када су се породице окупљале око радија као данас око телевизора. Сада свако има свој радио. Свог ,,пријатеља,, Своју станицу. Која ће га развеселити и информисати.Или и једно и друго. Највећа грешка свих који пишу за радио долази од неразумевања начина на који радио функционише као медиј. Превиђате да се обраћате само једном слушаоцу, игнорише се чињеница да он(она) увек ради нешто друго и слуша радио. Да кува ручак и слуша радио. Да вози кола и слуша радио. И да је то,,друго,, увек важније од слушања радиа.. Заборавља се да је радио бесплатан. Да не мора да се дају паре за њега као за новине сваки дан. Да слушаоца занима САДА догађај, негде тамо. Да због оног што је било јуче не слуша радио данас, чуо је јуче. Зато и постоје новине. Да реч ДАНАС не постоје на радију. Она се подразумева.. Да нема слике која је ,, јача од хиљаде речи,, које се чују само ДАНАС.

Све су то мане које се само добрим писањем за радио могу претворити у предности. И зато је писање за радио један од најтежих техника писања. Зашто? Зато што слушалац има само ЈЕДНУ ШАНСУ шансу да то чује и ако му апсолутно све није јасно, онда је све што сте урадили узалудно. У новинарском тексту може да се врати ако треба и десет пута. На телевизији постоји слика која ,,говори све,,. А на радију сте само ви и текст који сте написали.. Али, за слушаоца није важно како сте тај текст написали. Много је важније како тај текст звучи. Да ли је разумљив на прво слушање? Да ли слушалац може да преприча свом пријатељу шта је чуо на радију...

ДЕСЕТ ЗЛАТНИХ ПРАВИЛА ПИСАЊА ЗА РАДИО;

Па како онда треба писати за радио... И за то постоје Десет златних правила... А зашто десет и то златних... Зато што постоје Десет божјих заповести и зато што је злато најтрженије и најдрагоценије...За све што волимо кажемо; злато моје! ......

1.Пиши као што говориш.. Нема ово баш везе са Вуком Караџићем, већ се трудите да никада не напишете оно што не бисте изговорили.

2. Једна реченица једна мисао...Немојте гурати све и свашта у једну реченицу.То значи да када год ставите зарез, размислите да ли сте могли да ставите тачку. Ако може-урадите то.

3. Избегавајте бројеве... Бројеви су за новине не за радио.Заокружујтзе цифре.Користите речи попут половину, више од трежине и слично. Трудите се да у једној вести имате максимално два до три броја. А када их и пиишете, напишите их онако како бисте их изговарали.

4. Будите опрезни са придевимаа... Ово је занимљиво За кога?.Вас или слушаоца. Оно што је вама лепо неком другом није.

5. Избегавајте стране речи... Страна реч није нешто што не разумете на прво слушање. Ако ви нисте сигурни шта нека реч значи, знајте да слушалац нема шансе да то разуме.

6. Никад немојте написати:,,каже,,, ,,додаје,, , ,,одговара,, и слично. .Снимак објјашњава оно што ви тврдите да неко мисли. Текст који читате на радију мора да има смисла и кад би се сви снимци изгубили ....

7, Избегавајте скраћенице... Постоје само неколико скраћеница које се употребљавају у говору.

8. Будите опрезни када употребљавате имена и географске појмове... Многа имена и места у земљи и свету вашем слушаоцу ама баш ништа не значе.

9.. Избегавајте фразе и клишеа. Када год напишете реченицу ,, Шта ће од свега овога бити показаће време,,- знајте да то не значи ништа.. Као ни ,, конструктивни и срдачни разговори,, или то што је,, лопта у нечијем двориђшту,,

10. Па опет пиши као што говориш.. Никад нећеш погрешити..

П.С. Применом ових правила бићете бољи од бар 50 посто)пардон, половине) ваших колега....

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Приказа странице прошлог месеца:1730

Историја свих приказа странице 4

7.738

     ФЕЉТОН

   ПРВИХ ПЕДЕСЕТ   ГОДИНА

            РАДИО БОРА

Ево! Гајићемо кикирики, па што да не, важно је да се нешто ради, моји драги Борани !,, Ову реченицу, Борани и данас помињу, само као узречицу да се нешто ради, у Бору; Изговорио је још 2002.године 11.маја, када је последњи пут боравио, премијер Србије Зоран Ђинђић,

39. ФЛЕШ – КОЈА СЕ ПАМТИ

Оно што увек у оваквим приликама сабирања прошлости, листајући и пребирајући текстове, да проверимо шта смо упамтили од близу хиљаду оставиљених података и информација; ево издвојићу само, две Флеш вести; информације, које могу бити репрезенти прошлости, од 50 година:,, Када ја будем велика, наредићу да фабрике оружја производе чоколаде и бомбоне, а компјутери и роботи ће у једном делу свога меха имати једно велико људско срце...;; Ово је само једна реченица ( где вест не мора имати структуру свих пет елемената) али у њој је садржана смисао и маштовитост, целе једне младе генерације, изговорена у дечјем програму, Радио- Бора, равно, пре 36. година...Други пример:,,Па добро, ако нема више руде бакра у Бору, ништа, радићемо нешто друго; Ево! Гајићемо кикирики, па што да не, важно је да се нешто ради, моји драги Борани !,, Ову реченицу, Борани и данас помињу, само као узречицу да се нешто ради, у Бору; Изговорио је још 2002.године 11.маја, када је последњи пут боравио, премијер Србије Зоран Ђинђић, у оквиру акције, ,, Србија на добром путу,, , на приређеном збору у Музичкој школи. У поподневним сатима био је и гост Радио-Бора, том приликом специјално смо се укључили у Радио Београд; поставио сам му само неколико питања, а он је причао и причао, и на крају је и овде изговорио оно што и на Збору грађана:,, Ево! Гајићемо кикирики !,,. Овом реченицом, која се и данас памти, и препричава као узречица, Премјер је рекао да је њоме само хтео да охрабри Боране, који су били уплашени због проблема производње бакра у борском руднику.

Потом је у даљем образлагању премијер нагласио, ваљда да би се оправдао;- Па наравно Басен Бор је потребан Србији и ми смо на добром путу да то богаство задржимо! ( Да је Ђинђић. Данас жив, зачудио би се зашто је Басен Бор, продат Кинеској компабнији Зиђин, која ће нас. можда натерати једног дана да заиста гајимо кикирики!!!!!!Тако је Зоран Ђинђић, премијер Србије, не слутећи да ће само 10 месеци после тог гостовања у Бору, над њим бити извршен атентат 12.3. 2003.године, иза себе, осим богате политичке каријере, оставити и узречицу, која се и данас изговара, када треба нешто да се ипак ради.; ,,Гајићемо и кики рики,а што да не!,, .

Ове две изјаве, остале су у датотеци Шрифа, али се и данас препричавају, као анегдоте. Борски малишани сада заиста свакодневно поред свога срца носе, мобилне и компјутере.

У Бору сада има, а и било је бакра у довољним количинама.Главни производи борских рудара су сада бакар и злато, уместо кикирикија, кинеска компанија Зиђин сада увелико експлоатише сва рударска лежишта злата и бакра, а борски рудари су и даље предани овој професији.. .........

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POŠTOVANI ČITAOCI FELJTONA HVALA ŠTO PRATITE
OVU STORIJU RADIO BORA KOJA TRAJE VEĆ 50 GODINA
SAMO OVOG MESECA BILO VAS JE...A OD POČETKA GODINE
OHOOOO!!!! HVALA I ONIMA KOJI SU PRISTALI
NA SARADNJU!!!!! ПИШИТЕ!!!!!!

Приказа странице прошлог месеца:1730

Историја свих приказа странице 4

7.738

     ФЕЉТОН

   ПРВИХ ПЕДЕСЕТ   ГОДИНА

            РАДИО БОРА

38. ШРИФ У ДРУШТВУ ДЕСЕТ НАЈБОЉИХ МАЛИХ ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ-ОДЛУЧИЛА ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ ЗА 2014.годину

О ПОХВАЛАМА ДИПЛОМАМА, И ЗАХВАЛНИЦАМА, У МИНУЛОМ ПЕРИОДУ, ВЕЋ СМО НЕКОЛИКО ПУТА ГОВОРИЛИ, АЛИ ЕВО ЈЕДНЕ СВЕЖЕ ПРИЧЕ КОЈА ПОТВРЂУЈЕ, ДА ОД НАГРАДА НИСУ ИМУНИ НИ САДАШЊЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ НОВИНАРА ШРИФА....

ЈП ,,Штампа, радио и телевизија,, , заузело је четврто место у категорији малих и микро предузећа у Србији у традиционалном двогодишњем избору републичке Привредне коморе у области друштвено одговорног пословања.... Ово признање Шриф је добио зато што је само годину дана после ликвидације, стало у ред десет најбољих предузећа у Србији, редовно измиривало своје пореске обавезе на добит, а у последње две године према истраживањима агнеције спада у ред успешних предузећа, што је права реткост, пре свега у медијима у Србији.Пројекти које реализује имају социјални моменат јер су од значаја за становнике источне Србије.,ово је фичер вест, која није била много запажена, а многе чак није ни заинтересовала, јер је то било време превирања и трансформисања у

свим инфиормативним кућама Србије,... Примајући ово признање директор предузећа Владан Нововић. је између осталог рекао:
-Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ у Бору уврштено је у групу 20 најбољих предузећа у Србији по критеријумима које је поста-вила Привредна Комора Србије у оквиру такмичења за доделу Националне награде за друштвено одговорно пословање.
За јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ у Бору немерљива је част и велики успех што је уврштено у групу 20 најбољих предузећа у Србији, сматра пословодство фирме и истиче да је још веће задовољство и сатисфакција за даљи рад када се име једног малог, јавног предузећа са Истока Србије нађе међу компанијама које послују у престоници и већим центрима попут Кока Коле, Делта Холдинга, Вип мобајла, Телекома, Аеродрома Никола Тесла и успешним банкама у земљи – Интеза, Уникредит банка, Еуробанка, Социете Генерал Банка и друге.

-Упркос чињеници да предузеће очекује својинска трансформација, односно приватизација, фирма осим добрих финансијских резултата може, друштвено одговорно да и даље послује, јер за то постоје сви повољни услови. ,Осим изузетне сарадње са општинама у региону ШРИФ уско сарађује и са неваладиним организацијама, медијски их промовише и подржава; емитује програм на језицима националних мањина, а пример друштвено одговорниог послоавања је свавако и уступање дискотеке, која је у саставу предузећа, на бесплатно коришћење Центру за културу за организацију културних и музичкихн манифестација. А све у циљу подизања културног живота у граду, од значаја за младе источне Србије.Радијски и телевизијски програм Шрифа чују се и гледаају на преко девет хиљада квадратних километара, а новом интернет технологијом и широм света Скоро из свих градова Тимочке крајине имамо и дописнике..... Национална награда за друштвено одговорно пословање, иначе, установљена је 2007 године,.Од тада до данас више од 300 компанија и предузећа у Србији, осим добрих финансијских резултата показало је и да могу друштвено одговорно да послују. Пример добре праксе је свакако и ЈП Шриф у Бору, а то значи да је пред нама највећа обавеза да одржимо овакав квалитет инфомисања у овом делу Србије!

---------------------------------------------------------------------------

POŠTOVANI ČITAOCI FELJTONA HVALA ŠTO PRATITE
OVU STORIJU RADIO BORA KOJA TRAJE VEĆ 50 GODINA
SAMO OVOG MESECA BILO VAS JE...A OD POČETKA GODINE
OHOOOO!!!! HVALA I ONIMA KOJI SU PRISTALI
NA SARADNJU!!!!! ПИШИТЕ!!!!!!

Приказа странице прошлог месеца:1730

Историја свих приказа странице 4

7.738

     ФЕЉТОН

     ПРВИХ ПЕДЕСЕТ   ГОДИНА

            РАДИО БОРА

37. Борани су прво били Борчани и имали смо први радио у овом крају.

Сећање на Радио-Бор, забележио је и један од директора ШРИФ-а

Мирослав Радуловић, пре десет година.

Пипадам оном делу Борана који се не стиде да их назову

Борчанином, па отуда, погађате да памтим онај 31. децембар 1969. године, када сам први пут на радио таласима чуо: Овде Радио Бор… Памтим и прву редакцију, неколико новинара и Славка Кирхнера, спикера, који нам се потом тим речима обраћао још дуго. Био сам некако стидљиво поносан на то што живим у граду који има готово све, па ето, на крају је дошао и радио, као некакав шлаг на тортуђ.

Радио Бор растао је можда и брже од рудника и целог града и већ после две-три године била је то станица коју су поштовали широм Србије, чак и у Бугарској. Сећам се да се једне године на оближњој маленој планини са помало чудним именом Дели Јован, на високом телевизијском торњу Радио телевизије Београд, некако нашао и предајник Радио Бора јачине 10 киловата. Нисам имао појма шта то значи десет киловата, а техничари и инжињери из борског радија су ми рекли да то значи да се програм чује до Црног мора. По други пут сам постао поносан, сада још више, нарочито што се у међувремену већ знало да је Радио Бор други по јачини и по старости у ужој Србији. Одмах после Радио Ниша.

Једне године, не толико давно, видео сам велику групу људи на ручку у мотелу код Злотске пећине и питао их одакле су. Рекли су да су из Кучева и да данас имају јубилеј, десет година од како су у том градићу у срцу густих шума, основали Клуб Радио Бора. Зближила их је љубав према тој радио станици, коју су, рекоше, слушали свуда: и на њиви, и у кафани, и на радном месту. Мислио сам да их глупо питам због чега су заволели неки тамо радио у далеком граду, али сам се сетио и одустао од тога. Видело им се на лицима да воле што су дошли у посету.

Радио Бор сам касније упамтио и по заиста одличном избору и ритму пуштања музике. Не верујем да стари Радио Београд има много већу дискотеку, али бих се усудио да кажем да су музички уредници борског радија, некако, боље ређали нумере које ће пустати.

Памтим га и по разним лепим емисијама о старом и новом Бору, по спортским емисијама, причама из целог света, па и по неизбежним сервсиним информацијама.

М.Радуловић, новинар.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

POŠTOVANI ČITAOCI FELJTONA HVALA ŠTO PRATITE
OVU STORIJU RADIO BORA KOJA TRAJE VEĆ 50 GODINA
SAMO OVOG MESECA BILO VAS JE...A OD POČETKA GODINE
OHOOOO!!!! HVALA I ONIMA KOJI SU PRISTALI
NA SARADNJU!!!!! ПИШИТЕ!!!!!!

Приказа странице прошлог месеца:1730

Историја свих приказа странице 4

7.738

ФЕЉТОН

            ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                      РАДИО БОРА

36 У ПОСЛЕДЊОЈ ФАЗИ ТРАНСФОРМИСАЊА ПОЧИЊЕ ЈУРЊАВА ЗА ОСНИВАЧКИ АКТ !

Договорна економија слабо уважавала правне обавезе!

Да поновимо, пратећи све активности које се у граду и Тимочкој крајини одвијају, о некима је већ овде било речи, текле су и друге обавезе на испуњавању свих законских прописа око легалности овог информативног центра, у кога су упрте многе очи и уши радиозналаца, и о томе, наравно, помно обавештавају штићенике зако. А по ко зна који пут, и сада да поновим;

Јавно предузеће,,Штампа, радио и филм,, је званично формирано 1989.године, Одлуком СО Бор. До 1989.године налазило се у склопу РТБ-а Бор и СО Бор, да би се тада издвојило из састава Басена, издвојивши ,,Колектив,, као гласило које је остало у оквиру РТБ-а Бор. Новим организовањем предузећа, чији је оснивач, сада, СО Бор, јер је свој део оснивачког права Басен Бор уступио Општини, ЈП шРИФ сада има два електронска медија, Радио и Телевизију, које чине

једну јединствену редакцију на чијем челу се налази Главни и одговорни уредник РТВ Бор,

Овакво прилагођавање, било је условљено Законом о радио дифузији, који, између осталог предвиђа, да Радио и Телевизијске станице које су основане од стране општине, морају имати сагласност оснивача, о власничкој трансформацији. Али, тај део правно нормативних обавеза трансформације није добро обављен...Тек касније . када су вршена потраживања докумената о овом поступку, није пронађена званична правна одлука о овом званичном уступању оснивачког актам Басена Бор у корист СО Бор. И тада је договорна економија која је била основни принцип, до тада, правног система, пала на испиту; Тадашње руководство Басена, изгледа опојено договорном економијом, није ни приметило да се треба мењти стратегија нормативних аката у пословању.Осим

записника са седнице није постојао други документ и зато је било проблема око издавања Басенског дела власничке трансформације ШРИФА у корист Општине Бор. Очигледни проблем је био докуменат који треба да покаже колики је то Шрифов укупни капитал, односно вредност, пошто је у минулом периоду имао два оснивача-РТБ и Општину; РТБ је преузео ,,Колектив,,, а Општина ,,Радио и Телевизију,,. Како није постојао ваљан документ који све то потврђује, односно законски регулише,, помоћ је затражена од Министарства за економију и регионални развој, одакле је добијен одговор да је укупни капитал Шрифов, 1,2 милон евра, и убрзо су стигле и друге одлуке и сагласности; са таквом, потпуном документацијом се ушло у даљи процес добијања радне дозволе, односно могућност приватизације.

Мора се нагласити, у целом овом послу, припреме документације, имали смо изузетну помоћ и из Архева, РТБ-а и додатним истраживањем правнице ЈП ШРИФ-а Емилије Тунић, као и ангажовањем тада члана Општинског Већа, задуженог за информисање и културу, В.Нововића, дошло се до записника са Генералне седнице Управног одбора Радничког савета Басена Бор, где је званично донета одлука о уступању осниивачког акта Басена Бор у корист СО Бор, што је био легални поступак за признавање правног статуса ШРИФ-а у корист СО Бор. Тако је 2006 године пут Београда на адресу Радио дифузне агенције Србије, на расписани конкурс за доделу фреквенција, упућен Шрифов Пројекат; годину дана касније , у мају 2007.године, разматран је захтев за добијање Дозвола за емитовање програма ШРИФ-у за Радио и ТВ Бор ;тек када су правни ови услови усклађени, са законским прописима, РРА је 2007.године, издала дозволу овом предузећу за емитовање регионалног радио и ТВ програма за подручје Тимочке крајине.Зона покривања Радио Бора су подручја Општине Бор, Мајданпек, Жагубица, Зајечар, Књажевац, Неготин, Бољевац, тј РР6, фреквенција 91,7 МHz.

Зона покривања TV Бор су подручја;Општина, Бор,Мајданпек, Жагубица, Зајечар, Неготин, тј зона R9 зa TV канал 57, 40, 63, 58, 29, 27. . У овој одлуци између осталог стоји и ово. У складу са тим РРА је издала дозволу овом прердузећу за емитовање радио и ТВ програма за подручје региона-како је напред наведено..Овај Закон о радио-дифузији, који је донет 2000.године, у члану 96 став 10. одређује да се радио и телевизијске станице које су основане од стране Скупштине Општине, морају бити приватизоване најкасније до 31. 12. 20007.године, у противном престају да постоје..Ово предузеће, иако је још у фебруару 2007.године, одлуком Управног Одбора, покренуло иницијативу за приватизацију, ушло је у овај процес крајем 2007.године. на иницијативу Министарства екомомије и регионалног развоја, на шта је Влада Србије дала своју сагласност, а Агенција за приватизацију је донела Одлуку о аукцијском методу приватизације..

Добијање регионалне фреквенције установило је потребу да се у року од годину дана од дана добијања дозволе за рад радио станице, купи одговарајућа емисиона техника и студијска опрема, инсталира и изврши технички пријем исте. Међути, обзиром на недостатак средстава да се изврши набавка опреме, која је између осталог и веома скупа, као и због немогућности Оснивача да помогне да се проблем реши; крајем 2008.године је предузеће од РАТЕЛ-а затражило додатни рок од 6 месеци за набавку и техничко опремање 2 електронска медија по издатим дозволама за регионалну фреквенцију, што је и одобрено од стране РАТЕЛ-а. Међутим, и у накнадном продужетку рока, ово предузеће није успело одговори на своје техничке обавезе по издатим дозволама од стране РАТЕЛ-а, а још једно продужење рокам је затражено неблаговремено, што је уследило доношење Решења од стране РАТЕЛ-а да техничке дозволе радио станице регионалних електонских медија у овом предузећу, престају да важе закључно са 17.06.2009.године, због неблаговремено поднетог захтева за продужење рока. Републичка радиодифузна агенција је за радио Бор, донела Решење да престане са емиовањем радио програма, што је учињено 22.05. 20010.године.

У међувремену је Радио Бор, конкурисао на расписани јавни конкурс за добијање регионалне/ локалне фреквенције, те је Радио-Бору, одлуком Савета РРА додељена локална фреквенција. Из тога се види да у оквиру овог предузећа имамо 2 електронска медија: ТВ Бор са регионалном фреквенцијом и Радио-Бор са локалном дозболом. Већ 2011.године Радио-Бор је поново почео да емитује експериментални програм (већеном музику) на 101,3 Мgh. У исто време дата је сагласност и да регонална, а фреквенција ТВ Бор-у неће бити одузета због обавеза да се до 2012.године са аналогни пређе на дигитални начин емитовања програма. Поред тога, што су правни и нормативни проблеми ока статуса решени, уз помоћ разумевања РАТЕЛ-а, и што је ова информативна кућа у минулих десетак година била једна од најугледнијих у овој области, настају нови проблеми. Очигледни проблеми, који нису резултат лошег рада, него, (по мишљењу овог аутора, резултат су свеукупног друштвено политичког превирања у Бору и у Србији, када се увелико припремала приватизација оваквих предузећа. И многе сличне велике информативне куће су преко ноћи ишле у стечај, а потом у ликвидацију. Овакав закључак следи зато што је сличних понуда, било и у то време за Радио-Бор, а сведок је и сам аутор( зато што је као први човек ове куће, у то време, добијао понуде да предузеће што пре оде у ликвидацију)...Изгледа да је овква режија била испланирана и за Радио-Бор. Дакле, због нагомиланих проблема у овом предузећу током 2008 и 2009.године, СО Бор је дана 28.08. 2009.године донела одлуку о ликвидацији Јавног предузећа ,, Штампа, радио и филм,, Бор, која је објављена у Службеном листу Општионе 29.08 2009.године, а стуопила је на снагу дана 05.09 2009.годиме. Овај административни поступак ликвидације код АПР-а је регистрован 14.о9. 2009 године, а свим запосленима је престао радни однос по сили закона, осам дана од дана доношења Решења о регистрацији ликвидације тј. 22.09.2009 године, ступила је на снагу 05.09.2009.годионе. У поступку ликвидације, а почев од 23.09.2009.године, ликвидациони управник је ангажовао 31 радника на одређено време, за потребе јавног информисања и емитовања програма Радио и Телевизије Бор. Предузеће је у периоду од 14.09.2009.године па све до 16, 07. 2010.године било у поступку ликвидације, а из овог процеса је изашло доношењем одлуке Оснивача о обустављању поступка ликвидације. Поштовањем овакве процедуре, дошло се до стања, када оснивач доноси одлуку о оснивању новог Јавног предузежа,, Радио Телевизија Бор,,, које није имало имовину као ни средства, није имало ни статус емитера, јер гласила у оквиру овог предузећа нису емитовала програм нити су имала дозволу за емитовање.. Улога ових гласила састојала се само у продукцији, а емитовање је вршило ЈП ,,ШРИФ,, у ликвидацији у коме су гласила имала статус емитера, емитовани су програми, за који су имали дозволе надлежних државних органа. Доношењем одлуке о обустављању поступка ликвидације предузећа, Оснивач је донео Одлуку о престанку рада ЈП,,Радио, телевизија Бор,, и утврдио обавезу ЈП ШРИФ Бор да, када изађе из поступла ликвидације, преузме 24 запослена из укинутог преузећа. У ЈП ШРИФ Бор; у тренутку обустављања ликвидације предузећа, било је 26 запослених, а придруживањем 24 запослена из укинутог предузећа, цифра запослених се попела на 50. Свих 50 радника су засновала радни однос на неодређено време. Обустављањем поступка ликвидсције предузећа, предузеће се вратило у ,,пређажње стање,, ; добило је своје органе управљања и руковођења, затим ОО Самосталног Синдиката и акта која су у поступку ликвидације овог предузећа била ,,суспендована,,. Од тренутка обустављања поступка ликвидације овог предузећа, усвојена су следећа акта:

-нови Статут ЈП,,Штампа, радио и филм,, Бор, на који је оснивач дао своју сагласност нови Пословник о раду Управног одбора. -нови Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, на који је сагласност дао председник Општине Бор како је то дефинисано Статутом општине. -нови Колективни уговор код послодаваца који је потписан од стране послодавца, једног репрезентативног синдиката ( Самосталног синдиката) у предузећу и оснивача-у року од 90 дана стуоања на снагу новог Статута предузећа, постоји обавеза да се донесу и друга општа акта у предузећу која ће бити у складу са Статутом предузећа.......

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

                               ФЕЉТОН
ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                    РАДИО БОРА

35. На таласима Радио Бора, почиње програм на влашком језику!

Тако је већ крајем 2005 године, новинар С.Тодоровић за ,,Политику,, писао ;

,,Представници Националног савета Влашке националне мањине,Форум за културу Влаха, Демократска заједница србијанских Влаха, Влашка демократска странка Србије и Савез Влаха Србије подржале су предлог да се уведе програм на влашком језику на регионалној радио станици Бор.,,

Наравно, после припрема и утврђивања програма, почело се прво у оквиру свакодневног, недељног и месечног програма са сегментима народне влашке музичке традиције. Сваке године се осмишљавао овај део програма новим програмским целинама, онако како време, потребе и прилике захтевају.

Већ 2006.године сваке суботе на таласима Радио-Бора од 9,30 до 11,00 сати,а недељом од 12,30 до 13,00 сати уз популарну влашку музику емитују се значајни, актуелни информациони прилози, као и емисије, без обзира на узраст и вероисповест.

Емисија ,,Међу нама песма,, је ишла, током првог циклуса од јануара до јула и другог циклуса од 1. Октобра до краја године. Емисија, према утврћеној програмској шеми није ишла током јула и августа, када се реализовала летња шема програма.

Тек касније, 2008.године биће усвојена нова, садржајнија, програмска шема емиисије.

За припаднике влашке националне мањине, којих у борској општини, према попису из 2002.године има близу 10.000 била је то прилика да на свом матерњем језику по први пут чују нешто из историје матерњег језика и порекла, влашког становништва овог краја Србије. Да афирмишу своје вредности и културну баштину мултиетичке заједнице у очувању традиција. Да организују међусобне сусрете и дружења. Да упознају чланове и других националних удружења.. Емисија ,, Међу нама песма,, је усмерена на све грађане, а највише на припаднике националних мањина, посебно на Влахе. Поред тога, живим и аутентичним извођењем програма потврдиће се аутентичност изворног влашког мелоса и језика.. Управо овај програмски задатак у многим приликама задавао је велике проблеме у реализацији, јер један број влаха, у Бору и Брестовцу, није много разумео неку изворност која се одомаћинила у Злоту или Подгорци и Жагубици..... што само потврђује да и код Влаха има локлитета који су карактеристични за одређена места. Најкраће речено овом емисијом креираће се културни живот на изворном влашком језику, али и пратиће се све културне манифестације широм Тимочке крајине.

Управо, овај део посла био је најзапаженији; снимане су манифестације:

Сусрети села, Сабор народног стваралашта У Слатини, Фестивал влашких народних песама у Шарбановцу, Оларијада-влашке народне песме у Слатини, Циљ праћења ових манифестација је био да се трајно забележи, очува, и негује културно наслеђе и богатство баштинне. Да се пренесе искуство и традиција влашке популације на овим просторима, а све то ради боље комуникације и бољег информисања на влашком језику, припадника мањина из овог краја Србије.Према извештају Аурике Милановић,в.д. главног и одговорног уредника РТВ Бор:

,,Овај програм се у потпуности реализовао захваљујући ангажовању сопствених кадрова, уредника А.М. и спикера Александера Илића као и сараднике Драгомира Драгића, Драгане Живковић, и Милорада Журкића, који су делегирани, као представници радне групе образоване од стране Савета за међунационалне односе Скупштине општине Бор задужене за пружање подршке у реализацији програма на влашком језику

У извештају између осталог стоји;,,У току реализације експерименталног програма, показало се да је евидентан проблем обезбеђивања стручних кадрова за програм на Влашком језику. У наредном периоду неопходно је тачно дефинисати кадровске потребе за реализацију веома озбиљних обавеза,које ствара планирани обим програма на влашком језику. За даљу реализацију овог програма следе веома темељите и квалитетне кадровске и техничке припреме,,

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Приказа странице прошлог месеца:

730

Историја свих приказа странице

47.738

                         ФЕЉТОН
ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                РАДИО БОРА

34. Говори матерњим језиком да те цела Тимочка крајина разуме и чује!

Од 1903. до 1947.године, некадашње рударско насеље звало се БОР СЕЛО. Све до тада за његово рудно богатство отимали су се: Французи, Немци, Бугари, док су крварили српски војници у Првом и Другом светском рату.Тек на крају Другог светског рата, постало је власништво радних људи и грађана овог краја, где је претежно живело Влашко становништво, и добија статус града. Потом је, невероватном брзином Бор уз свој златни рудник и РТБ, у свом развоју прошао кроз све етапе друштвеног развоја и криза, и постао један од најлепших и најмодернијих градова Србије, са данас близу педесет хиљада становника. Бор је био и остао отворен град за све вредне и поштене, људе добре воље, без обзира на националну припадност.

Приказа странице прошлог месеца:

730

Историја свих приказа странице 4

7.738

ФЕЉТОН

ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
РАДИО БОРА

Своје стециште овде и сада има око 27 припадника нација и националности; Влаха, Рома, Цигана(морам и тако да кажем јер, мој друг из детињства из Козарске улице Џеамаил каже; ја нисам Ром ја сам брате Циганин из Козарске улице), Мађара, Словенаца, Бугара, Македонаца, Шиптара, Албанаца, Хрвата, Француза, Немаца, Словака, Румуна,Украинаца, Грка..... И до сада, за 73 година живота, овај град никада није имао проблема ни са једеним обликом националних односа. Углавно, овде су се сви знали и звали Борани, Борчани, Севераши, Козарци, Они из Старог селишта, Центра града, и како се град ширио; они са Другог и Трећег километра, и данас све до Седмог километра Брестовљани, Злоћани, Мтовничани; сви су били камарати, другари, братија, фуртаћи, фражиљи; најкраће, прве комшије, другари и браћа!.... ...

И Радио-Бор је у потпуности поштовао свеукпну друштвено политичку ситуацију и увек у свом музичком делу програма имао нумере, свих припадности националних мањина...Трајало је то веома дуго, док се, наравно свеукупне друштвене околности нису промениле и то у корист неких националних мањина које су имале изузетан број житеља у овој општини. Зато је Радио-Бор и прихватио обавезу да у сарадњи са Националним саветима мањина, у оквиру свог програма, омогући реализацију емисије на језицима националних мањина, које на то имају право, а у односу на број својих припадника. Управо ово права, информисања на матерњем језику је обухваћено правима и слободама која су у Републици Србији загарантована Уставом.

Тако је Радио-Бор у минулом пероду, емитујући информаативне емисије на влашком, и ромском, језику, показао да спада у ред малобројних медијских коћа које поштују права мањина, чиме је и Општину Бор уврстио у узорне локалне заједнице које теже демократском друштву.

33. Укључите Радио-Бор! Да се чујемо! ,,Те ашуна амен!,,

Питање емисије на ромском језику, решавано је углавном стихијски, онако како су прилике и друштвено политичке ситуације диктирале, или боље речено, када је имало средстава за те намене. Још, 1991.године, ЈП ,,Шриф,, је већ имао искуства са радио емисијом на ромском језику. ,,Те ашуна амен!,, Уз популарну ромску музику у трајању од 60 минута једном недељно емитују се вести и све информације из активности Удружења Рома..(а један од новинара и спикера на ромском језику био је песник Кадрија Шаиновић). Међутим, после осам месеци престала је са радом због недостатка средстава у општинској каси за те намене, и због нерешеног статуса редакције. Иако је добра воља увек постојала у редакцији Радио Бора, када је то било потребно, емитовани су разни прилози и вести о активностима рома. И општина Бор никада није заборављала на ову популацију својих грађана, у покушају стварања информативног система на језицима мањина. На све ове проблеме, Роми су одговарали;

,,Судбина је неумољива, а крај је увек исти. Таква је судбина Рома!,,

Незнајући основне пословне проблеме у општини, стрпљиво су, због свог социо-економског положаја, чекали боље дане. Тек, у марту 2008.године, обезбеђена су средства и прихваћен је Програмски елаборат за радио емисију ,,Да се чујемо!,, и после дугог ћутања Роми су на Радио Бору проговорили, на свом матерњем језику,. Углавном емитоване су вести на ромском језику, праћени су сви догађаји и активности Националниог савета Ром. Део програма посвећују едукацији, литератури, историји и образовању Рома. Кроз традиционалну песму, музику и фолклор, анимирају своју младу популацију. Имају и контак емисије, као и госте, таленте, песнике, свираче и певаче, глумце и рецитаторе..

Већ 2011 16. новембра, припремљен је нови Елаборат, по коме се програм емитује два пута недељно у трајању од 60 минута; Уторком од 17,00 до 18,00 сати, контактна емисија колажниог типа, забавно магазински са називом ,, Со дукхал тут?- Шта те боли?,, . Суботом од 11,30 до 12, 30 сати спрема се м емисија,, ,,Те ашуна амен! Да се чујемо!,, биће, такође колажног информативног типа, припремљена и уснимљена.

Са оваквом концепцијом предвиђено је да емисије иду као пилот, са циљем да се одреди одрживост и учесталост, као и квалитет емисија, а такође да се превазиђу и друге тешкоће око реализације. Тек на основу тога искуства дефиниотивно ће се одредити трајање и учесталост емисија, које углавном захтевају високу професионалност у припремању и вођењу програма на ромском језику, а по потреби због општег разумевања и ромски-српски. . .

Овак студиозни елаборат сачињен је, не само због афирмације Рома, већ и због свеукупног приказа ромаког етникума, његовог духовног богатства другим народима, ко су, шта раде ти Роми, због узјамног упознавања и зближавања. Једино тако могу да се смање предрасуде и нетрпељивост, а повећају толњеранције и узајамно поштовање и уважавање.Ромске радијске емисије не смеју бити саме-себи циљ!.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

                         ФЕЉТОН
ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                РАДИО БОРА

32. Др. Петар Пауновић: шта сте учинили за ваше здравље?

Једна од најслушанијих рубрика, била је она која је посвећена здравству, коју је водио, примаријус др.Петар Пауновић. Почетак његове емисије је увек био исти : ,,Поштовани моји слушаоци Радио-Бора, шта сте одлучили да данас учините за своје здравље?,,

Потом су кренуле приче о памети и здрављу, а све са циљем да се слушаоцима објасни да се помоћу памети могу доносити важне одлуке у вези здравља. Памет је способност човека да мисли, схвата и просуђује ..Потом следе здравствени савети о разним болестима..На то још почиње жива расправа са слушаоцима и 60 минута уз музику протекне веома брзо, и док траје одјава доктор Пера каже:

,,Не заборавите! Док живот тече здравље је најпрече!..Да поновим Здраво се владајте, добром се надајте!,,

Емисија је одавно завршена, а доктор Пера и даље, разговара са својим слушаоцима, преко телефона, уживо као да је још увек у емиисији, своје разговоре са грађанима завршава поруком:,,Волите све око себе, зато што је љубав здравље!,,

Мимозе за Христину

У зависности, од актуелности у граду или у Тимочкој крајини, теме су увек биле препознатљиве и занимљиве, тако у мају 2000. године, само неколико месеци после бомбардовања Србије, једна емисија је била посвећена најстаријој суграђанки Бора:

Борски хуманитарци из Црвеног крста су се организовали и преко своје емисије позвали грађане на прикупљање помоћи најугроженијим пензионерима, у вести која је тада саопштена, између осталчог стоји;..На позив Црвеног крста јавило се стотинак грађана и на Дан старих лица пакети са основним животним намирницама биће уручени најугроженијим грађанима борске општине,,

И ево још једне вести, из тог времнена, са овом тематиком, под називом,,Мимозе за Христину,,

,,Поводом 106 рођендана наше суграђанке Христине Ђорђевић, која је са српском војском 1915.године пршла албанску голготу, делегација борске подружнице Савеза удружења ратника ослободилачких ратова од 1912. до 1920 године и потомака, као и Општинске организације Савеза удружења бораца народноослободилачког рата и чланова Црвеног крста, Бора, посетило је 10.фебруара 2000.године, једног од ретких живих сведока наше епопеје бола и поноса.

Уз рођенданску честитку и жељу за добро здравље Христини су овом приком уручени пригодни поклони и букет мимоза, коме се она посебно обрадовала .

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POŠTOVANI ČITAOCI FELJTONA HVALA ŠTO PRATITE
OVU STORIJU RADIO BORA KOJA TRAJE VEĆ 50 GODINA
SAMO OVOG MESECA BILO VAS JE...A OD POČETKA GODINE
OHOOOO!!!! HVALA I ONIMA KOJI SU PRISTALI
NA SARADNJU!!!!! ПИШИТЕ!!!!!!

Приказа странице прошлог месеца:

730

Историја свих приказа странице

47.738

           ФЕЉТОН
         ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                РАДИО БОРА

31. КОЗАРСКА-УЛИЦА НАШЕ МЛАДОСТИ

Листајући кошуљице из радијског програма у минулих педесет година у неколико наврата налазио сам најаве о овој улици, па између осталог, да је репортажа под називом,,Улица наше младости,, била чак и награђена. Али то није разлог зашто је Козарска улица, која у Бору данас не постоји, ипак, je закорачала кроз овај Фељтон.

Давне 1983.године, то су урадили њени некадашњи житељи, некадашњи ,,клинци,, звани ,,козарци,, данас озбиљни и зрели људи организовали су манифестацију,а то је Радио-Бор забележио, под називом: ,,Из козарске смо босоноги дошли у будућнист,, Прошетали су улицом своје младости, за коју се каже да је била једина улица у Бору, на којој су сва писма упућена стизала на адресу ,, Борски рудник-Козарска улица,, прима тај и тај.. Тада, а и сада, иако улица нема своје житеље, нити пак постоји, простирала се од флотацијске капије па све до тадашње зграде Борпромета , све до рампе у центру града. Улица је имала пекару, базенаутобуску станицу, биоскоп,кланицу, директно са железничке станице узаног колосека ишло се у центар града и на пијацу. Град у малом. Тада се Бор раћунао на километре, од Вајфертовог окна био је то први километар, па затим други и за ових педесет година Бор се проширио до седмог километра, сваки километар је имао своју причу...

А ово је прича о првом километру,прича о Козарској улици, која може да се најкраће каже да је историја града, Данас, улица више не постоји, то је сада индустријска зона некадашњих погона Басена Бор, а данас Зиђина; више не постоји, али зато постоје некдашњи житељи, данас доктори, инжењери, рудари, данас светски људи у Канади, Француској, Америци, Аустралији, данас глумци, чиновници, новинари, књижевници, спортисти, певачи, и има још... сви они носе ову улицу са собом у својким срцима. Њихове приче стопиле су се у овај град, који је баш тада обележавао 80 година постојања рудника. И управо тај јубилеј био је повод за сећање на ову улицу која је била стециште и уточииште за све придошле неимаре из свих крајева наше земље: било је македонаца, срба,Хрвата, Француза, Цигана, Влаха, Из Далмације, Црне горе, из Топлице, Врања, из Грке и Турске, има још... било је и да не набрајам више.... Када се буде питало ко је одакле је, деца су говорила: - Ја сам, ми смо козарци; ево ти гризни, маст и леба са алевом паприком што ми је моја мама дала.. То су дани када се из рудника ишло право у кревет,а из кревета право на радилиште.То је улица , где се живело у собама без завеса, када се спавало на поду и јело из једне посуде, један парче било је довоњно за севбе и другаре пѕ потом да цео дан док пикају крпењачу поред заједничких шупа.....Кажу били су то дани социјалистичке изградње, који се памте по изградњи првог водовода на Сурдупу и првој градској чесми поред пута, и заједничког радија који виси на ст убу поред пута...По првом члану Радничког и градског савета из Козарске улице, или о озелењавању голети код тек новоизграђене болнице, тих педесетих година. На овом скупу о свему се томе причало, али највише о ономе што се држало на зидовима соба. ДОБРО ЈУТРО; ГОЛУБ БЕЛИ СРЕЋУ ЖЕЛИ,,ИЛИ ИЗВЕЗЕНИ МОТИВИ СА Шаре и Срном у скоку Највише су памтили своје дане када су женама расли трбуси, и како су бројали дане када су им се рађала деца, памте и када је трерштатао и грмео први радио закаћен на берберинов прозор, и када је заиграла прва слика на телевизијаком екрану, цела се козарска улица окупила око берберинове радионице, а ми клинци нисмо могли да видимо ништа.... Све је то посматрао чика Бора, шофер, који је свакодневно ишао на туру вожње до Црног врха, по дрва за Топионицу и он је све нас дечаке козарце једном, сакрио испод цираде, и одвезао чак на ту,нама далеку планину, да уживо видимо торањ и да гледамо телевизор. И када су наши родитељи видели да нас нема , подигла се цела козарска улица, тек касније се сазнало, да нас је чика Бора, шофер одвезао на Црни врх да гледамо телевизор.И како смо ми расли, тако се наговештавао крај живота те улене , зато што се Баен Бор са својим погонима ширио....Ето тако је дошаоп и крај постојања, односно, живота једној улици, али бољи и лепши дани њеним житељима. Било је још много дана за сећање, и дана кроз које смо ппрошли и ушли у време које је непрестано мењамо. И ево да се то време бар мало заустави од заборава, прошетасмо нашом коразском, рекоше на крају козарци...А, овај аутор, један од козараца ,ову улуци стави и у своје романе и песме:,,Скок преко коже;; , ,,Дулкан,,.и ,,Реч приближна животу,,..

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Приказа странице прошлог месеца:

730

Историја свих приказа странице

47.738

    ФЕЉТОН

    ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                РАДИО БОРА

30.   др.Благица Ђорић Стојчевски:

                    Хуманост се, увек,потврђује на делу!

Из таквог дуготрајног и богатог хуманитарног програма, издвајамо и још један у реализацији Црвеног крста, под називом,, Хуманост на делу,, који је посвећен избеглим и прогнаним лицима са Косова, Хрватске и Босне .. Том приликом за њих је реализован посебан програм ,, Психо социјалне подршке-Живот иде даље,,...

Ова акција је рађена на основу препоруке Међународне федерације друштава, Југословенског и црвеног крста Србије , имла је велики одјек, близу 3.000 сарадника и аниматора је прошло, кроз посебне програме, а Радио Бор је имао посебне емисије које је посветио овим активностима.

Овај аутор је објавио и књигу по називом ,,ЖИВОТ ИДЕ ДАЉЕ,, која је посвећена , овој хуманитарној акцији у борској општини...

Шеф овог пројекта испред Црвеног крста борске општине била је др.Благица Ђорић Стојчевски, кардиолог. После годину дана рада, на завршном скупу у Бору, анализирајући све резултате је, при крају, измђу осталог рекла;

Не само у Бору него у целој Србији, хуманисти су сада међу првима., то се потврђује на многим скуповима, а то потврђују и наши резултати које смо постигли. Најбоље је да се овакав рад више не уважава као доброта, већ као нормалан однос у животу.Јер цео живот мора бити доброта међу људима.. ТО ЗНАЧИ ТРЕБА ПРЕУЗЕТИ СВЕСНО БРЕМЕ ОВОГ ВРЕМЕНА, ГДЕ СУ СВИ ХУМАНИСТИЧКИ ИДЕАЛИ ПОТКОПАНИ. Наша је обавеза да се вратимо на те идеале и на принципе; на којима делује Црвени крст; .Хуманост, Непристрасност, Независност, Добровољност, Једнакост и Универзалност..

Хуманистички индетитет треба изнова стварати код сваког појединца. С тога је данас, на известан начин, теже бити и остати активиста овог Програма, него неког другог конкретнијег у Црвеном крсту. Али, све једно хуманисти се потврђују увек на делу !!!!,,

Данас је борски Црвени крст у саставу Црвеног крста Општине Зајечар и углавном води акције на основу заједничког програма активности, али најважнија је акција за прикупљање резерве крви, као и акције обезбеђивања помоћи за најугроженије Боране, каже др. Благица Ђорић Стојчевски. ...

----------------------------------------------------------------------------------------------

          ФЕЉТОН

    ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                 РАДИО БОРА

29.. ,,ИСКУСТВО МИ ЋУТАТ НЕ ДА!,,

Радио-Бор, са педесет година рада, већ је требало да буде десет година у пензији, то предвиђа Закон , за оне који имају радни стаж од 40 година, али,није тако; од оснивања он је заједно са пензионерима и уз све њихове животне радости, и проблеме. У оквиру свакодневног, недељног и месечног програма Радио-Бор, имао је сегмент програма посвећен најстаријој популацији становништва, али и слушаоцима са посебним потребама и инвалидима. Сваке године се овај део програма осмишљава новим програмским целинама, онако како време и потребе захтевају. Углавном емисија за пензионере има заједенички назив за све сегменте ,,Искиство ми ћутат не да!,, , зато што је највећим делом свога трајања посвећена, пензионерима, старим лицима, и изнемоглим особама и лицима са посебним облицима и степеном ометености свих категорија инвалидности, као и удружењима која реализују програме посвећене овој популацији становништва.

Емисија,, Искуство ми ћутат не да!,, У трајањуод 60 минута, емитовала се сваког петка од 12,00 до 13,00 сати. Има устаљене рубрике; Вести из удружења, Ваш учитељ здравља, или Шта сте учинили данас за ваше здравље.Једна биљка један лек, Кутак за песнички тренутак, за све пензионере стара лица и инвалиде литерарне ствараоце спортисте и пензионере певаче, а наравно и за активности које води Црвени крст у Бору..

Један од првих водитеља био је Славко Кирхнер, који је поред осталих рубрика које смо навели имао и рубрику ,,Ваша писма,, , касније , су водили професионални новинари са сарадницима из: Удружења пензионера, Удружења слабовиди и слепих, Удружења глувих и наглувих,, Удржења мултипле склероза , Актив жена пензионера, Црвеног крста, Актив љубитеља биља,,Мента,, И других удружења која делују у оквиру центра за слободне активности особама са инвалидитетом ,,Мозаик,, Емисију трибинског типа, пружа потпуно брзе свакодневне информације старим и изнемоглим лицима, али и покреће акције и иницијативе за помоћ и бољу здравствену заштиту старих особа...тако да је скоро у свакој емисији присутан по један доктор, или преставник општине из области која се тренутно третира.....

Нема веће признање за једну емисију него када оно стигне од слушалаца , а највеће, када то потврде професионалне институцијеа које се баве овим послом. Овде је већ било речи о Клубовима слушалаца љубитеља Радио Бора, који су формирани у неким градовима Тимочке крајине,, као што је Клуб Радио-Бора у Кучеву..Било је речи и о неким наградама и похвалама наших слушалаца, а ево шта у свом текст пише колегиница Слободанка Ћосић: ,, Признање Радио Бору,,:

,,Искуство ми ћутат не да,, , емисија Радио Бора за старе, изнемогле и особе са инвалидитетом, јкедна је од десет У Србији коју ће суфинансирати Министарство културе и медија. Успех је још већи када се зна да се на конкурс Министарства јавило 50 радио станица са сто пројеката. Емисија има за циљ побољшање квалитета живота старих и инвалидних лица, а уређује је и води Слчавко Кирехнер, у сарадњи са представницима Удружења ензионера. Герентолошког друштва, удружења слепих и слабовидих, глувих и наглувих, оболелих од мултиплекс склерозе и удружења која делујуцијалне активности особа са инвалидитетом. ,,Мозаик,, Највећи део од 100.000 динара помоћи Министарства биће употребљено за модернизацију технике Радио Бора.

У 36 годишњем раду Радио-Бора то је једна од настаријих емисија уз ,,Мало ппојачај радио,, посвећена школској популац иији слушалаца, коју је Министарство медија Србије суфинансирало лане. Аутор оба пројекта је Јован С. Митровић, заменик главног и одговорниог уредника Радио Бора,,

30.јун 2005.године ,,Колектив,,.

---------------------------------------------------------------

-----------------------------------------------------------------------------------------------

POŠTOVANI ČITAOCI FELJTONA HVALA ŠTO PRATITE
OVU STORIJU RADIO BORA KOJA TRAJE VEĆ 50 GODINA
SAMO OVOG MESECA BILO VAS JE...A OD POČETKA GODINE
OHOOOO!!!! HVALA I ONIMA KOJI SU PRISTALI
NA SARADNJU!!!!! ПИШИТЕ!!!!!!

Приказа странице прошлог месеца:

730

Историја свих приказа странице

47.738

          ФЕЉТОН

    ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                 РАДИО БОРА

.

ДОК СЛУШАМО РАДИО, ИЛИ ГЛЕДАМО НЕКУ ТВ ЕМИСИЈУ, НЕ РАЗМИШЉАМО И НЕ СЛУТИМО, КАКО ЈЕ ОНА СТВАРАНА, КОЈИ ЈОЈ ЈЕ ЦИЉ И ШТА ТО АУТОР ЖЕЛИ ДА ПОРУЧИ. EМИСИЈА ПРОТЕКНЕ ЗА ТРЕН, РЕПОРТАЖА, КАО ТРЕПТАЈ ОКА, МИНЕ, КАДА СЕ БУДИМО ИЗ СНА..МОЖДА СЕ НЕКАДА, КАСНИЈЕ, ВРАТИМО НА ТО ВРЕМЕ, КОЈЕ НАМ ЈЕ ОСТАВИЛО ТРАГОВЕ СЕЋАЊА НА ТЕ СНОВИТЕ ДАНЕ ЗАБОРАВА.... ПА ЕВО, ДА ИЗ ЗАБОРАВА ВРАТИМО НЕКЕ ЕМИСИЈЕ, ПО КОЈИМА ЈЕ РАДИО БОР У МИНУЛИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА БИО ПРЕПОЗНАТЉИВ: СТАРО ЈЕ ПРАВИЛО ДА СЕ РАДИО СТАНИЦЕ ПРЕПОЗНАЈУ ПО НОВИНАРИМА, А НОВИНАРИ И ПАМТЕ ПО СВОЈИМ ЕМИСИЈАМА, РЕПОРТАЖАМА И ПРИЛОЗИМА! !

ЗА ОНЕ КОЈИ САДА ИМАЈУ 30,40 И 50 ГОДИНА, А БИЛИ СУ ЧЛАНОВИ ДЕЧИЈЕ РЕДАКЦИЈЕ ,,мало појачај радио,,У МИНУЛИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА, ОТВАРАМ РЕДАКЦИЈСКИ САСТАНАК.... ЗА СЛЕДЕЋУ ЕМИСИЈУ, ДА СЕ ОБАВЕЗНО ЈАВИТЕ СВОЈИМ ТЕКСТОМ ,, ПАМТИМ СВОЈЕ ДАНЕ У МПР,,

28. ,,Мало појачај радио,,

Радио- Бор је већ почетком 1970.године имао емисију за децу у трајању од 15 минута ,,На великом школском одмору,,. Припремали су је и водили професионални новинари: Србољуб Станковић и Слободанка Ћосић. После годину дана, припремали су је новинари, а водила деца.Тек после 5 година петнаестоминутна емисија,,О младима за младе,, прераста , у полусатну емисију, да би за кратко време прерасла у једносатну емисију за децу ,,Мало појачај радио,,коју припремају и воде деца, наравно, уз надзор уредника. Емисија са овим називом, емитована је близу 45 година, уз њу су порасле генерације, и генерације, борских школараца, који су данс новинари широм Србије, а има их и у Америци, Канади, неки су данас, познати новинари, глумци, доктори, професори, адвокати...Свака генерација је мењала концепцију физиономију, на основу потреба емисије, онако како их је време сусретало док су узрастали уз нову музику, моду, нове идеале, нове игре.....И не

само то, у овом периоду сазревања емисија је мењала и термине, четвртком, субтом и недељом од 11 до 12 сати. Али је једно остало... припремају и воде деца, ученици основних и средњих школа, уз надзор професионалног новинара. На последњој аудицији за водитеље било је више од сто основаца. Прошле године, је у емисији гостовало близу 500 учесника ..Наравно, они најбољи прихвате велику обавезу да емисија и даље буде најслушанија, и боља него претходне генерације водитеља. Као да су се млади новинари утркивали ко ће бити бољи сналажљивији у професији која им омогућава да изаберу музику по жељи и да причају оно што желе. Овакав приступ се на далеко чује...и о деци из ове емисије пише; Столе Тодоровић за ,,Политику,,, М Лазаревић за ,, Вечерње новости,, , а телевизијски новинар Миле Милошевић, деведесетих у репортажи о овој емисији бележи : ,,Практично нема табу-тема, за младе новинаре емисије,,Мало појачај радио,, . Највећу пажњу и интересовање код младих слушалаца изазвале су емисије ; о љубави, сексу, сиди, наркоманији, алкохолизму, слушају и певуцкају своју музику, говоре о компјутерима као да су вршњаци компјутерима и о аерозагађености, као да су озбиљни и одрасли људи, предлажу, критикују, моле да више нема у Бору аерозагађености....,,

Да је емисија била јако популарна широм Србије потврђује и то што је, од 85 пријављених из 48 радио-станица Србије- Министарство културе и медије Србије, за суфиинансирање програма, међу првих десет који су добили подршку уврстила и пројекат Радио-Бора,,Мало појачај радио,,. У образложењу се ,између осталог, наглашава да је ово једна од најстаријих емисија за децу која се на таласима борског радија чује већ 35 годинаљ. У њој ученици основних школа маштовито, креативно, слободно и јавно говоре о себи, својим жељама и потребама, промовишући на тај начин Конвенцију УН о правима детета..

Има још похвала и награда, али и ово је доста, још само треба рећи да су чланови ове редакције водили и; ,,Дечји музички фестивал,, у Доњем Милановцу, водили су и телевизијску емисију ,,Ја пионир из Бора,, и емисију ,,Живот иде даље,, посвећен избеглим и прогнаним лицима.Емисија је представила школе и ученике из Кавадараца, Бруса, Гњилана, француског града Крезоа, и скоро све градове Тимочке крајине.Чланови редакције су сарађивали и са Првим и Другим програмом Радио Београда у емисијама ,,СУНЦОКРЕТ, ,,Суботом у пола један,,, ,,Чип и седам јарића,,, ,,Како ти се зове школа,,. Тако су стварани будући новинари преко емисија ,,Мало појачај радио,,, Омладинског радио перископа,, до професионалног бављења новинарством у редакцијама Радио-Бора, Радио Београда, Радио Шапца, Радио-Мајданпека, Радио-Неготина, Радио Ниша. Сви ипак нису постали новинари; Да на крају поновим, многи некадашњи борски основци-новинари сада су лекари, инжењери, правници, адвокати, песници,и глумци. Али, никада неће заборавити да су били чланови ове редакције. Било је и случајева да су и њихова деца, била врли сарадници и водитељи емисије, чак су и преносили поздраве: -Чика Јово, вас и чика Жику, поздравила моја мама, која је некада била члан ове редакције; Или, Чика Јово, мој тата никада неће заборавити лепе новинарске дане које је провео у овој редакцији, стално ми прича о томе, како је први преслушавао најновије плоче са чика Жиком!!!..

Рад у емсији МПР био је путоказ да млади пронађу себе и да о томе причају целог живота...

. Има, још,али нека ово буде за крај... На почетку , овог записа Педесет година Радио- Бора, записах, да сам као клинац био у дилеми, да ли у радију живе мали људи. Ето не слутећи да ће ми то бити животно занимање да говорим, из дрвене кутије, ја сам пуних четрдесетпет година уређујући ову култну емисију, по којој се Радио-Бор и данас препознаје, емисију за децу ,,Мало појачај радио,, отклонио дечју дилему да ли у радију живе мали људи. Живе! Зато, сам 1999.године овој емисији посветио и целу једну књигу под називо,, Сређивање дневника-два- МАЛО, ПОЈАЧАЈ РАДИО,, посветио сам је Радио Бору за тридесетогодишњицу постојања.!..

ОМЛАДИНАЦ, А ГДЕ ТИ ЈЕ КРАВАТА?

У скоро четрдесетпет година рада, са најмађим новинарима редакције ,, Мало појачај радио,, основцима и средњошколцима, борске, мајданпечке и неготинске општине, први редакцијски састанак увек је био исти. Међусобно упознавање.Те паметне и мудре, главице, скромно, прво стидљиво; образлагале су зашто желе да буду сарадници, новинари и водитељи ове емисије, и на крају, увек су желели да чују ; -а како си ти чика Јово, постао новинар? Наравно, о некој мудрости и паметовању, школовању и студирању, не би било упутно сада објашњавати. Једноставно сам започео причу, о мојој козарској улици и загонетној причи;- Да ли ту живе мали људи, и да ли и ја могу да причам из те чаробне мале кутије? Наравно, њихов смех и гуркање о тадашњој мојој наивности није умањило њихову пажњу према даљем току приче..

-И тако после перипетија, и студирања, наставим ја са причом, а они сада озбиљни, упрли окице и начуљили уши да још боље чују даљи ток моје приче;.

-И пошто сам био стипендиста Скупштине општине Бор, после студија, они мене распореде на Раднички универзитет, да у Вечерњој шлоли за КВ раднике, предајем Српскохрватски језик и Марксизам, али то није дуго трајало, кажу; жале се, полазници, да су то високоумна и многозахвана филозофска предавања за вечерњаке и зато ме пребацују прво у информативни центар Басена Бор, да уређујем интерно гласило Информатор РТР-а, али и ту кажу ниси ти за овде, много филозофираш, идеш ти у Радио-Бор.. И тако, оно трећа срећа се код мене остварила. Тек се онда ја присетим мојих снова и жеља из најранијег детињства и кажем себи да се ипак жеље могу увек испунити, само их треба пожелети. И онда после приправничког стажа, мени уредник Дамир да задатак да одем код председника Општине да му се представим, да му дам акредитацију за праћење општинског ресора, и наравно одма да узмем инетрвју...

.Док траје прича, они ни да мрдну ни окицама да трепну, чекају шта ће то да се са мојом причом догоди на крају...И наравно, ја , онако, пун неког самоуверења, ућем у кабинет градоначелника Бранка Јовановића. Али, заустави ме секретар са питањем:- шта треба омладинац? И ја почнем да му објашњавам, а он као да не чује,
само ме пита; - А где ти је кравата, омладинац? -и показа ми руком да уђем у другу просторију. О таквом протоколу и кућном реду, нисам ни знао, али зато ме је дочекала, старија женска особа, почела је да се смеје, и да ми већ ставља кравату око врата. Наравно, ову моју збуњеност, прекинуо је секретар речима: - Е тако већ, сада можеш код градоначелника!. И када ми је отворио врата, видео сам старијег и веома озбиљног човека, који ме је уморним, шкиљавим, очима погледао од патика до главе, и тек после је рекао;- а то си ти омладфинац, ево седни овде па ће после да причамо, ту машину, ( мислио је на УХЕР, кога нисам скидао са рамена) остави на онај сто.. Скидање УХЕРА, чија је тежина износила 10 килограма, и заузимање места поред стола, са мене је пао терет не од 10 килограма него од неизвесности коју носи ова професија скоро свакодневно. И, драги моји другари, будући велики новинари, ово сам вам сликовито објаснио каква је ово професија за коју, између осталог кажу; -Да су; новинари велике назналице! Али, ви на све то не обраћајте пажњу зато што сте ви моје свезналице!!.....

Већ је прича завршена, моји слушаоци будући велики новинари су одахнули, почели су да се врпоље и смешкају, гледајући се испод ока, и чујем питање једне девојчице: -,,А јел и дечаци треба сада да носе кравате?,, Сви су праснуили у смех, чуло се и добациање; - Па ево и чика Јова, носи увек кравату када је са нама!,,

Ово није измишљена прича нити се налази у било којој датотеци и архиви, нити је анегдота, то је само једна прича која је сада овде, јавно изречена, а има их још пуно , за ових педесет година, о малим велики новинарима из дечје емисије Радио- Бора, који су сада широм света, њима сам и посветио књигу пре десетак година, под називом ,,Сређивање дневника –Мало појачај радио,, то сам већ рекао, али ево нека се зна! Ово је само мали мој дуг поштовања према њима . Скоро исте су приче и осталих колега који су са тим малим великим људима радили, пуних педесет годимна. За њих смо били чике, а чике својим другарима дозвољавају све. Тако је чика Жика, музички уреднуик, у својој музикој редакцији после њиховог боравка за музички избор, налазио разбацане плоче, помешане гаће за плоче, али се никада није жалио...Чика Дуле сниматељ је муку мучио око замршених трака, побрканих бројева, снимљених прилога, погрешном брзином....ни он се није желио. А када је била ,,Дечја недеља,, главни и одговорни уредник Радио-Бора Дамир Икица, уредничку канцеларију и уредничку столицу морао је да уступи младом колеги из МПР Ивану да тога дана уређује програм, и замислите, на крају, Дамир, тај пример човека изврсне професиопналности, није имао ни једну реч примедбе. Када је била пауза за кафу, они су мирно седели и чекали да им се донесе, какао уместо кафе...... Била је за све нас то радна обавеза, али смо се са њима враћали у детињство када је све била велика озбиљна игра.Хвала им у име

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

          ФЕЉТОН

    ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                 РАДИО БОРА


                             27.      РАДИО ЈЕ ВРУЋ МЕДИЈ

ФУТУРИСТИЧКИ АСПЕКТИИ ПРЕДЛОЖЕНОГ ПРОГРАМА РАДИО-БОРА

Оваквим програм ће се доследно применити светски и национални стандарди, и обезбедиће се производња и емитовање квалитетног прграна ....Обезбедиће се и јачање локалног информативног програма, модернија презентација програмских целина и догађаја у Бору и Тимочкој крајини, тиме ће се знатно повећати и број слушалаца... Будућност радијског програма највише зависи од осавремењавање емисионе трехнике и увођење компјутеризације, и убрзавање комуникације путем Интернета. На тај начин ће се брже суочити ставови, погледи,мишљења, идеје и предлози грађана.. То је најбољи аргумент за комуникацију и сарадњу са људима, привредницима, житељима разих средина који ће препознати интересе постојања једног оваквог заједничког програма. Досадашње искуство и техничка опремљеност ове редакције ће допринети да прердложени радијски програм што пре буде део укупног информативног електронског система у Бору.

Сви програмски садржаји чуваће се у складу са прописима који се уређују у области јавног информисања...

П. С. Од овакве Програмске шеме, одступиће се током године, само у летњем периоду;

У току јула и августа, када се примењује Летња шема .Окосница летње шеме и даље чини информативни програм колажног типа , употпуњен тематским емисијама о лету и одмору.

Одстуоање ос шеме предвиђено је и у посебним условима у зависности од друштвених рилика, дан жалости, катастрофе и тд....

Елаборат припремио Ј.С.М.

ОПЕТ РАДИ ФОНОТЕКА РАДИО-БОРА

У минулих педесет година емитовања програма, ово је само један од Елабората пограмске концепцје, која се углавном, мењала и дограђивала, онако како су биле потребе грађана у времену кроз које смо пролазили... Многе емисије су остале у памћењу наших слушалаца и остале су препознатљиве за ову радио станицу. Расле су генерације младих уз таласе Радио- Бора и наравно то је данас њихово културно наслеђе, чији је циљ очување српског националног индетитета. и разлог што су све култне емисије ушле у Фонотеку Радио–Бора, а они текстуални делови, којима су најављивани сви догаћаји, временске прогнозе, и оне најтужније вести, заглављени су и архивирани у своје кошуљице, и чекају да их неко кроз педесет година, поново погледа и испита, шта то крију из прошлости!...

Од 1969.године, када је Радио-Бор почео да емитује програм до 1995.године, у реализацији програма коришћене су плоче, траке, касете, као музички извор.

Увођењем нове технологије, преносом звука преко компјутера, плоче касете и траке су склоњене у депо... Данас се то непроцењено музичко благо( преко 50 хиљада носача звука; плоча, касета дискова и трака) налази у фонотеци Радио-Бора. Према досадашњим пописима ова бројка није прецизирана нити демантована. Углавно пописи су обављани методом случајног пребројавања. Било је тешко детаљно пребројавати, зато што су носачи звука били у свакодневној употреби 24 сата, а у исто време пристизали су нови, или су аутентични музички материјали са многих културних догаћаја, и емисије које су тек биле снимљене. Постала је пракса да се на почетку сваке радне године, изврши попис, музичког материјала, а да се то уради и на крају пословне године...Међутим пракса је показала да увек постоји велики растур, односно око 10 посто разлике,што се објашњава као потрошни материјал. Дакле, не постоји, детаљна евиденција о броју, нити садржају музичког снимљеног материјала.

И да не би било заборављено то музичко благо, које је у минулом столећу стварано, почетком овога века, Радио- Бор улазиу Пројекат заштите, тог јединственог српског националног блага на овим просторима, како би се, оно, прилагодило новим техничким условима, јер модерна технологија то и омогућава.Најкраће, ФОНОТЕКА РАДИО БОРА МОЖЕ ПОНОВО ДА РАДИ.. Тако ће овај јединствени музички материјал превазићи интерес једне радио станице и сачувати га као јединствено изузетно национално благо..

Први део посла био је пописати музичку грађу и извршити селекцију за посебну обраду прилагођавања условима дигитализације.....Посебну обраду имаће траке са снимљеним емисијама, као и траке са аутентичним музичким материјалом, са многобројних културних манифестација,(преко 200) биће прво убачене у компјутер, а потом на ЦД......

Да из тог великог броја емисија , издвојимо само неке:

ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ У Књажевцу.

Сусрети другарства у Бору, Мајданпеку, Књажевцу.

Сабор Фрулаша у Грљану.

Црноречје у песми и игри у Бољевцу.

Хомољски мотиви у Кучеву.

Белмужијада у Сврљигу.

Вражогрначки точак.

Сусрети села у Србије у свим општинама Тимочке крајине.

Неке музичке нумере су снимљене од куће до куће, углавном су то снимци са старим соло свирачима и певачима изворног мелоса, чије је снимање увек иницирао, музички уредник Живојин Станић, зато што је - добро познавао изворно музичко стваралаштво Тимочке крајине.( Зато је у Бољевцу установљена ,,Награда за изворно народно стваралаштво Живојин Станић,,,после његове смрти,.

Неке музичке нумере су се изводиле на инструментима карактеристичним за југоисточну Србију: буш,гајде,лист, двојнице, кавал...

Од емисија издвајамо само оне које су остале препознатљиве и данас, као и оне које су награђене:

Дневник и Вести, карактеристичнни садржаји по значајним историјским догађајима, као :земљотрес, поплаве, несреће у руднику, смрт Јосипа Броза Тита, Бомбардовање Србије, али и све Фазе у изградњи Басена Бор.

Ту су и неке емисије из области културе, које углавном покривају све узрасте слушалаца, од деце до пензионера, као што су: Мало појачај радио,,Искуство ми ћутат не да, Пола века традиције, Емисија шта сте урадили данас за ваше здравље,Емисија на влашком , ромском језику, Теа шунама, Да се чујемо.. Емисије посвеће, великим књижевним манифестацијама Октобарски сурети писаца, Сусрет Књижевне омладине Србије, Избор књиге године, Четвртком у шест.Злотске кжижевне колоније,Читалачка значка.

ЕМИСИЈЕ ФЕЉТОН ПОВОДОМ 100 ГОДИНА РУДАРСТВА У БОРУ ПОД НАЗИВОМ ,,БАКАРНА РЕКА КРВАВО ЗЛАТО,, Као и сведочанства о борским логорашима и песнику Миклошу Раднотију, Вајферту.пронлазачу и првом власнику Борског рудника Једно од најтрагичније сведочанство из историје града, чува ова фонотека као најдрагоценије сведочанство, а то су; СВАКОДНЕВНИ СНИМЦИ ПРИЛОГА КОЈИ СУ БЕЛЕЖЕНИ У ТОКУ 78 ДАНА И НОЋИ БОМБАРДОВАЊА БОРА 1999.ГОДИНЕ- БОР ЈЕ ТАДА СЕДАМ ПУТА БИО БОМБАРДОВАН.... има још о другим догађјим и знаменитим личностима из овог краја, али и ово је довољно као веродостојно сведочанство прошлости нашег града и Тимочке крајине забележено на овај начин..........

СКОРО ИСТИ ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ ЕМИСИЈА ИМАЛА ЈЕ И ТЕЛЕВИЗИЈА, ТАКО ДА САДА ШРИФ, ИМА НЕПРОЦЕНЉИВО ДИГИТАЛНО БОГАТСТВО, КОЈЕ ПОСЕДУЈЕ ФИЛМСКИ МАТЕРИЈАЛ ИЗ ДОБА КАДА СУ У БОРУ СНИМАНИ ПРИЛОЗИ ЗА ФИЛМСКИ ЖУРНАЛ, КОЈИ СЕ ПРИКАЗИВАО ШИРОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ, СРЕДИНОМ ПРОШЛОГА ВЕКА.

Оваквом обрадом материјала који је настајао у минулих педесет и више година, на овом подручју сачуваће се богато културно наслеђе и млађим генерацијама приближити аутентична документација о животу и раду њихових предака.Поред тога омогућиће се коришћење сачуваног материјала по новим техничким условима...

Можда је ово велико културно наслеђе, непроценљиве вредности, и био повод, да Зеленовић, директор тадашње Југословенске кинотеке, безусловно захтева да се цео материјал преда овој институцији, која у томе има искуства, и да ми , можемо да користимо обрађен материјал када желимо. А главни разлог понуде је што ми то нећемо моћи добро урадити..

Ево, сада јавно, господину тадашњем директору Југословенске кинотеке, који се ,због мог изричитог одбијања његове понуде, жестоко наљутио на мене, реагујући речима које је проговорио кроз шапат; ,,Е ви провинцијалци, мислите да све знате!!,, саопштавам; -Ми провинцијалци смо задатак у потпуности извршен и борска фонотека Шрифа ради успешно, господине Зеленовићу из велеграда Београда, можете је по потреби некада и користити!.........

...

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

          ФЕЉТОН

    ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                 РАДИО БОРА

26. ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ

Радио-Бор остварује програм емисијама из сопствене производње, 365 дана у години, свакодневно 24 сата. У информативном делу програма планирана структура оставриће се кроз редовне и периодичне информативне емисије.

Од информативних садржаја:

Вести: емитују се свакодневно у 12 издања, у различитим издањима од 7,30 до 23,30, последње издање, у трајању од 5 до 10 минута, Прве јутарње вести имаће флеш информације о минулим догађајима из протеклог и најаву догађаја за текући дан. Таако у току дана пратиће се и објављивати динамика важних догаћаја по интензитету .. Циљна група Грађани Бора. Неготина, Бољевца и Зајечара. Начин реализовања: Уживо из студија, по потреби и снимљене емисије уз аутентичне снимке и јављање репортера са терена. Сви објављени снимци током дана фонотечки се чувају, тако да се на крају програма формира кошуљица за тај дан, чува се.

Дневник: у трајању од 15 до 25 минута, сваког дана у два издања;09,30; 16,00.

Дневник најслушанија емисија који преставља праву слику друштвено-политичког, привредног, јавног, културног и спортског живота града; најкраће речено Дневник је најефикаснији информативни сервис за грађане и целе регије које покривају таласи Радио-Бора и није ни чудо што се чула узречица ,,Ма тако је речено на Радио Бору и квит!..

Према неким истраживањима у Србији, па на просторима и у Бору, Радио-Бор и ову емисију локалног карактера слуша близу 60 посто грађана до којих допиру таласи ове радио станице, а то је око 9.000 квадратних километара( од Књажевца до Кладова, од Мајданпека до Жагубице па и преко Дунава). Зато се ова емисија ради са посебном професионалном пажњом.Приликом припремања и уређивања емисије, настоји се да буду примењене све професионалне форме уређивања: пирамидално, обрнуто пирамидално и спирално уређивање, што увек зависи од тема и догађаја, или од тога каква је намера уредника, приликом одређивања значајности тема и догађаја. Углавном, у највећем делу уредници се опредељују за Дневник са правилном пирамидом, јер су се слушаоци на то одавно навикли.То значи да ће после форшпана, најкраће најаве тема у емисији, прво ићи теме или догађаји из области привреде и рада Јавних преузећа и установа, као и из области пословања, инвестиција у Бору и региону..Потом ће ићи прилози са седница и скупова, општинских органа, комисија и тела. Забележиће се и евентуалне посете званичника општини Бор и Тимочкој крајини, о томе јављају дописници. Потом долазе теме из друштвено политичког живота, социјалне политике, здравство, образовање, култура и спорт. Ако су добри поводи чуће се и разни интервјуи, репортаже, осврти, белешке као одјеци на одређене актуелности и догађаје.. И на крају извештаји о времену и стању на потевима. На крају Дневника биће најављени вечерњи догађаји и емисије до краја дана.Крај Дневника је враћање на почетак и емитован поново форшпан..

Међутим ако буду поводи, ванредне ситуације, или посебни разлози, од овакве концепције уређивања Дневника ће се одустати и примениће се обрнута пирамида или спирално уређивање....

Тематске емисија: припремају се по потреби и актуелности, поред информативног садржаја емисије имају едукатвни, културолошки, забавни, документарни, рекреативни карактер, а њихово трајање је 60 минута.,

Од 0,700- 10,00 сати, иде Јутарњи програм-Борско јутро; Биће први контакт са слушаоцима, уз популарну забавну и народну музику, пласираће се све значајне информације и обавештења из области снабдевања, комуналија, временски извештај, као и стање на путевима, Најављују се и скупови који ће бити у току дана. Комуналне теме ће бити посебно обрађене, уз гостовања одрећаних компетентних саговорника, који ће утицати на брже решавање комуналних проблема.

Посебним контакт емисијама, чуће се уживо мишљење граћана , на различите теме, које ће бити најављене. Гости ће бити и председници општине Бор и регона, односно Привредне коморе округа..Представић се и привредници региона и њихови резултати рада. Гости ће бити уметници, певачи, спортисти, ученици и студенти, најбољи радници, иноватори и све друге изтузетне личности...

Дневни, ноћни и викенд програм: биће попуњен тематским емисијама. Током целе недеље, припремају се по потреби и актуелности, трајаће 6о минута:

Од 10,00 до 11,00 сати, Борска панорама...Чују се јавна мишљења грађана о разним актуелностима у граду, бирају се највреднији догаћаји.

Понедељак: Актуелна тема посвећена, дечијој заштити, образовању, социјалној заштити..

Емисије: Екологија и туризам, Мој угао. Резиме; емисије на влашком и ромском језику.Реализација емисија уживо, трајање 60 минута. Циљна група граћани Бора и Тимочког региона.

Уторак: Актуелна тема посвећена, раду Јавних комуналних предузећа.

Емисија: Слика дана и одјеци. Реализација емисије уживо, уз компетентне госте, о одрећеној актуелној теми., траје 6о минута.

Среда: Актуелна тема посвећена култури.

Емисија: Култ арт, претеча Културн палета, релизује се уживо, уз документарне снимке са одрећених манифестација, уз гостовање уметника, песника, сликара, глумаца... емисија траје 60 минута..

Четвртак: Актуелна тема посвећена здравству, или актуелним политичким темама из скупштинског живота.

Емисије: Здравље, Разговаралиште. Емисије иду уживо, сваке друге недеље наизменично, укључују се слушаоци са питањима одговорним саговорницима из области здравства и политике, емсија траје 60 минута..

Петак: Актуелна тема посвећена спорту, пензионерима и особама са инвалидитетом.

Емисије: Кроз спорт, Искуство ми ћутат не да, емисија за пензионере и особа са инвалидитетом и Стоп-емисија о сабраћају. Емисије Иду уживо трајање 60 минута

Субота: Недељни информативни преглед, избор објављених информација током недеље на измаку.

Емисије: О раду друштвених и спортских организација.Лавиринт, Суботње вече уз радио, емисија за средњошколце. Међу нама песма- контакт емисија. Емисија се реализује уживо, трајање 60 минута.

Недеља: Цео програм је колажног типа уз популарну народну и забавну музику.

Емисије:О селу за село, посвећена пољопривредној производњи и селу.

Међу нама песма контакт емисија,слушаоци бирају музику.

Мало појачај радио, емсија за децу, припремају и воде ученици борских основних школа.

Старт, емисија о спортским догађајима.

Глас православља, емисија која ће се реализовати у сарадњи са свештенством Српске православцне цркве у Бору.. Емисије трају 60 минута, реализују се уживо...

Све емисије у зависности од тематике, биће покривене музичким нумерама, забавног и народног мелоса, као и документарним снимцима свирача и певача аматера са разних фестивала у Тимочкој крајини.

ДИРЕКТНИ ПРЕНОСИ

Радио-Бор посебном програмском најавом и шемом предвиђа и директне преносе, заседање Скупштине општине Бор, као и других скупова, манифестација, спортских утакмица у граду и региону..

Трајање у зависности од догађаја.

Начин реализовања уживо укључење у програм.

Циљна група, слушаоци Радио-Бора, који неће отићи са ових таласа да би чули поменуте информације.

МУЗИЧКА ПРОГРАМСКА ШЕМА РАДИО-БОРА

Музичка програмска шема Радио-Бора чини 70 одсто дневне продукције, према стандардима заступљености говорног ио музичког програма.

Јутарњи програм Радио –Бора од 07,00 до и од 13,00 до 15,00 сати забавна музика..

Од 18,00 до 24,00 сати следе разноврсни жанрови зависно од тема емисија, а затим ноћни музички програм забавне музике, а од 5,00 до 07,00 сати, народна музика.

Посебне музичке емиисије: изворне народне музике, духовне музике, као и специјалне емисије поводом појединих значајних датума, празника и догаћаја током године припремају се у оквиру недељних месечних програма. Предвиђен је и посебан термин за поздраве и жеље слушалаца, ако за то има интересовања...

Циљ је максимално неговање музике и ширење музичке културе и настојање да се на таласима Радио-Бора, емитује квалитетан музички програм намењен свим узрастима, почев од деце с обзиром на то да се и дечја песма редовно налази на овим таласима, па све до пензионера...

МАРКЕТИНГ

У програмској шеми маркетинг заузима посебно место, јер то и у наредном периоду представља један од начина обезбећвања финансијских средстава за успешно пословање.

Фирме. Маркетинг је значајни део укупне пословне политике.Основни циљ му је да омогући да информација о спектру производа што пре допре до сваког потенцијалног потрошача, да скрене његову пажњу, побуди интересовање и утиче на одлуку о куповини или коришћењу услуга и производа.Циљ маркетинга је и да промовише име, заштитни знак, или слоган,а све у циљу повећања профита предузећа, да афирмише квалитет производа и унапредђује производни процес с циљем заштите животног стандарда грађана.

Овакав циљ се постиже адекваном медијском промоцијом.

На радио таласима се то чини ефикасним музичким спотовима и џингловима, пропраћеним добрим, кратким и јасним текстовима и звучним ефектима, или слоганима у трајању од 10 до 20 секунди..

Тиме се ствара појавни, односно препознатљиви, индетитет фирме која рекламира свој производ, или услугу.

Обратиће се пажња на предузећа која су везана на сезонско пословање.

Циљне групе: Сужене или специјалне циљне групе грађана.

Сужене циљне групе: појединачни грађани, специјализовани потрошачи, или корисници услуга. Специјализоване циљне групе: купци на велико, предузећа, установе, пословни партнери, комерцијалисти.

У породици се води рачуна о свему па и о куповини.Зато се мора водити рачуна о квалитету и слушаности програма.

Начин реализовања: снимљене емисије, или припремљени џинглови.

Најбољи клијент Маркетинг службе је сопствени пропграм, јер у оквиру нашег програма постоји могућност спонзорисања, ако је радио програм слушан..

Зато у оквиру понуда Маркетиг службе, у оквиру нашег програма предвиђамо ову могућност спонзорисања разних културних и образовних приредби, спортских и хуманитарних манифестација и акција, као и могућност спонзорисаања штампања неких ауторских значајних дела.

У потпуности ће се поштовати забрана рекламирања политичких организација ван предизборне кампање, а у току предизборне кампање, регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбедиће се једнака заступљеност без дискриминације, јавним извлачењем редоследа наступа на радио програму....

КАДРОВИ

Највећи део успешности у пословању сваке фирме зависи од кадрова. Зато, се могућа кадровска структура радника Радио–Бора, студиозно испланирала, на основу потреба новинарске професије и налази се у Систематизацији радних места. За почетак број радника, задовољава све потребе за припрему, реализовање и емитовање програма.За почетак реализације оваквог програма, планирано је 20 радника, преетежно са ВС спремом: новинара, музичког уредника, техничара реализатора програна, техничара за одржавање уређаја и преноса веза..У даљем периоду очекује се пријем нових радника у складу са новом сисематизаијом у ,,Штампа, радио и филм,,.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

          ФЕЉТОН

    ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                 РАДИО БОРА

25. ПРЕСТРОЈАВАЊЕ У ПОСЛЕДЊОЈ ДЕЦЕНИЈИ ПРОШЛОГА ВЕКА

... И данас не верујем, после толико година, да још увек постоји једно предузеће, изникло, са звучника окачених о бандере широм града, (мештани су говорили да су видели и чули прве звучне кутије, које са бандера говоре, свиркају и певкају) како смо већ рекли, па потом из листа ,,Колектив,, још 1947.године, да се озваничи као легално информативно гласило Рудника бакра Бор. Рекли смо, тако је настао и опстао Шриф информативно предузеће; прошло све фазе организовања од радне јединице, ООУР-а РТБ-а до Јавног предузећа, и данас до ДОО, које је пратећи друштвене-токове, пролазило и кроз најтеже фазе трансформације, па чак и ону као што је ликвидација. Али, ево све је кроз то прошао Шриф и ево га поново у служби грађана Бора,Тимочке крајине и источне Србије, Тако је Шриф, једино предузеће у овој делатности које је надживело три назива исте државе и све правне трансформације, кроз које је ово друштво прошло у минулих педест година.....

Засигурно да нема ни једног догађаја од тадашњих до данашњих дана, које Радио-Бор, у то време, а и данас, није забележио. У многим емисијама, остали су овековечени преломни догађаји, и у даљем тексту ће бити више речи о њима. Управо, такви трагови сведоче да у овом граду; такмичарски дух никада није мањкао, чији је циљ био да се постигне високи стандард живота. Забележене су манифестације Сусрети радника Србије, Скок преко коже, Сусрети другарства радника Србије, Спортске радничке игре. Одржана је у Злоту и Друга Свесрпска књижевна колонија, поред домаћих гостију дошли су нам и песници из Румуније и Украјине. Били смо домаћини братским градовима; Крезоа из Француске, Китве из Замбије, Хмељницки из Украјине, Бележили смо јубилеје борске гимназије, седам и по деценија биоскопа,,Победа,, који и данас ради, као биоскоп ,,Звезда,, .; 1996,године обележени су још неки значајни догађаји; Здравство деведесет година рада, а Технички факултет 35 година. Тада је почела најава мобилне телефоније, појавиле су се прве мотороле. Бележене су све радне победе и изградње фабрика и погона , од прве до пете фазе изградње Басена Бор. Али, овај Фељтон је мали простор, за бележење свих радних победа у Басенуи Бор....Углавном све је то већречено и написано, у Монографијама које су излазиле разним поводима у минулих 50 година, а објавио их је углавном ШРИФ.

И када се данас вратимо на те трагове прошлости, с краја 20 века, морамо, истаћи да је то било време новина интензивног развоја, када се у Бор стиже асвалтираним друмовима, возом, не Ћиром и узаним колосеком, сада и авионом, зато што је Бор међу првим у Тимочкој крајини изградио, пругу нормалног колосека од Зајечара до Мајданпека, аеродром за туристичке намене; асвалтни путеви у борској општини су грађени и до најудаљенијих села, где су одавно стигле телефонске линије, почело је и даљинско грејање за цео град. Нису мањкале ни друге белешке, као што су оне ,,Идедмо радимо, Србију градимо, бакар руду вадимо! Бор!Бор!Бор!,, И када се говори о омладинским акцијама, мора се веровати, да су млади Бора међу првима били на изградњи Ђердпа, ауто-пута Братство-јединство, да су добровољно радили уз песму, на улепшавању језера и свога града, сваког лета: да су борски хуманисти и специјалне спасилачке екипе Басена Бор помагале, затрпаним рударима Алексинца, и да нема дела тадашње Југославије где они нису добровољно радили и помагали. Има још, Ви, поштовани моји камарати, Борани, сигурно то знате, наставите ви са Вашим сећањима и пробудите ту вашу меморију прошлости кроз коју сте дочекали и ова слова да о свему томе прочитате.Превише је то да једна генерација, која данас има исто толико година као и Радио Бор, 50 година, прође кроз све фазе живота; радости, невоља и патњи које наноси време кроз које се живот одвијао, и о томе сада можемо на миру кроз тонске белешке и нека слова, или избледеле слике, да се вратимо у то време живота...

Тако су сачувани многи догађаји од незаборава, а све ради будућих генерација које тек долазе. Можда ће све то неко некад уважити као чудо од људи који су то радили, живећи у овој рударској средини, испод топионичког димњака, док из њега бауља отровни дим; или радећи сваког дана у три смене, на око 700 метара дубине, и незнајући да ли ће тај рударски радник жив из утробе земље да се врати! Или истините приче, репортери су бележили, од рудара путника из свих крајева хомољских планина, који су по планинским врлетима путовали и по неколико сати, из Горњана, Танде, Жагубице, Злота, да би на време стигли, пре рударске сирене која је обавезно најављивала 15 муинута раније, прву, другу и трећу смену... И када се преко Радио Бора,чула та рударска мука сељака рудара и партијска брука, Басен Бор је ангажовао Аутобуско предузеће, да се за најудаљенија места обезбеде раднички аутобуси за све три смене. Можда би ова прича била само новинарска ,,патка,, да је није потврдио Срба, један од најстаријих колега гостујући на јутарњем програму Радио-Бора, а поводом 6.августа, Дана рудара Србије:

,,Веома су дирљиве приче о рударима и ево на њихов празник само две.. Испред шистековог окна, сретнем ја рудара и почнемо разговор, он ми прича и прича о деци, о жени, само што не заплаче, када каже да је и овиога дана изашао жив и здрав из рудника, са седмог хоризонта и да ће опет видети своје најмилије на крају ми показује слике своје деце, и своју кућу ми показује...И још из новчаника вади једну црвену стодинарку, и каже; ево узми , што си причао са мене за радијо, има да ме чују сви моји из Прекале, ја ти плаћам!. Наравно нисам му узео, захвалио сам му , и он само што није заплака, климнуо сам главом и тражио другог саговорника.... А друга прича је, исто чудна, али корисна: И тако седимо ми у кафанче ,,Рог,,, пијуцкамо, рсправљамо се са Тиком Цајлесом, који је тврдио да је у руднику била кажњеничка семна, кад за наш сто дође Мејлан, кога сам знао,и он ми поче, ову причу :-..Е па фртаче ти захваљујемо, наручи пиће на мој рачун, од сутра више не долазимо пешке на посо, у наш Милатовац, долази сваки дан раднички аутобус, захваљујући вама, што сте дигли толику галаму... било их срамота, као нису знали наши руководиоци за толику нашу муку! А овамо причају како ће Партија да учини све за раднике!!!,,

Ето, сачували смо и оставили трагове, наших предака и наше, прошлости у минулих педесет година, ако некада, неко све и погледа остављене трагове, можда ће закљућити колико смо били.... .А ми који смо све то преживели и још увек смо сведоци тога раста, нећемо имати други одговор, осим, да су то цивилизацијске тековине њихових предака, створене за .будућност и ми их сада казујемо младима и заветујемо да наставе тамо где смо стали...!

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

         ФЕЉТОН

ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                  РАДИО БОРА


             24 . РАДИО- БОР
                  МЕЊА   ИМИЏ

Од прве стратегије да Радио-Бор, утиче на креирање јавног мњења, како је било у првих неколико година, а то је била, може се рећи, професионална обавеза, да креира и утиче на јавност, да у потпуности извршава све задатке у изградњи социјализма. Постепеном креацијом програма прелази се на поштовање минималног програмског стандарда који је предвиђен Законом о радиодифузији, а то значи, неопходно је грађане потпуно тачно, брзо, благовремено информисати о догађајима и појавама у њиховој средини и наравно, о свему томе чути и њихову реч.. Посебним емисијама настојаће се да Радио-Бор свој допринос да на подизању општег едукатвног нивоа, развоја вредносних критеријума и очувању потенцијала социјалистичког, друштва. Такође, пажљивим одабиром тема за посебне емисије, трајно ће се сачувати уметничке и културне вредности овог краја, и наравно тако ће се најбоље неговати све националне вредности, које су у Србији вековима стваране..и на тај начин ће се конкретно едуковати младе генерације.

Али, сада, новом програмском шемом, слушаоци Ради-Бора, имаће могућност сваког тренутка да се укључе у програм, поставе питање гостима у студију, као и да траже одговоре, и изнесу своје мишљење. Таква концепција је и допринела, да Радио – Бор, буде присутан, скоро у сваком дому, и отворен за теме које су од значаја за националне мањине, (посебно Влахе и Румуне, као и Роме , иначе у Бору је било и сада их има преко 20 националности), тако да се планира и увођење емисија на језицима националних мањина..

Музика, програма Радио-Бора, поред већ пропорционалне заступљености, забавне и народне музике садржаће и традиционалну музику овог краја; емитоваће из своје богате фонотеке која је формирана у претходном периоду.

У новој програмској шеми и Маркетинг заузима своје посебно место, јер је то део укупне пословне политике..Циљ маркетинга је да промовише име, заштитни знак или слоган. А све у циљу повећања профита и афирмације квалитета производа и услуга.. Маркетинг , као политичка порука, третира се посебним правилима, која се дефинишу законом...Као и у претходној програмској шеми, музика је имала приоритетан задатак да аудиторијуму пружи задовољство у свим приликама слушање музике у широком дијапазону од изворног народног певања и свирања преко лаких музичких жанрова,до врхунских музичких остварења.Тако су радио таласи свакодневно, уз музику и причу улазили у домове слушалаца, то се ускоро одомаћило, а затим постала и свакодневна навика, скоро сваке друге треће породице у региону слушаности..А онда, људи кажу после смрти ,,Великог вође,,, почињу неке друге непредвиђене године, године немира, санкција, инфлација, девалвација, године демократије, али и ратне године, да вас поново не враћам у те тешке године, када смо имали плату по неколико милиона динара, а за то нисмо могли ни два дана да преживимо, када су нас демократе терале да шетамо улицама града. Ми који смо израсли после другог светског рата нисмо ни могли сањати да ће се све то десити, и десило се, већ све знате, нећу о томе да остављам траје трагове, они су у срцу сваког од нас који је преживео те године немира, али ето преживели смо их., и сада идемо даље!!!!И као што, сами знате, у вашим домовима је увек био и остао најбољи пријатељ Радио-Бор, тако већ 50 година. Сада је то старац зрелих година, који вас није никада изневерио, који вас је увесељава, уз чију сте музику играли и певали, али увек, на време сте знали важне догаћаје, или шта вам радио комшија, зашто је нестала струја. информисани сте сваког часа о времену, и о свим догађајима које живот носи! Зато, да се опет вратимо на јубилеј Радио-Бора-ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА., али сада на тему администрације и припреми нове програмске шеме. Наравно све је испуњено законским обавезама према Рателу..у првом реду добијање Дозвола за емитовање програма....

------------------------------------------------------------------------------------

          ФЕЉТОН


   ПРВИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
                    РАДИО БОРА

23. РАДИО БОР НА ВЕЧИТОЈ СТРАЖИ ПУНИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА AКО НЕ ОБЈАВИ РАДИО БОР НИЈЕ СЕ НИ ДОГОДИЛО

То су само неке, репoртаже, вести које је Радио-Бор, помно и на време објављивао, сада ево, их као фичер да се накратко вратимо на релативно мирно време кроз које смо прошли, које ћемо памтити сви на свој начин преживљено...

Овога пута да само издвојим, једну вест коју сигурно сви трајно памтимо, то је смрт Јоспиа Броза Тита 1980.године. Нарвно, и овом прилико Радио-Бор је високопрофесионално обављао своју обавезу. У току седмодневне жалости емитована је озбиљна музика и пратиле су се све седнице на којима се одавала почаст Титу, , испре платоа Дома културе, стајала је вечна стража, поред књиге жалости, где су грађани писали своје изразе саучежћа а многи грађани из Тимочке крајине евоцирали су успомене на Тита . Такво једно сећање Радио-Бор бележи и од нашег суграђанина Ралића :

,, Иако је прошло скоро десет година, добро се сећам, прича Ралић: ,,Када је, 8.маја 1970.године,мој син, јединац, полазио на посао у Топионицу, није ни слутио да ће му то бити последњи радни дан. Напротив, био је срећан јер ће он бити међу првим радницима који ће видети Тита, који је тога дана обилазио Басен Бор, да пусти у погон неке уређаје. Зато се лепо и обукао,.Али, када је дошао дан и час да буде тик уз Тита, није ни приметио да се челично клатно од топионичког крана устремило на његову главу...Тито је видео овај стравичан призор, и касније се интересовао, који је то радник остао без главе...Само дан касније, из његове канцеларије добили смо телеграм саучешћа, остала је само Ралићева прича, као трајно сећање на његовог сина, који је био председник омладине Топионице и Тита.,,

Онда долази, и пролази, неко, чудно мирно време, данас га често попмињу као ,,Златно доба жиовота у Југославији,, наредних десетак година, па време, несташица; прво кафе детерџената и осталиих животних намирница, па горива за аутомобиле и нафта за тракторе, па девалвације...па велики политички преврати.. Затварају се и неки нерентабилни објекти...руши се Окно ,,Вајферт,, и Скип, одлазе у трајну пензију као исечено гвожће. Басен Бор најављује кризу у пословању,...Има још догађаја којима се најављује велико неврме за наш народ...и све то Радио-Бор, прати информативно, без велике помпе, чувајући тако, колико је то могуће; усклађеним текстовима, пажљивим укључивањем слушалаца, и добром народном и забавном музиком, душевни мир својих суграђана и слушалаца широм Тимочке крајина, на преко девет хиљада квадратних километара од Књажевца до Кладова, од Мајданпека до Жагубице, па и преко Дунава.!!!! Тако се Радио Бор, односно ШРИФ, Јавно предузеће, у чијем саставу ради, прилагођавао приликама, односно недаћама, успешно обављајући своју професионалну новинарску, обавезу; организовао спортске и културне манифестације, од којих издвајамо: Спортске сусрете новинара Тимочке крајине, Књижевно вече, новинара песника, поводом три деценије рада. У Народној библиотеци у Бору тог 30.децембра, присуствовали су тадашњи и бивши новинари и сарадници и слушаоци прве локалне радио станице у Тимиочкој крајини.....Говорећи о Радио Бору, први главни и одговорни уредник Радио Бора, Боривоје Бора Андрејић је рекао :

,,Овај медији, чије се информације чују само један дан, а памте заувек,, није имао улогу да прати само актуелне догаћаје, и информише грађане на време, већ да делује образовно, едукативно, да развија културне и естетске вредности у Тимочкој крајини.Томе су посебно допринеле емисије за децу предшколског и основношколског узраста, омладинске и емисије у којима су представљени најбољи млади радници, музичари, фолклорни ансамбли, песници прозаисти..И управо, данас се наставља ова традиција, нека се ово памти и надалеко чује, ту су радио таласи!,,.

Остало је записано да су своје стихове и музичке нумере, тада казивали:..Живко Аврамовић, Брана Филиповић, Јелена Ристић, Милен Миливојевић, Слободан Ж. Ракић, Јован С.Митровић, Светислав Стевановић и Сава Петровић, вођа оркестра са групом певача и Културно уметничког друштва,,Бор,,. Остало је, такође, забележено да је на свим спортским сусретима новинара Тимочке крајине, у Неготину, Књажевцу, Кладову и Бору екипа новинара Шрифа, односно Радио-Бора освајала прво место у малом фудбалу, стрељаштву и шаху, то само потврђује, колико су новинари ове куће спремни и свеукупни креативци за добре резултате у свим областима професионалног и друштвеног живота.