Позивамо 
 Вас на Промоцију књиге  

  

                                             

                           

,,КАКО ЋЕ МОЈА МАЈКА ПРИЧАТИ 
О МОЈОЈ СМРТИ-
КЊИГА О МОМИ ДИМИЋУ,,    ЈОВАНА
 С МИТРОВИЋА

Поред аутора књиге учествују 
МОМИНИ ПРИЈАТЕЉИ
 И КОЛЕГЕ 

    1212.2014.ГОДИНЕ У 17 
САТИ

БИБЛИОТЕКА,,МОМА ДИМИЋ,,
 МИРИЈЕВО         

                                      Председник клуба

                                             Мирослав Костић

( адреса библиотеке: Школски трг 2. Библиотека је 
на другом
 спрату  зграде
 Месне заједнице ``Старо Миријево``, објекат 
поред старе миријевске
 цркве Св.Илија, 
 аутобуси 74, 25п, 27, 27е и 46)  

        

СПОЗОР КЊИГЕ:ШРИФ БОР, ИЗДАВАЧ: 
 ИНТЕЛЕКТА ВАЉЕВО

NOVA KNJIGA
Jovana S. Mitrovića ”Kako će moja majka
 pričati o mojoj smrti- 
Knjiga o Momi Dimniću”
 izdavač   Intelekta iz Valjeva
.
 Samo šest  godina posle smrti Moma Dimić 
skoro da je zaboravljen. 
Mnogi koji su posle njega večno otišli već 
imaju svoje fondacije, nazive 
ulica, nagrade..
čak je jedna Tv kuća emitovala monodramu
 ,,ŽIVEO ŽIVOT TOLA 
MANOJLOVIĆ,, 
u izvodjenju Petra Kralja, ali na kraju nije bilo
 imena autora   Mome 
Dimića.    
Čak ni nagrada koja nosi njegovo ime nije
toliko zapažena, tako da  
 jedan od 
 dobitnika  naglašava da  mu je drago što
 je  dobio ovu nagradu, ne 
pominjući ime 
Mome Dimića.  Da ne bi  ostao zaboravljen
 nastala je ova ,,Knjiga o
 Momi,,..
 i mnoge njegove kolege, najbolje prijatelj koje 
je  Moma voleo i cenio, 
nateratće da ga se ipak sete..   
   Ova knjiga, naslovljena po istoimenoj
Mominoj pesmi, predstavlja
 bogat 
dokumentarni zapis   iz  njegovog književnog 
opusa  i rada;  verodostojno
 nas 
podseća na temperament našeg  skoro
 ”zaboravljenog pisca”.   
abeležena su 
sećanja na 
  Momine  boravke u Timočkoj krajini i Boru i
 učešća  na Književnoj 
koloniji u Zlotu,
 Balkanbskim i oktobarskim susretima pisaca u
 Boru..Autor je zabeležio 
i  sećanje na prvi  susrt sa Momom sedamdesetih 
  i poslednji 
  u maju 2008.gpdine u
 Beogradu,  
 Ovo je knjiga o kojoj će tek biti reči, na to nas je
Moma    zadužio, svojim bogatim 
književnim delom i ljudskom dobrotom, da ga 
 nikada ne zaboravimio.

Knjiga o Momi Jovana S. Mitrovića koncipirana je 
kao feljton, a s obzirom 
da je 2010.godine 
u 35 nastavaka izašla na Blogpostu Univerzumm i 
naišla je na odlične
reakcije čitalaca, prirodan sled njenog štampanog 
izdanja bio je neminovan.
Ma kako se činilo da je Moma Dimić ”zaboravljen
 brzinski” ipak postoje  oni, 
potvrdjuje ova knjiga, koji se sećaju njegovog dela
 i prijateljstva, a poštovaoci i 
bliski prijatelji poput Književnog kluba ,,Mala  ptiica,, 
iz Mirijeva, i Jovana S.Mitrovića 
  na ovaj način,  dalje podsećaju na  ovog ašeg romansijera,
 filozofa i putopisca.

Dok su mnogi pljuvali po  Srbiji, svojim tekstovima, 
 obijali nagrade, ambasadorska 
mesta po partijskoj pripadnosti i umetničke penzije, 
dobijali skupocene  bunde za 
razna žiriranja.. Moma Dimić je neumorno putovao 
obilazio sela i budžake u Srbiji i 
metropole po   svetu...podržavao  hrabrio mlade 
 stvaraoce  iz dijaspore; pisao je,
pričao  na radiju i televiziji, slao pisma  razgovarao 
telefonom i ubedjivao svetske 
pisce i intelektualce  da je bombardovanje Srbije 
najveće  zlo prema srpskom narodu..
 Odricao se penzije i honorara, organizovao književne
 kolonije . Samo jedan deo toga
 je  u Knjizi,,Kako će moja majka pričati o mojoj  smrti-
 priča o Momi Dimiću,, . 
Gotovo sve recenzije dela pisca Jovana S. Mitrovića, 
 napisao je upravo Moma i 
ova knjiga je umesto obećanog intervjua.. naglašava 
  Jovan S.Mitrović, na prvoj 
televizijskoj  promociji u Boru.

 Moma Dimić je preminuo 8. juna 2008.godine u
 Beogradu, za sobom je ostavio 
preko 40 
objavljenih knjiga, još 1966. godine napisao je roman
 ”Živeo život Tola Manojlović”,
 koji je 
pretočen u dramu koja se u Ateljeu 212 igrala preko
 400 puta. Njegova bogata 
karijera
 filozofa,
 pesnika, pisca i plemenitog čoveka uvek je bila 

zapažena u čitavom regionu.... 
  
  Ova je knjiga   nastala sa željom da Moma bude
  uivek sa nama,to su porepoznali i
 ljudi iz
 izdavačke kuće ,,Intelekta,, iz Valjeva i matično
 preduzeće ŠRIF iz Bora Mitrovića  
 koje je 
pomoglo štampanje knjige, ,, Politika,,će uskoro objaviti 
feljton o Momi Dimiću.... 

 ‘‘     
          

                            

  Kњижевни клуб ``Мала птица``Београд

Николе Доксата 18, Миријево, тел. 060-340 45 14,

011-343  60 89       _________________________________________________________

          Поштовани

Књижевни клуб ,,Мала птица,, организује
 Прву књижевну 
манифестацију 
 ``Момини дани`` у Миријеву, у библиотеци 
Мома Димић,
 од 8-12. децембра,
 са почетком у 17 часова.

 ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ 
``МОМИНИ ДАНИ`` 

8.12. 2014.      Свечано отварање  

                   -Промоција зборника ``Цигански кревет``

-Учествују: учесници конкурса са награђеним, 
похваљеним  и одабраним  
радовима  о Моми Димићу

 9.12.2014.   Песнички фестивал ``Цигански кревет``

-Учествују: учесници основних и средњих школа са
 награђеним, похваљеним и одабраним радовима  у 
свим категоријама (поезија, проза, хаику)
                

 10.12.2014.   Песнички фестивал ``Цигански кревет``
 ПОЕЗИЈА             
 (одрасли)

         - Учествују: аутори  - награђених, похваљених и одабраних
 радова.

  11.12. 2014.    Песнички фестивал ``Цигански кревет``
 ПРОЗА  
  (одрасли) 
 

              -Учествују:  аутору наградјених,похвалјених и 
одабраних радова.

 12.12. 2014     Песнички фестивал ``Цигански кревет``
 (одрасли)
 ХАИКУ ПОЕЗИЈА

Промоција књиге о Моми Димићу Јована С.Митровића  
``Како ће моја мајка 
 причати о мојој смрти – Књига о Моми Димићу``

 Завршни програм о Моми Димићу и затварање 
манифестације 

СПОНЗОРИ манифестције

   Kњижевни клуб ``Мала птица``Београд

Николе Доксата 18, Миријево, тел. 060-340 45 14,

011-343  60 89       _________________________________________________________

Позивамо Вас 
на Промоцију
 књиге     

                                  

                           

,,КАКО ЋЕ МОЈА МАЈКА ПРИЧАТИ О 
МОЈОЈ СМРТИ-КЊИГА О МОМИ ДИМИЋУ,,

                      ЈОВАНА С МИТРОВИЋА

Поред аутора књиге учествују 
МОМИНИ ПРИЈАТЕЉИ И КОЛЕГЕ  

    1212.2014.ГОДИНЕ У 17 САТИ

БИБЛИОТЕКА,,МОМА ДИМИЋ,, 
МИРИЈЕВО           

                         Председник клуба

                                        Мирослав Костић

( адреса библиотеке: Школски трг 2. Библиотека је на другом 
спрату  зграде 
Месне заједнице ``Старо Миријево``, објекат поред старе 
миријевске цркве
 Св.Илија,  аутобуси 74, 25п, 27, 27е и 46)  

        

СПОЗОР КЊИГЕ:ШРИФ БОР, 
ИЗДАВАЧ: ИНТЕЛЕКТА
 ВАЉЕВО

BELEŠKA O PISCU                                                                         

                

 

  Jovan S. Mitrović( Bor, 195O.)Pesnik, esejista, pripovedač 
i dramski 
pisac zavičajnog ambijenta.Novinarstvo diplomirao i 
specijalističke 
studije završio na Fakultetu političkih 
nauka u Zagrebu.U novinarskoj profesiji prošao sve faze,
 od novinara
 priparavnika, 
saradnika, urednika, odgovornog urednika, glavnog i 
odgovornog do 
direktora borske
 televizije. Ima objavljenih 18 knjiga.Najznačajnije 
knjige su mu:

’‘Reč približna životu’’ (1987)’‘,  Skok preko kože'' 
roman i drama ( 1981.
i 1996)’‘, Dulkan'' (1990),

‘‘Sanjam 93.''(1994) , ''Bakarna reka krvavo zlato''
 (20004), ovaj feljton
 ‚‚Politika”je
 2003. godine objavila u preko 20 nastavaka, 
obeležavajući 
100 godina postojanja
 borskog rudnika. Dobitnik je Oktobarske 
nagrade grada Bora za
 književnost.
Prevodjen na rumunski, makedonski, 
ukrainski i engleski jezik. 
Član je Udruženja književnika Srbije i 
Udruženja novinara Srbije.

Živi i radi u Boru.     

                               

 

Моји блогови

UNIVERZUMM  ·

MOLE SE SVI ONI KOJI NEŠTO  VIŠE ZNAJU O SUDBINI UKRAJINSKOG PESNIKA 

BRANISLAVA ANTONOVIČA GRIŠČUKA IZ HMELJNICKOG DA MI  JAVE  NA OVAJ BLOG....

Branislav Antonovič Griščuk je  1995.godine bio učesnik  Svesrpske  književne kolonije  DOBROTA ZLOTA...u Boru.  Tu mu je nastala i čuvena poema SLOVENSKI MARŠ...RADIO JE KAO NOVINAR U VIŠE LISTOVA I ČASOPISA,I  BIO  UREDNIK U LISTU,,KAMENOLOM,,. BIO JE ZAMENIK NAČELNIKA UPRAVE KULTURE GRADA HMELJNICKI...OBJAVIO JE  15 KNJIGA
  JOVAN S. MITROVIĆ IZ BORA.


  
       Branislav Antonovič Griščuk 

SLOVENSKI MARŠ
   ZBOGOM, ZBOGOM 

Hej u Kijevu,gradu prestonome
zvone zvona i ati ržu.
Da štiti od neprijatelja Otadžbonu
vojska se slovenska iskuplja.
Za jutarnjim Dnjeprom,iza magli
gde kopitama zemlja je izdrobljena
ja u boju neću samo jednog
poaeći  od ramena sve do sedla !

                   Zbogom ženo lepoto prečista,
                   zbogom nebesa plava.
                   Neću se vr4atiti,vratiti se neću
                    iz boja za Rusiju!
                    Zbogom  crke zlatovrate,
                    zbogoom krovlje sveto.
                    U sadu kovilj  kovilj-travu pašću
                   od strele poloveske!

Kad me na štitu rumenom
u magli krvavo-purpurnoj
ponesu pod zastavama žalnim
moji drugovi iz bitaka
ma da sudjeno bi da se vratim
saboraca mojih put tu se završava
i konja i mač čelični
predaće u ruke sina moga.
                
                  Zbogom ženo lepoto prečista,
                   zbogom nebesa plava.
                   Neću se vr4atiti,vratiti se neću
                    iz boja za Rusiju!
                    Zbogom  crke zlatovrate,
                    zbogoom krovlje sveto.
                    U sadu kovilj  kovilj-travu pašću
                    od strele poloveske!
                    .......................................
Preveli S. Lukić,M.Dimić i J.S. Mitrović)

.......(.Poema  SLOVENSKI MARŠ u Zlotu nije završena !!!!!

  .

КРОТ всім тим, хто знати щось більше про SUDBIINI УКРАЇНА поетів Браніслава Антонович GRIŠČUKA ВІД Хмельницької, дайте мені знати цей блог ...
Перегляди сторінок по країнах:
Графік Найпопулярніші країни серед блога соратників
Пункт сторінка Показати                                 
Від цього обстеження читачів блогу UNIVERZUMM я помітив, що є багато читачів з України ...
Це можливість задати всі ті українці, які дійсно роблять уважно прочитати цей пост ..

    КРОТ всім тим, хто знати щось більше про SUDBIINI УКРАЇНИ ПОЕТІВ
Браніслава Антонович GRIŠČUKA ВІД Хмельницької, дайте мені знати цей блог ....

Браніслав Griščuk Антонович в 1995 році був частиною все-сербського літературного колонії ДОБРОТА Złota ... в Борі. Там він створив знаменитий вірш Слов'янський марш ... працював в якості журналіста в декількох списках і журналів і був редактором газети,, KAMENOLOM,,. Він був заступником начальника управління культури МІСТО Хмельницької ... Він опублікував 15 книг

    Джон С. Митрович BORA.

 

  MOLE SE SVI ONI KOJI NEŠTO  VIŠE ZNAJU O SUDBIINI UKRAJINSKOG PESNIKA  BRANISLAVA ANTONOVIČA GRIŠČUKA IZ HMELJNICKOG DA MI  JAVE  NA OVAJ BLOG...

Приказа странице по земљама:

Ставка   Приказа странице

                                                    

Србија	14955
Сједињене Америчке Државе	1728
Босна и Херцеговина	661
Немачка	550
Хрватска	323
Црна Гора	284
Русија	249
Бугарска	173
Француска	154
Македонија	145

Украјина                          112                                       

 Немачка                                      109                       

  

Iz ovog pregleda o čitanosti Bloga  UNIVERZUMM uočio sam da  ima  dosta čitalaca iz Ukrajine...
Ovom prilikom  molim sve one Ukrajince, koji to zaista čine da  pažljivo pročitaju   ovu poruku :..

  MOLE SE SVI ONI KOJI NEŠTO  VIŠE ZNAJU O SUDBIINI UKRAJINSKOG PESNIKA 
BRANISLAVA ANTONOVIČA GRIŠČUKA IZ HMELJNICKOG DA MI  JAVE  NA OVAJ BLOG....

Branislav Antonovič Griščuk je  1995.godine bio učesnik  Svesrpske  književne kolonije  DOBROTA ZLOTA...u Boru.  Tu mu je nastala i čuvena poema SLOVENSKI MARŠ...RADIO JE KAO NOVINAR U VIŠE LISTOVA I ČASOPISA,I  BIO  UREDNIK U LISTU,,KAMENOLOM,,. BIO JE ZAMENIK NAČELNIKA UPRAVE KULTURE GRADA HMELJNICKI...OBJAVIO JE  15 KNJIGA

  JOVAN S. MITROVIĆ IZ BORA.




 
 

 

.
    

    КРОТ всім тим, хто знати щось більше про SUDBIINI УКРАЇНА поетів Браніслава Антонович GRIŠČUKA ВІД Хмельницької, дайте мені знати цей блог ... 

 

              

                                      

PIŠU DRUGI                                                   MISTERIJA SRPSKOG NARODA: Da li srpski grb sa 4S predstavlja 4 srpska plemena koja su nakon potopa krenula u 4 pravca

Američki naučnici Volter Pitman i Vilijam Rajan otkrili su da je pre više od 5.500 godina p.n.e. Crno more bilo slatkovodno jezero na oko 50 metara ispod današnjeg nivoa. Ova činjenica navodi na to da su četiri ogromne reke (Don, Dnjepar, Dnjestar i Dunav) imale jedno ušće. Ni na jednom drugom mestu na planeti četiri velike reke ne ulivaju se na tako malom prostoru, praktično na jednom mestu.

Upravo ova otkrića navode na pretpostavku da se na ušću tih reka nalazila drevna civilizacija i grad Atlantida, jer je još u antičko doba Platon u svojim spisima naveo da je Atlantida potonula u more, kao i da je bila okružena sa 4 velike reke. Na ušću ove četiri reke zaista je postojala civilizacija. Ali to nije bila Atlantida (Atlantida je jedan sasvim drugačiji i mnogo stariji grad).
Ušće četiri reke je ustvari kolevka Srba.
Razlog zašto se mešaju Atlantida i zemlja Srba (po nekima Slovena) leži u tome što su pred ovom drevnom poplavom izbegli Srbi nosili sa sobom dva predanja: jedno o gradu Atlantidi i drugo o svojoj kolevci sa ušća četiri reke koju je progutalo more. Od njih su za ove predaje čuli egipatski sveštenici, a od njih antički Grci koji su ih i zapisali.
Srbi i danas za delove svog naroda koji žive van matične zemlje kažu da su u ‘rasejanju’. Dakle, povlačeći se pred nadolazećim morem, sasvim logično, narod se kretao uzvodno dolinama ove četiri reke. Oni Srbi koji su krenuli uzvodno dolinama reka Don i Dnjepar, kasnije su osnovali državu koja se i danas zove Rasija (Rusija. Izgovara se Rasija). Oni Srbi koji su se povlačili uzvodno uz Dnjestar do danas su zadržali ime Srbi, sa odrednicom Lužički. Mišljenje je da su se i današnja Češka, Moravska zvale Srbija.
One su simbolično predstavljene i na srpskom grbu – krst sa četiri ‘C’ (četiri srpska plemena koja su krenula u četiri pravca)
Oni Srbi koji su se povukli na zapad uz Dunav do dana današnjeg se zovu Srbima. Prva država koju su osnovali zvala se Rasija ili Ras, odnosno Raška, a sebe su nazivali Rasjanim Srbima, odnosno Rašanima (Rasen). Srbi koji su se povukli na istok prema Kavkazu i Kaspijskom jezeru nazvani su sarmatski Srbi ili stari Srbi. Prva država koju su osnovali zvala se Serbonija (ili Sorabija), a narod je nazvan Sorabi, ili beli Sorabi, dok su se južni (balkanski) Srbi nazivali crvenim Sorabima.
A naziv regije Moravske i balkanske reke Morave imaju isto poreklo. Možda su imena data prema postojećim regijama, rekama itd u toj prapostojbini, pa su isto tako „ponesena“ kao i naziv regije Raške, čiji naziv je prvobitno korišćen negde kod Crnog mora to jest Kavkaza za jednu planinu ispod koje je jedno srpsko pleme živelo.  Malo severnije, u području reke Dnjestar, 5.400 godine p.n.e. iznenada se pojavljuje veoma razvijena Tripoljska civilizacija. Bukvalno na stotine gradova (do danas je otkriveno oko 2000 naselja koja pripadaju toj kulturi) pojavilo se oko 5.400 g.p.n.e. na području današnje Ukrajine, Moldavije i Rumunije, odnosno širem području reke Dnjestar.
Arheolozi tvrde da je to bila izrazito napredna civilizacija, da su pronađeni ostaci monumentalnih građevina, da su posedovali znanja iz metalurgije, proizvodnje keramike, tkanja itd. Zanimljivo je da su živeli u urbanim sredinama, gradovima, koji su po pravilu bili kružnog oblika i okruženi vodom (što odgovara opisu Atlantide).
U istom periodu, uzvodno uz reku Dunav, na području današnje Srbije i Rumunije, pojavljuje se takođe izrazito napredna Vinčanska civilizacija. Vinča je bila urbana sredina a stanovništvo je takođe izuzetno dobro poznavalo metalurške procese, procese proizvodnje keramike, tkanja itd. Zanimljivo je da najstariji ikad pronađeni trag pismenosti pripada ovoj kulturi. U tom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola lako ćete pronaći skoro sva slova današnjeg tzv. ćiriličnog pisma odnosno Srbice.
Najznačajnija, međutim, činjenica koja dokazuje da je ušće četiri reke kolevka Srba, proizlazi upravo iz vinčanskog pisma. Nacionalni simbol Srba iz Dunavske Srbije je krst sa četiri ocila (ćirilična slova ‘s’), i nalazi se u vinčanskom pismu. Dakle, sve ove kulture (Vinčanska i Taničlanska) su proizašle iz srpske kulture koja se raselila s potonule domovine.
Iako je ovo nacionalni simbol Srba, potpuno je izbledelo sećanje na to šta on, u stvari, predstavlja. Zagovaratelji ove ideje utvrđuju da ovo predstavlja centar sveta kojeg okružuju četiri reke. Tako su Srbi (Sorabi) s pravom svoju kolevku smatrali centrom sveta. To je bila najrazvijenija, najstarija, zapravo jedina civilizacija tog doba.
Dodajmo tome i Srpsku pravoslavnu crkvu koja je nedavno slavila 7520. Srpsku novu godinu. Srbi i srpska pravoslavna crkva pamte jedan davni potop koji je zadesio njihove pretke, a preživeli koji su započeli novu civilizaciju, računaju vreme od tog potopa kao svoj novi početak.
Napredna tehnologija koju je ovaj narod posedovao svedoči tome da je isti došao sa neba. Pisac Miloš Grozdanović u svojoj knjizi ‘Srbi jesu narod najstariji‘ navodi da Sora znači ‘s neba‘ a Bi ‘narod‘ na sanskritu. Stoga Sorabi (Srbi) u prevodu znači narod s neba (nebeski narod), iliti vanzemaljski narod.
Slagalica je kompletna.

UNIVERZUMM: Generacije 50 60 70

UNIVERZUMM: Generacije 50 60 70

UNIVERZUMM: Generacije 50 60 70

UNIVERZUMM: Generacije 50 60 70

Generacije 50 60 70

Generacije 50 60 70

Budilica gostovanje (Jovan S Mitrović), 21. septembar 2014. (RTV Bor)

Knjiga O i ZA prijatelja

Datum kreiranja 24 septembar 2014 Kategorija: KULTURA

inShare

Naslovljena po pesmi Mome Dimića „ Kako će moja majka pričati o mojoj smrti “iz štampe je nedavno izašla nova knjiga borskog pisca Jovana S. Mitrovića. Knjiga predstavlja bogat dokumentarni zapis iz književnog opusa i rada poznatog putopisca i romansijera Mome Dimića. U knjizi su zabeležena i sećanja na Momine boravke u Timočkoj krajini i Boru kao i učešća na Književnoj koloniji u Zlotu, Balkanskim i oktobarskim susretima pisaca u Boru. Štampanje knjige pomogla je Regionalna televizija Bor.

BOR - Knjiga o Momi Dimiću Jovana S. Mitrovića koncipirana kao feljton, naišla je na odlične reakcije čitalaca i potvrdila da veliki pesnik, pisac, filozof i pre svega plemeniti čovek nije- niti će biti zaboravljen. Putopisca i njegovog dela sećaće se prijatelji, i poštovaoci poput Književnog kluba, , Mala ptica, izdavačke kuće, , Intelekta, , iz Valjeva i Javnog preduzeća ŠRIF iz Bora koje je pomoglo štampanje knjige Jovana S. Mitrovića, naslovlje po istoimenoj Mominoj pesmi „Kako će moja majka pričati o mojoj smrti“.

Jovan S Mitrović ističe: “Moma Dimić je u Boru boravio više puta i ovde je stekao prave prijatelje. Ovo je jedan od načina da se odužimo velikom piscu, koji je nesebično pomagao sve književne manifestacije, naročiti književnu koloniju u Zlotu. Podsetiću da je bio učesnik Balkanskih i oktobarskih književnih susreta. Objavljivanje ove knjige bio je moj dug prema čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. Moma je bio moj veliki prijatelj i ja nisam mogao da dozvolim da se sećanje na njega polako briše, ova knjiga je neizbrisiv trag o Momi Dimiću“.

Moma Dimić je za sobom ostavio preko 40 objavljenih knjiga, njegov roman ”Živeo život Tola Manojlović”, pretočen je u dramu koja se u Ateljeu 212 igrala više od 400 puta. Moma Dimić je neumorno putovao obilazio sve krajeve u Srbiji i metropole po svetu. . . podržavao je i hrabrio mlade stvaraoce. Odricao se penzije i honorara, organizovao književne kolonije. Bio je četiri godine umetnički direktor Književne kolonije u Zlotu, kod Bora. Zahvaljujući njegovom angažovanju, ta kolonija je i opstajala a objavljena su i tri zbornika Dobrota Zlota, koje je Moma Dimić uredio u saradnji sa Jovanom S. Mitrovićem

Autor: Elda Dragaš

 

 

•  
•  
•  

 

 

Учитавање  

• Naslovna
• Buzz
• A-Mjuz
• Intro-Artist
• Vizual
• Taste
• Intervju
• Kolumna

•  
  
  

  Web magazin za kulturu i umetnost
  http://putuart.com/

  Put u Art

  Web magazin za kulturu i umetnost
  http://putuart.com/

  Put u Art

DRUGI PIŠU 

PUT U ART

   

Živeo život Moma Dimić

Apr 18, 2014 - Taste

Književni klub ”Mala ptica” koji je dobio naziv po romanu književnika Mome Dimića, obeležio je 15. aprila godinu dana postojanja. Ujedno toga dana biblioteka ”Moma Dimić” u beogradskom naselju Mirijevo, u kojoj ”Mala ptica” organizuje književne večeri obeležila je dve godine postojanja. Klub je osnovao bračni par Kostić, pre svega da bi afirmisao mlade pisce. Njihova redovna okupljanja su svakog prvog i trećeg utorka u mesecu u biblioteci ”Moma Dimić”, a ovo održano 15. aprila sem što je bilo jubilarno, završilo se predstavljanjem knjige Jovana S. Mitrovića ”Kako će moja majka pričati o mojoj smrti” izdavačke kuće Intelekta iz Valjeva.

Naglasivši da ova knjiga, naslovljena po istoimenoj Mominoj pesmi, predstavlja bogat dokumentarni zapis o životu i radu književnika Mome Dimića, glavni i odgovorni urednik Aca Vidić je u kratkom prelistavanju, čitajući fragmente iz knjige, posetioce verodostojno podsetio na temperament našeg ”zaboravljenog pisca”. Naglasivši da je ”Jovan S. Mitrović prvi zabeležio da nas je Moma zadužio svojim bogatim književnim delom i ljudskom dobrotom”, izdavačka kuća Intelekta , zapravo, je započela promociju ove prevashodno autentične knjige.
Knjiga Jovana S. Mitrovića koncipirana je kao feljton, a s obzirom da je 2010.godine u 35 nastavaka izašla na Blogpostu Univerzumm i naišla na odlične reakcije čitalaca, prirodan sled njenog štampanog izdanja bio je neminovan. Jedan od zanimljivijih komentara sa Bloga Univerzumm zabeležen je i u štampanom izdanju:
”A zašto ovaj pisac ne ponudi tekst Petru Kralju, pa neka sada priča monodramu Živeo život Moma Dimić. Ili još bolje neka idu uporedo dve priče o Momi i Toli Manojloviću”. 
Ma kako se činilo da je Moma Dimić ”zaboravljen brzinski” ipak ostaju oni koji se sećaju njegovog dela, a poštovaoci i bliski prijatelji poput Jovana S.Mitrovića će se već nekako snaći da i dalje promovišu njegov nezaustavljiv optimizam. Moma Dimić preminuo je 8. juna 2008.godine u Beogradu, za sobom je ostavio preko 40 objavljenih knjiga, još 1966. godine napisao je roman ”Živeo život Tola Manojlović”, koji je pretočen u dramu koja se u Ateljeu 212 igrala preko 400 puta. Njegova bogata karijera filozofa, pesnika, pisca i plemenitog čoveka uvek je bila zapažena u čitavom regionu. Gotovo sve recenzije dela pisca Jovana S. Mitrovića, koji se okuražio da prvi napiše nešto o njegovom životu, radio je upravo Moma. Evo jednog odlomka iz knjige ‘‘Kako će moja majka pričati o mojoj smrti” :
‘‘Kada sam pre trideset godina, u Mirijevu preko plota tražio Momu Dimića, jedna mlada ženska osoba rekla mi je jedva razgovetno, izgovarajući polako, srpskim jezikom:
Moma nije tu, a ja evo berem trešnje pa ću napraviti slatko, a pored dede igraju se deca.
Bila je to njegova Šveđanka sa sinovima. O toj ženi nikada nismo razgovarali, ali je često govorio da ide u Švedsku kod žene Kristine odnosno Ninuške, i sinova Mileta i Tome, a na leto vodi ih na more i to u Budvu, na Trg pesnika.
Zato o ženama nismo mnogo pričali, i kada jesmo to je uvek u diskusiji. Ali sećam se jednog događaja, sa bačija Fnta Roš u Zlotu kraj Bora.
Jedna osrednje lepa mlada žena motala se oko Mome satima, opčaravala ga svojom lepotom i gracioznošću. Samo što ga nije ”smotala”. Njegova lirska i poetična duša, može da popusti na prvi ženski pokret i uzdah.
Znajući takvog Momu od ranije i ovu žensku osobu, diskretnim pogledom dao sam mu do znanja da želim nešto da mu kažem i odvojio sam ga za trenutak…
 Momo, ovo nije tvoj nivo, skloni se od nje.
Bez reči otišao je od mene i od nje…Te večeri nije ni prolazio pored mene, bio je samo pored Slavice, njegove odane i velike prijateljice iz najranijih mladalačkih dana…”
Ivana M.C.

Put u Art

Web magazin za kulturu i umetnost
http://putuart.com/

Intelekta Valjevo је био са Aca Vidic.

пре 15 ч.

2Свиђа ми се · · Подели

• Jelica Simic каже да јој се свиђа ово.
• 

  Прокоментариши...

Intelekta Valjevo је био са Aca Vidic.

пре 15 ч.

2Свиђа ми се · · Подели

OKTOBARSKI SUSRETI PISACA U BORU 1994 (+плејлиста)

JOVAN S. MITROVIĆ-----SANJAM 93 II DEO

promoicija knjige jovana s. mitrovića,,sredjivanje dnevnika,,

promoicija knjige jovana s. mitrovića,,sredjivanje dnevnika,,

 

DRUGI PIŠU

MAJKA SRPSKIH GRADOVA: Kad je naše Novo Brdo bilo veće od Londona (FOTO)

Nekada veliki grad široke autonomije u okviru despotovine bio je od opisivan kao "grad srebrni i u istinu zlatni", a na svom vrhuncu bio je pet puta veći od tadašnjeg Londona. U njemu su zabeležena i imena naših prvih glumaca

 

Foto: spomenici.heritage.gov.rs

SRBIJA JE NEKAD BILA CENTAR SVETA! Barem je tako turski istoričar Dursun-beg napisao sredinom 15. veka, opisujući je kao “središte svih zemalja” i “svu kao jedan majdan zlata i srebra”. Ovo nije bilo preterivanje.

U prilog tome najbolje svedoči podatak da smo u vreme despota Stefana Lazarevića i njegovog naslednika Đurđa Brankovića zadovoljavali 20 odsto evropske potrebe za srebrom, dok je posle pripajanja Srebrenice taj udeo porastao na čak 35 odsto.
Kao privredni centar naše države pre nego što će pasti u 350 godina dugo ropstvo pod Osmanlijama, posebno se kao majka svih srpskih gradova izdvajalo Novo Brdo na Kosovu u blizini Prištine, koje je despotima godišnje donosilo više od 200 hiljada dukata. Godišnje se prema tome nije moglo vaditi manje od sedam tona, a zajedno sa Srebrenicom i Rudnikom Srbija je proizvodila godišnje 15 tona srebra. Ova i ovakva proizvodnja spasila je italijansku ekonomiju i ugasila tamošnju monetarnu krizu početkom 15. stoleća!

Foto: spomenici.heritage.gov.rs

Za vreme cara Dušana Silnog postaje jedan od najvažnijih rudnika imperije, u kome postoji i kovnica novca, a nalazišta su toliko velika da on 1348. godine poklanja Hilandaru 87 kilograma srebra. Ovo nimalo ne treba da čudi: stoleće kasnije, despot Đurađ posle prvog pada Srbije predaje Dubrovčanima na čuvanje 50.000 dukata i skoro dve i po tone srebra!
Nije poznato kada je tačno osnovan ovaj grad, ali se zna da se u istorijskim spisima prvi put pominje 1319. godine, na samom kraju vladavine kralja Milutina. Dubrovački arhiv čuva podatak da je tada Petrus de Bratosti iz Kotora u njemu kupio robinju Dražicu i njenu ćerku Krasnu. Sedam godina docnije Stefan Dečanski obaveštava dubrovačkog kneza da zastupnik trga novobrdskog Luka Lukarević ništa ne duguje.
GRAD NAD GRADOVIMA
Ovaj “grad srebrni i u istinu zlatni”, kako ga opisuje Konstantin Filozof, ova “srebrna i zlatna planina” kako ga opisuje važni svedok tog vremena Konstantin Mihailović, rodom upravo iz Novog Brda, ovo ekonomsko i privredno središte koje mletački kartograf fra Mauro velikim masnim slovima podvlači na svojoj karti sveta, imalo je sredinom 15. veka po nekim procenama čak 50.000 stanovnika! Poređenja radi, London je tada imao tričavih 10.000, dakle bio je pet puta manji. Samo je u turskom defteru sa samog kraja ere ovog grada u opadanju upisano postojanje 38 četvrti sa 887 kuća.

Foto: Wikipedia/Perunova straža

Njegova tvrđava nalazila se na bregu na 1.100 metara nadmorske visine, i sastojala se od manjeg Gornjeg i većeg Donjeg grada koji su delili jedan zajednički zid i bili povezani kapijom. U onom manjem bila je smeštena posada i verovatno deo gradske uprave, dok su u većem, gde se danas naziru tragovi zgrada i skladišta, verovatno živeli najuticajniji Novobrđani.
Većina njegovih žitelja ipak je obitavala u varoši oko brega koju su zvali Podgrađe, a koje se širilo oko kilometar na sve strane. Prilazni put tvrđavi, širok tri metra, bio je kaldrmisan. Novo Brdo je bilo toliko golemo da je bilo potrebno sedam crkava ne bi li se zadovoljile duhovne potrebe svih njegovih stanovnika. Najbitnija je bila katedrala, crkva Svete Petke, a postojala je i saška crkva. U samom je središtu Podgrađa bio glavni trg oko koga su bile razmeštene najbitnije javne i privatne građevine.
Možemo samo da zamislimo kako je običnim ili pijačnim danom izgledalo to šarenilo rudara, topioničara, kovača, krojača, sedlara, drvodelja, mesara, kožara, ribara, krčmara, pekara, kujundžija, bojadžija, trgovaca, preprodavaca, seljaka koji su došli da prodaju robu, sveštenika, kaluđera, puškara, grnčara, lekara (postojala je i bolnica) i zografa. Bilo je čak i glumaca, a trojici znamo i imena. U pitanju su Todor Milošević, Vukoje Ivanković i izvesni Milosav čije prezime istorija nije zapamtila. Naši prvi glumci!

Foto: Wikipedia/Unknown

Premda je vladar bio neprikosnoven, Novo Brdo je uživalo autonomiju, i njime su upravljali vojvoda kao zapovednik odbrane, knez kao administrator i kefalija. Sitnije sporove su sami rešavali, ali je za krupnije stvari bilo potrebno tražiti mišljenje Veća koje se sastojalo od 12 purgara (od nemačke reči “burger”, građanin) i koje je bilo samoupravno telo unutrašnjeg uređenja grada. Zajedno su učestvovali u upravnim i sudskim poslovima i dobijali izvesne prihode, pa čak imali i tržišnu inspekciju. Ostalo je zabeleženo da “vojvoda, knez i purgari slobodno biraju četiri dobra čoveka da nadziravaju i ogledaju prodaju i kupovinu u gradu”. Naređanja vlasti građanima je saopštavao putal (od nemačkog “butel), a privatno-pravne isprave pisao inomik. Poznato je da je u gradu bilo i bankara.
Premda su Albanci u to doba bili gotovo bez prisustva na Kosovu i Metohiji (o čemu svedoči turski popis nekoliko decenija kasnije), poslednji je vojvoda slobodnog Novog Brda bio Lješ Span, predstavnik njihovog vlastelinskog roda iz Drivasta.
NOVOBRDSKI RUDARI

Logično, njegovi su prvi stanovnici bili rudari, ali ne samo Sasi koje je u Kraljevstvo Srba prvi doveo kralj Uroš I Hrapavi: većinu su činili naši ljudi koji su ovim zanatom već ovladali. Rudari su bili povlašćeni u ovom mestu: imali su prednost pri nabavci namirnica, a u Zakonu o rudnicima (drugom takvom dokumentu u Evropi, odmah posle nemačkog) daje im se pravo da založe baštinu vlasnika rudnika ako im on na vreme ne isplati nadnice. Ovo je možda i prvi zakonski član o zaštiti prava radnika na svetu!

Foto: Wikipedia/Hans Hesse

Od Sasa su, međutim, ostali nazivi poslova: šafar se zvao nadzornik rudnika, valturci su kupovali istučenu i opranu rudu i topili je u kolu (topionici) pa je prodavali, hautmani su nadzornici određenog kopa, plakaoničari ispirači rude, trajbari su radnici na mašini u obliku uspravnog vretena kojom se pomoću upregnutih konja izvlačio veći teret iz jame a koja se zvala rat (od nemačkog rad, što znači točak), furnici su prenosili rudu a foseri su bili obični rudari, po naški “rupnici”.
Bili su čuveni u svetu. Vojvoda od Ferare upravo je u njemu tražio majstore za rad u svojim kopovima, a kralj Alfonso Aragonski od Sicilije i Napulja molio despota Đurđa da mu pošalje dobre majstore jer su pronašli rude zlata i srebra ali nemaju nikoga ko zna da ih vadi i prečišćava.
Umešni novobrdski rudari učestvovali su i u opsadi Carigrada, na strani Turaka, kao deo vojske koju je Đurađ Branković morao da pošalje Osmanovim potomcima, a despotove reči da “bez naše pomoći nikada ne bi bio osvojen” odzvanjaju kao kletva kroz vekove.

Foto: Wikipedia/Georg Acricola

Plemeniti metali su se ponajviše izvozili na Siciliju, u Abruco, Toskanu, Ankonitansku Marku a posebno u Veneciju, i sve to mahom putem veštih dubrovačkih trgovaca karavanskim putevima prema Republici Svetog Vlaha i prema zetskim lukama. Na tim dugim putovanjima spavalo se po svratištima (motelima), stanovima (pansionima) ali i po manastirima i privatnim kućama.
Grad su Turci dva puta pokušavali bezuspešno da osvoje, 1412. i petnaest godina kasnije. Konačno se predaje 27. juna 1441. godine, kada opsednuti građani “jedu nepristojne i zabranjene stvari”, pa čak i svoje ruke samo da se ne predaju Osmanlijama, ali već dve godine kasnije dolazi do oslobođenja.
1455. ponovo pada, posle neispunjenog obećanja sultana Mehmeda II Osvajača da će njegove žitelje poštedeti (među zarobljenicima je bio i gorepomenuti Konstantin Mihailović koji je odveden u janičare, a kasnije pobegao opet među hrišćane i umro u Poljskoj), ovoga puta zauvek u tamu. Želeli smo ovim tekstom ponovo da ga osvetlimo.
 V. V.

UNIVERZUMM: JOVAN S. MITROVIĆ BOLESNIČKI RAZGOVORI II...

UNIVERZUMM: JOVAN S.  MITROVIĆ

 BOLESNIČKI  RAZGOVORI  II



...: JOVAN S.  MITROVIĆ   BOLESNIČKI  RAZGOVORI  II                                 Moja kičma nije navikla da se sagiba, zato me sa...

JOVAN S.  MITROVIĆ

 BOLESNIČKI  RAZGOVORI  II

                               

Moja kičma nije navikla da se sagiba,
zato me sada boli.

I ćutnjom pokazujem koliko me sve boli,
a tišina se uzdiže uza me.

Umesto da odgovorim kako mi je,
ja prvo pitam šta te boli.

Najveću grešku činimo igrajući se 
i noseći sve na grbači.

Da ne bi dugovali,
traže da ja podmetnem ledja.

Ljudi menjaju jačinu glasa,
samo kada im ledja popuste.

Ledja imaju skrivene žice,
koje popuste kada zardjaju.

Onaj ko je pružio ruku,
dao je do znanja koliko su mu potrebne štake.

Sve što više obećavamo,
više smo bolesni.

Ovoliko pacijenata,
potvrdjuje našu nemoć.

Najveći naš neprijatelj je Sunce,
njemu niko ništa ne može.

Priroda nam jedino nije omogućila
da saznamo naše granice, one koje postoje delo je 
naših ruku  i pameti.

Čovek koji je glup ne može osetiti svoje neznanje,
njega ledja ne bole.
Živeti pošteno je najčistiji rad
i teret vremena..