FELJTON

13

IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASONIMA

 

Masoni regularci dobili novog velikog majstora

9

Na izborima u Regularnoj velikoj loži Srbije Ranko Vujačić dobio 67, a Tahir Hasanović 26 glasova.

Veliki majstor Regularne velike lože Srbije Ranko Vujačić

Ovog vikenda je za velikog majstora Regularne velike lože Srbije (RVLS) izabran Ranko Vujačić, doskorašnji starešina lože Sveti Jovan u Beogradu (RVLS) i aktuelni starešina Mark lože Harmonija br. 1919, takođe u Beogradu, koja je pod jurisdikcijom Velike Mark lože Engleske i Velsa, saznaje "Politika" iz pouzdanih masonskih izvora.
 
Tahir Hasanović je dobio 26 glasova, Dušan Rnjak 14, a Sveta Todorović četiri glasa. Novi veliki majstor Ranko Vujačić dobio je 67 glasova u prvom krugu glasanja, posle skoro dvomesečne, neuobičajeno intenzivne predizborne kampanje.
 
Obelodanjivanje ovog saznanja znači vraćanje na tradicije "Politike", koja je uz dužno poštovanje prema delikatnosti rada masonske organizacije pratila njen rad. Tako je, na primer, pisano da je u Novom Sadu, u loži koja je nosila ime mitropolita Stratimirovića, 24. marta 1929. godine počela i sutradan završila svoj rad. Na skupštini je učestvovalo više od "stotinu delegata svih slobodnozidarskih loža naše zemlje", javila je "Politika" 25. marta 1929. i objavila i pismo velikog majstora Đorđa Vajferta, pročitano na toj masonskoj skupštini. Zbog bolesti on nije prisustvovao konferenciji. Tekst je ilustrovan Vajfertovim portretom, za koji ne treba sumnjati da ga je nacrtao mason Pjer Križanić, mada je izostao Pjerov karakterističan potpis.
 
Tada je preneto mišljenje "jednog od najpoznatijih slobodnih zidara", koji nije

I ovo: * Nova kolonizacija sveta (2): Masoni vode Treći svetski rat * Keopsova piramida zatvorena zbog masona?!

imenovan, da je "slobodno zidarstvo zatvorena, ali ne i tajna organizacija", pošto su masonski "statuti potvrđeni kod vlasti kao i statuti svih ostalih udruženja koja u zemlji postoje".
 
Ondašnji masonski uglednik je rekao da je prvi starešina beogradske neimenovane slobodnozidarske lože, a osnovana je "još u doba robovanja Turcima", bio "starešina beogradskog pašaluka Mustafa-paša". On je bio "prema Srbima toliko dobar i i nežan da su ga Srbi prozvali srpskom majkom" a "pomagao je svojski i iskreno borbu Srba protiv dahija". Član te Mustafa-pašine masonske lože bio je i vojvoda Janko Katić.
 

U današnje vreme, izveštavanje o godišnjoj skupštini jugoslovenskih masona predstavlja neku vrstu "nemoguće misije", uprkos svim proklamacijama o demokratizaciji i transparentnosti društva, pa onda i slobodnog zidarstva. Pogotovo zbog toga što u svetu ovdašnjeg masonstva vlada veliko šarenilo.
 
Regularna Velika loža Srbije, naime, samo je jedna od šest ovdašnjih masonskih loža "potvrđenih kod vlasti", nastala 1. juna 1993. godine, posle rascepa unetog u Veliku ložu Jugoslavija. A još su dve nove velike lože u postupku registracije kod Agencije za privredne registre.

Српски масони у сукобу због новца

---

По­сле ин­фор­ма­ци­је да је у јед­ној од две ре­гу­лар­не ве­ли­ке ло­же Ср­би­је, ко­ју во­ди Пе­тар Ко­стић, до­шло до рас­ко­ла, те да је су­спен­до­ва­но ви­ше де­се­ти­на чла­но­ва, као и ло­жа „До­си­теј Об­ра­до­вић“, „Прав­да“ је по­ку­ша­ла да до­ђе до ви­ше ин­фор­ма­ци­ја о зби­ва­њи­ма ме­ђу срп­ским ма­со­ни­ма. Пе­тар Ко­стић је, ка­ко су нам ка­за­ли ње­го­ви са­рад­ни­ци, на пу­ту ван Ср­би­је, па је не­до­сту­пан за но­ви­на­ре, док су нам не­ки од су­спен­до­ва­них чла­но­ва ка­за­ли да су се „по­ву­кли из јав­но­сти“.
– Не­мам на­ме­ру да ко­мен­та­ри­шем та пи­та­ња – ре­као нам је са­го­вор­ник ко­ји је же­лео ано­ним­ност. На ин­си­сти­ра­ње но­ви­на­ра да об­ја­сни шта се до­га­ђа у ма­сон­ској ор­га­ни­за­ци­ји, он је од­го­во­рио:
– Чим сте то об­ја­ви­ли, он­да са­ми зна­те шта се до­га­ђа, не­мам по­тре­бу да до­дат­но об­ја­шња­вам и обра­зла­жем.
Пре­ма са­зна­њи­ма „Прав­де“, до су­ко­ба је до­шло због на­чи­на при­ку­пља­ња, али и тро­ше­ња фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва за град­њу хра­ма.
Пр­ви за­ме­ник ве­ли­ког мај­сто­ра РВЛС (дру­ге ор­га­ни­за­ци­је са та­квим име­ном), про­фе­сор Пре­драг Ђор­ђе­вић, ре­као је за „Прав­ду“ да рас­кол у ор­га­ни­за­ци­ји ко­јом ру­ко­во­ди Пе­тар Ко­стић по­ка­зу­је да ха­ос у срп­ској ма­со­не­ри­ји по­сто­ји већ 20 го­ди­на.
– Ми као ве­ли­ка ре­гу­лар­на ло­жа Ср­би­је во­ди­мо спор пред Вр­хов­ним су­дом Ср­би­је око име­на, јер по­сто­је две ре­гу­лар­не ве­ли­ке ло­же – она ко­ју во­ди Пе­тар Ко­стић већ тре­ћи ман­дат, што је про­тив­но прин­ци­пи­ма и кон­сти­ту­ци­ји ма­со­не­ри­је, и дру­га, ко­ју во­ди ве­ли­ки мај­стор Че­до­мир Ву­кић.
– По­ред име­на углед­них чла­но­ва ко­је сте ви об­ја­ви­ли, су­спен­до­ва­но је још око 80 чла­но­ва, што по­ка­зу­је да по­сто­ји ра­су­ло у Ко­сти­ће­вој ор­га­ни­за­ци­ји. Он је су­спен­до­вао чла­но­ве ко­ји су би­ли осни­ва­чи те ло­же, али и углед­ни љу­ди и чла­но­ви, као што је ам­ба­са­дор у Лон­до­ну Де­јан По­по­вић, про­фе­со­ри Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду Чер­но­гу­бов, Рњак, Ма­та­вуљ, про­фе­сор Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та Стан­ко Ше­пић, бив­ши пред­сед­ник СО Сав­ски ве­нац Бра­ни­слав Бе­лић, и мно­ги дру­ги – ка­же Ђор­ђе­вић.
Ђор­ђе­вић сма­тра да по­сле ових до­га­ђа­ја „Ко­сти­ће­ва ве­ли­ка ло­жа не­ма ле­ги­ти­ми­тет“.
– Ни­је ло­гич­но да по­сто­ји ор­га­ни­за­ци­ја чи­ји су сви осни­ва­чи су­спен­до­ва­ни. Та­мо је оста­ла мар­ги­нал­на гру­па, ко­ја тр­пи прет­ње и уце­не ве­ли­ког мај­сто­ра Пе­тра Ко­сти­ћа, ко­ји је на­пу­стио про­фе­си­ју ле­ка­ра сто­ма­то­ло­ги­је и при­ма пла­ту у ма­со­не­ри­ји – ка­же Ђор­ђе­вић. Он до­да­је да у „Ори­јен­ту Бе­о­град“ та­квих про­бле­ма не­ма. На пи­та­ње ко­ја је да­ља суд­би­на су­спен­до­ва­них ма­со­на и да ли по­сто­ји мо­гућ­ност да пре­ђу у не­ку од „брат­ских ло­жа“, Ђор­ђе­вић ка­же:
– Вра­та су им отво­ре­на у Ре­гу­лар­ној ве­ли­кој ло­жи Ср­би­је и они су до­бро­до­шли, са пу­ним ле­ги­ти­ми­те­том, да на­ста­ве ма­сон­ске ак­тив­но­сти.
 

ELJTON

12

IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASONIMA


 Торонто Новости

Враћају ли се то  Масони у Србију

Само за Торонто Новости
од нашег дописника
   Џ. Мирт Бор
О људима и догађајима из Србије 
 
             ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
  Вратио  се Ђорђе Вајферт први власник
концесије борског рудника. Доживотни
почасни мајстор масонске ложе. 

 

  Две плаве металне табле, на почетку и
на крају улице, са натписом “Улица Ђорђа
Вајферта”, била су  једина обележја која
има овај заслужни некадашњи први власник
борског рудника. Тако је било све до  прошле
године када се Вајферт после 105 година 
поново вратио у свој рудник. Рудари Бора су
му направили бронзани споменик и сместили
га  у центар града, испред уласка  у Басен Бор.
Споменик је висок 2 метра и рад је 
академског вајара Саве  Босиоковића из Бора.
Ђорђе Вајферт рођен је  15.јуна у Панчеву
1850. године, у пиварској породици. Отац
му је био власник пивара у Панчеву и
Београду. У Панчеву је завршио нижу
реалку, у Будимпешти Трговачку академију,
а у Баварској пиварски одсек. Међутим,
пиварским занатом се никада није бавио. Да
би се његова 
потпуна
страст за
рударством
испунила
морао је да
промени веру.
Ондашњи 
закони  у
Србији нису
дозвољавали 
страним
држављанима
поседовање некретнина.
  Ђорђе Вајферт 1.фебруара 1873. године
полаже заклетву којом ступа у ” сажитељство
српско “ односно добија српско православно
држављанство. Те године  Вајферт се жени
Маyријом  Гаснер.
    Од 1872. године са оцем ради на
истраживању костолачког угљенокопа.
Касније је радио на истраживању Авале,
Костоца и Мироча. Ова истраживања нису
била од користи, изгубио је близу 730.000
динара, што је у то време било много пара.
И поред губитака, он 1897.године почиње
да истражује руду бакра у Бору. И баш то
истраживање му се посрећило.
   Проналаском руде бакра у борском крају,
надокнадио је све што је изгубио у рударству.
Након тога је 1903. године отворио Борски
рудник и био власник прве концесије на
његову експлоатацију наредних, 50 година.
   Међутим, рудник су откупили Французи
и експлоатисали га до 1914. године. У
току Првог и Другог светског рата, рудник
преузимају Немци, а од 1944. године до
данашњих дана, власништво је радничке
класе, односно државе.
Вајферт се није истицао само у рударству. Од
1883. до 1889. године био је вицегувернер
Народне банке, један од њених оснивача, а
за гувернера је изабран 1911. године и био
на њеном челу до 1926. године. Био је и
почасни председник Индустријске коморе
и председник познатог новчаног завода
“БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА”.
  Отуда његов лик на новчаници од 1.000
динара.

Вајферт није био само индустријалац, банкар
и истраживач, већ и страствени колекционар.
Ово је наследио од оца Игњата и брата Хуга.
У Народном музеју у Београду постоји збирка
од 14.114 примерака кованог новца, од антике
до савременог доба.
   Вајферт је био један од оснивача
слободнозидарске организације у Србији.
Први старешина ложе побратим  био је 1890,
а 1912.године изабран је за великог мајстора.
Током балканских и Првог светског рата,
преко масонске организације помагао је
сиромашнима и унесрећеним лицима.
    После Првог светског рата, с обзиром да
је подржавао идеју југословенства, учествује
у конституисању 1919. године Велике ложе
Срба, Хрвата и Словенаца Југославије,
када је поново изабран за великог мајстора.
Иако је добар део живота провео залажући
се за идеје и циљеве слободних зидара,у
својој 83-ој  повлачи се због старости, али
га је организација изабрала за доживотног
почасног Великог мајстора масонске ложе.
Биографи Ђорђа Вајферта једном реченицом
описали су његов живот: “Он је пример. Он
је историја. Он је успех.”    
                                Да га јавност није баш
волела, и сам је навео у својим белешкама
1912. године, написавши између осталог и
ово: “Тендециозно је писање Самоуправе о
посети престолонаследника Бору, штуро и
никакво. Ја сам ту имао занимљива излагања,
а они ме само једном поменули”, пише између
осталог Вајферт.  Ђорђе Вајферт као зачетник
индустријалства, рударства и банкарства
оставио је неизбрисив траг у историји српске
привреде у другој половини 19. и  првих
деценија 20.века..
Преминуо је 12.јануара   1937.године у
Београду, а сахрањен 15.јануара у Панчеву.
Од своје личне имовине поседовао је  само
иглу за кравату и сат. Није имао потомке.
Близу 60 година изнад борског рудника
доминирало је  његово  чувено   рударско 
извозно окно ВАЈФЕРТ- торањ .
Tо највеће скип окно у историји рударства,
сасечено је у парчиће и отишло у старо
гвожђе.
     Узалудни су били захтеви грађана да
се највећи неми сведок прошлости борске
јаме сачува за нове генерације, или бар као
туристичка атракција града. Можда ће се
рудари сетити Вајфертовог окна и гвоздени
торањ  сместити поред њега

               Заборављена  икона
      ПОМОЗИ СВЕТИ  ПРОКОПИЈЕ
Уместо на зиду цркве икона у  запећку
Пре  100 година  рудари  Бора су за потребе
прве православне цркве, која је почела да
се гради,од далматинског сликара Пашка
Вучетића, наручили икону под називом 
“Свети Прокопије “  са ликом Шистека и још
неколицине заслужних проналазача рудника.
На овај начин рудари су желели да се одуже
Шистеку и осталима  за све доброте које је
они чине  за рударе.
“Када су Французи дошли, рудник је био
гори него пакао. Боље је у гнезду змијском
пребивати него овде. Уместо “Свети Ђорђе
“рудник су звали  “Српски Сибир”.
Иако су сви били католици, по духу су
били добротвори и ми се захваљујемо на
дарежљивости и доброчинству”, стајало је у
образложењу зашто се њихови ликови налазе
на икони “ Свети Прокопије”

Икона је већ 1911.године била завршена.На
грубљем  ланеном платну дужине 54X58цм.
У првом плану је је фигура са раширеним
рукама, која представља СВ. ПРОКОПИЈА
заштитника рудника .  Иза  СВ.ПРОКОПИЈА
клече три фигуре у рударском костиму са
чекићем за појасом највероватније: Шистек,
Вајферт, Хофман, док је леви угао намењен
непознатој фигури,човеку највероватније
заслужном за отварање рудника и првог
рударског окна Фрање Гамберга,који је био
Вајфертов рођак и наследник.
Поставио је камен темељац за борску
електролизу 1936.године. У десном углу
је  улазак у окно,представљен је тренутак
молитве за успех у раду и срећу првих
истраживача и за њихово  здравље.
Ова икона је дуго била на зиду православне
цркве СВЕТИ  ЂОРЂЕ у Бору, али
је пре неколико година,када је црква
рестаурирана,склоњена и сада се налази у
Музеју рударства и металургије у Бору.
Прва православна цркву у Бору подигнута је
захваљујући Ђорђу Вајферту и француском
друштву борских рудника 1912.године и
посвећена је, патрону рудника- св Ђорђу.
 Освећењу цркве присуствовао је
престолонаследник Александар кога је у Бору
сачекао и поздравио Ђорђе Вајферт.
Поред ове иконе у Музеју смо од истог
аутора са истим ликовима пронашли још
једну, али сада са  називом “Света Варвара”,
заштитница рудара....клече Шистек, Вајферт и
Хофман.
              ЕПИЛОГ      или
    ВРАТИЛИ СЕ МАСОНИ!!!!!
   То је  најобичнија  новинарска прича о
Шистеку. Ништа епохално,све већ знано…
Али није тако, прича има  свој прави
крај,односно епилог..Крај који може да
стане у иглене уши, или да се  каже  једном
реченицом: “Враћају ли се то  Масони у
Србију, чији је  члан био  Вајферт?”
То потврђује  прича о Вајферту  која тек сада
следи.
   Овај рудник датира из доба Римљана, Келта
и Варвара'. Данас ни  Римљана, ни Варвара,ни
Келта. Сада само ова прича  која почиње од
пре сто година, а  започела је огласном таблом
са  називом  “Улица  Ђорђа Вајферта “ .
      А зашто баш  Ђорђе Вајферт?
   Пре  више од  сто
година експлоатацију
руде бакра и  злата,  на
рудном лежишту  Дулак,
започео је  Ђорђе
Вајферт  1903.године, уз
помоћ инжењера чешког
порекла  Фрање Шистека.
Цветао је рудник и град.
У разним историјским
епохама, сви завојевачи
су га освајали и
експлоатисали Французи,
Аустријанци, Бугари, Немци, па  Југословени
и сада Срби.
У свим временима био је то рудник гори од
“пакла”. Само у Доба Француза, узето је
260.00 килограма злата.
Био је највећи радни и концентрациони логор
у Другом светском рату.
  
У доба  социјалистичке изградње  био
је  то српски Сибир и велика нада за целу
социјалистичку привреду Југославије.
Међутим, пре  две године почело је да се
прича о продаји  рудника и о нестанку града
који је настао из рудника..
Све до прошле године,чинило се да ће
рудник и град пропасти.  То потврђује  графит
“Ко последњи остане нека угаси светло”...
Онда се тражио купац за рудник. Тендер је
расписисиван
четири пута. Без посла је остало  близу 6.000
радника. Производња је опала  са 12.000 тона
бакра на 600-700 тона годишње.
Стручњаци  кажу,” Ма нема бакра,рудник
мора да пропадне!”
Скоро да ће се старе  приче о вечитом мраку и
безумљу на овим просторима  обистинити.
Али,како већ то бива, ми  кажемо “као  из
бајке,”али неко други то већ проверено зна.
Вратили су  се Масони !!Масони нису
заборавили свога члана  Ђорђа Вајферта,
који је  свакодневно присутан у  целој
Србији па и шире. Његов лик је на
новчаници од 1000 динара, а у исто време
лик Николе Тесле је само са 100 динара.
  У свом граду  Вајферт је све до јуче био
присутан само назвом за његову улицу..
Град за само годину дана буде обновљен,
офарбан свим дугиним бојама.
Производња је  повећана неколико пута.Ни у
сну те лепоте и финоће нема!!!!
   На самом уласку у погоне Басена Бор
бронзани  слободни зидар Ђорђе  Вајферт
немо поздравља своје рударе, са друге стране
стоји и Фрањо
Шистек. Људи се дошаптавају речима  “ све
мртвак до мртвака!!!”
Пошто је  још 1919.године  Вајферт постао
слободни зидар и члан масонске  ложе која се
између осталог бави истраживачким радом.
И пошто је у  Београду 1995.године

формирана  ложа ”Ђорђе Вајферт”са обавезом
да  контролише рад скоро  свих  државних
природних ресурса,онда је сасвим логично
њиховим принципима пословања,  враћено
светло  у његов рудник и град.
   Ту може, за сада, да буде крај приче.
Иконе, свети Прокопије  и света
Варвара,са ликовима Ђорђа Вајферта и
Фрање Шистека, ће мало да попричекају.
Масони и  црква су још увек   у сукобу
 

 FELJTON
11


IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASONIMA


Nova svetlost na istoku Srbije
U Nedelju 01.11.2009 godine ritualno je uneta svetlost u ložu "Timakum" na orjentu Istočna Srbija. Tokom ritualnog rada koji se odigrao u hramu u blizini Knjaževca svečano je otpočela sa radom još jedna slobodnozidarska radionica pod zaštitom VNLS. Do sada je ovo bio samo venčić koji je radio pod okriljem lože "Nemanja" iz Niša, a od 01.11.2009 "Timakum" je samostalna i potpuna loža. Slobodni zidari koji čine "Timakum" do sada su radili u ložama u Nišu i Beogradu. Ovaj radosni događaj je dočekan sa velikim optimizmom jer je to prva slobodnozidarska radionica u ovom delu Srbije. Ambicije braće iz lože "Timakum" su velike i nameravaju da vredno i predano rade, kako na sebi tako i na daljem jačanju bratskog lanca.

Ritualni rad je započeo Veliki Majstor VNLS brat Dragoslav Pavlović otvaranjem rada Velike Lože, a ritual je završen zatvaranjem rada u loži "Timakum", što je udarcem čekića označio njen prvi starešina brat J.I. U ritualnom radu unošenja svetla učestvovalo je preko 50-oro braće iz cele Srbije. Među njima su bili Suvereni Grand Komander "Vrhovnog Saveta Srbije" brat Dragan Đurić, prethodni Veliki Majstor VNLS brat Dragan Martinović, zamenik Velikog Majstora brat B.M., starešina lože savršenstva "Sjaj Srbije" brat M.K., Starešina lože "Mudrost" brat M.K., starešina lože "Đorđe Vajfert" brat B.S., starešina lože generalni  direktor  rudnika zlata"Pobratim" brat B.Đ. starešina lože "Nemanja" brat Z.S., starešina lože "Sloboda" i mnogi drugi ugledni slobodni zidari kako iz redova VNLS, tako i iz drugih obedijencija. Nakon ritualnog rada svi akteri ovog svečanog događaja su se preselili i druženje nastavili u etno-kući u blizini Knjaževca.

Velike podele tresu domaće masonske lože

Na dan čiji je datum interesantna igra brojeva: 11.11.2011 godine, u Knjaževcu je održan konferencijski rad u organizaciji braće iz slobodnozidarske lože "Timakum" VNLS. Tema konferencije je bila: "Timočani i slobodno zidarstvo". Uvodno predavanje je održao poznati istoričar i hroničar, istovremeno i akter nekih ključnih događaja u novijoj istoriji masonerije u Srbiji, autor knjige "Masoni 1717 -2011", brat Zoran Nenezić. Nakon predavanja usledio je razgovor i diskusija ne samo o poznatim Timočanima i istorisjkim okolnostim u kojima su živeli i radili već i o drugim aktuelnim temama vezanim za masoneriju. Poseban kuriozitet je činjenica da su na konferenciji učestvovali slobodni zidari pripadnici različitih obedijencija koje danas rade u Srbiji: UVLS, RVLS, VNLS i preregistrovana nekadašnja VLJ. U dobrom raspoloženju i pozitvnoj atmosferi druženje je nastavljeno i tokom večere koja je usledila nakon konferencije. Ovaj događaj zaslužuje veliku pažnju jer se nije skoro desilo da za istim stolom prijateljski razgovaraju slobodni zidari ovoliko različitih obedijencija. Istovremeno budi nadu da je razgovor moguć ne samo na istorijske već i na neke druge teme. Na prvoj slici je deo atmosfere sa konferencije a na drugoj su Zoran Nenezić koji je održao predavanje i Dragoslav Pavlović (Veliki Majstor VNLS) koji je učestvovao u radu konferencije.

 

Zaratili srpski masoni!

Sreda - 12.01.2011

Pukla je tikva i u najmoćnijoj masonskoj loži u Srbiji - Regularnoj velikoj loži Srbije iz koje su isključeni glumac Miki Manojlović, profesor Dragor Hiber, ambasador Srbije u Londonu Dejan Popović i još oko 60 članova.

Izgleda da se i srpski masoni drže načela dva Srbina, tri stranke, jer osim ove Regularne velike lože Srbije, čiji je veliki majstor dr Petar Kostić, postoji još jedna sa istim imenom i njen veliki majstor je Čedomir Vukić. Iako se u javnosti smatra da masoni imaju veliki uticaj i da su složni na ostvarenju svojih interesa u samoj masoneriji, stanje ni približno nije tako, jer su srpski masoni jako skloni podelama.
U poslednjim događajima suspendovana je i loža „Dositej Obradović“, a sve zbog načina prikupljanja i trošenja sredstava za izgradnju masonskog hrama. Pre nekoliko meseci iz RVLS-a suspendovan je i poslanik LDP-a Nenad Prokić, koji je bio starešina lože „Pobratim“. Zbog sličnih problema pre nekoliko meseci je ukinuta loža „Amadeus“.
Dok dojučerašnja „braća“ optužuju velikog majstora Petra Kostića za samovolju i odstupanje od načela slobodnog zidarstva zbog interesa, on ove optužbe odbacuje.
- Sve su to dezinformacije, ali ne mogu sada da vam govorim o detaljima jer sam na putu - kratko je rekao Kostić.
„Braća“, kako se među sobom masoni oslovljavaju, zameraju Kostiću i to što krcka već treći mandat na čelu RVLS-a i što je suspendovao članove koji su se usudili da izraze nezadovoljstvo radom lože, a među njima i neke od njenih osnivača.
- U ovoj loži ima mnogo ljudi iz javnog života, a naročito onih koji donose odluke. Neki od njih su uticali da u Statut Vojvodine uđu određeni principi autonomije. Kostić je predsednik uticajne organizacije „Ist vest bridž“ (most između istoka i zapada), čiji su potpredsednici članovi njegove lože Jovan Kovačić i Dejan Novaković. Kovačić je prisustvovao i sastancima Trilateralne komisije u Dablinu i Bukureštu, a i on i Novaković su osnivači Društva lobista Srbije. Članovi „Ist vest bridža“ su i Goran Svilanović, Tahir Hasanović, Ranko Vujačić, Marko Blagojević, Milan Vujanić, Miodrag Stojković, a jedan od savetnika je i Milka Forcan - kaže izvor „Alo!“.
U drugoj Regularnoj velikoj loži Srbije ne žele da komentarišu probleme sa kojima se susreće „konkurentska“ loža. Profesor Predrag Đorđević, prvi zamenik velikog majstora, kaže da to samo svedoči o haosu u srpskoj masoneriji, koji traje godinama.

Ko su srpska „braća“

Prvi put u istoriji srpske masonerije u Nišu je održana godišnja Skupština jedne Velike masonske lože

Prvi put u istoriji srpske masonerije u Nišu je održana godišnja Skupština jedne Velike masonske lože

Srpski masoni sastali su se u hotelu Vidikovac, a gosti su bili i Veliki majstori nacionalnih loža Italije, Rumunije i Bugarske. Niš ima veliku ulogu u razvoju masonerije, zato što niške i begradske lože čine kostur masonskog pokreta.
O uticaju srpskih masona, najbolje govori podatak da su upravo "Slobodni zidari" Francuske i Srbije pre 20tak godina formirali Veliku evropsku ložu, koja danas okuplja skoro sve Velike lože Evrope.

Sednici skupštine, koja je održana u subotu, kao gosti su prisustvovali predstavnici nekoliko velikih loža iz Sjedinjenih Američkih Država i zemalja Evrope, navodi se u saopštenju izdatom posle masonske skupštine.   Goste i učesnike je, kako je saopšteno, pozdravio najuvaženiji veliki majstor brat Vladimir S. Marković.   Na skupštini su, u prisustvu 400 članova iz 18 loža i pet loža u osnivanju pod zaštitom Ujedinjenih velikih loža Srbije, usvojeni nova Konstitucija i domaće uredbe Ujedinjenih velikih loža Srbije.
   Izvršena je i razmena

FELJTON
10

IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASONIMA
 

Srpski masoni se bore za tron

Iza debelih zidova masonskih loža u Beogradu već mesecima traje bitka za tron u najvećoj srpskoj obedijenciji. Od Velikog majstora izdvojila se grupa od 250 slobodnih zidara, koji čekaju izbore u decembru, ne bi li sa svojim kandidatom za starešinu preuzeli vlast nad masonima u Srbiji. Srpska javnost, međutim, gotovo ništa ne zna o borbi četiri Velike lože Bratstva slobodnih zidara koja će da bude glavna i da ostvari moto masonskog ustava: “Ima samo jedan!“

Sa jednog od skupova masona 

- Zbog nagle popularizacije masonerije i spuštanja kriterijuma za članstvo došlo je do porasta broja slobodnih zidara. Oni se bore za moć i u diskreciji ratuju. Srpski masoni su posvađani - otkriva Dragutin Zagorac, mason 33. reda i majstor Ujedinjene velike lože Srbije.

Prema podacima Dragutina Zagorca, danas u zemlji ima 2.000 masona, koji rade u 60 loža. Najviše loža ima Regularna velika loža Srbije - 29, potom Ujedinjene velike lože Srbije - 17, Velika nacionalna loža Srbije - 11 i Veliki Orijent - tri lože. Najviše masona ima u Beogradu, oko 1.300, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kruševcu, Šapcu, Bijeljini i Novom Pazaru. Među njima su biznismeni, umetnici, političari...

 Zagorac ne želi da otkriva imena, jer je to zabranjeno, ali podseća da je “jedan brat napisao zakon o kinematografiji, a drugi se borio sa svinjskim gripom“. Masonska tajna je i ritual, koji se održava posle ponoći dva puta mesečno.

- Tri stotine masona u keceljama iz Srbije i još devet zemalja održali su letos u Viminacijumu tajni obred i kongres na kojem je dogovoreno da se otvore nove lože u Srbiji - rekao nam je Žan Stavrević, mason 32. stepena, koji osniva lože u Subotici, Nišu i Beogradu.

Popularizacija Bratstva slobodnih zidara dovela je i do pojave brojnih nelegalnih obedijencija - Velika loža Vojvodine, Veliki masonski koncil, Grčka medijala i druge, koje “rade pod vedrim nebom“.
 

Žene masoni U Beogradu je 2007. godine formirana prva ženska masonska loža “Vera Fides“ sa sedam članica. U krilu Velikog Orijenta Srbije postoji ženska loža “Venčić“. Loža “Mitropolit Stratimirović“ u Beogradu je mešovita, jer ima 150 braće i 50 sestara. Druga mešovita masonska loža postoji od 2009. u okviru Francuske federacije za prava čoveka u Beogradu.

Međutim, nije baš lako postati član moćne elite. Masoni u Srbiji imaju sedam tajnih hramova, u kojima je zabranjen ulaz nepozvanima i ženama. Masonerija je danas najveća tajna organizacija u Srbiji.

Goran Takač, mason i biznismen iz Beograda, međutim, ima svoje viđenje:

- Masonerija je prvo od strane Vatikana, a potom od jugoslovenskih komunista progonjena kao zaverenička organizacija. Pet decenija masoni su u Jugoslaviji bili zabranjeni i stekli su naviku da se kriju od vlasti i naroda. Taj strah i danas postoji. Masonerija danas nije tajno, već samo diskretno društvo. Skriveni su samo naši rituali i naše članstvo, sve ostalo je javno - tvrdi Goran Takač, sin čuvenog olimpijca Artura Takača.

U donekle tajna društva ubrajaju se vitezovi templari, malteški vitezovi, kraljevski vitezovi, rotarijanci i sledbenici Reda istočnog hrama. Oni su registrovani u Agenciji za privredne registre kao udruženja masona, kao lože i kao udruženja vitezova. U Srbiji je aktivno oko 2.000 masona, 1.800 rotarijanaca, 600 templara i vitezova. Među 200 srpskih templara jerusalimskog reda, na primer, ima lekara, advokata, inženjera, biznismena, novinara, umetnika, ali i nekoliko žena. Tu je i templar Dejan Mileković.
 
 
- Templari nemaju skrivena pravila, niti tajne rituale. Naš obred prijema kandidata održava se u crkvama ili u prostorijama Reda templara Srbije. Sledbenici smo ideje da vrhunske vrednosti hrišćanstva treba da se čuvaju i razvijaju. Nosimo titule vitezova i dama, komandera i priora, prvih među jednakima u zaštiti hrišćanstva. Pomažemo ugnjetenim i ugroženim ljudima i svom narodu - objašnjava Dejan Mileković.
 

Rotarijanci U Srbiji postoji 1.800 rotarijanaca okupljenih u 83 rotari kluba. Centri su u Beogradu i Nišu. Ženski rotari klub se nalazi u Zrenjaninu. Ideja rotarijanstva je da članovi kluba postanu ljudi koji su vodeći u svojim profesijama, bilo da je reč o zlatarima, inženjerima ili sudijama.

Podršku templarima daje i kneginja Jelisaveta Karađorđević, koja je njihov kraljevski zaštitnik. Kneginja je bila i prvi pokrovitelj reda koji se zove “Ljiljanov cvet“.

U Srbiji postoje i pripadnici Malteških vitezova, rimokatoličke orijentacije.

- Masoni, templari i vitezovi su kao organizacija dosta moćni, imamo značajne pozicije u zemlji i svetu. U državnim organima radi preko 50 masona i templara - otkriva Dragutin Zagorac.

Malteški red pravoslavne orijentacije vodi vitez Vojislav Milošević. Iniciran je 2008. godine u Budimpešti i neguje tradiciju krstaša pravoslavaca. I ovaj red ima kraljevski kod, jer su članovi bili ruski car Pavle Prvi, dinastija Romanovih, kralj Petar Prvi Karađorđević, kralj Aleksandar i kraljica Marija, kralj Petar Drugi Karađorđević i princ Vladimir iz Nemačke. Početkom 21. veka formiran je i Kraljevski red vitezova, koji ponajviše deluje u Valjevu i okolini.

Šta nam fali u Srbiji? Mnoge svetske tajnovite organizacije ne postoje u Srbiji: Crna ruka, Bela ruka, Iluminati, Međunarodni bankari, Rimski klub, Opus Dei, Savet za inostrane odnose, Vitezovi lavljeg srca i Pokret Novo doba. Postoje priče da u Srbiji funkcioniše društvo rozenkrojcera mističnog Reda ruže i krsta.

Miloš Janković, autor knjige o tajnim društvima u Srbiji, stavio je masone, templare vitezove i rotarijance u zagonetne grupe i doveo ih u vezu s tajnim političkim društvima i službama u svetu. Time ih je učinio još mističnijim.
 
- Odnos javnosti prema ovim organizacijama je čudan i kreće se od totalnog ignorisanja, preko straha do mistifikacije, jer ljudi ne razumeju naša pravila i diskretnu aktivnost. Članovi ovih društava predstavljaju srpsku elitu, moćnu grupaciju, bave se humanitarnim radom, ponekad i visokom diplomatijom - otkriva mason Goran Takač.

U Srbiji postoje 43 “diskretne“ organizacije. Većina njih ima svoja stalna sedišta, starešine i ličnosti “za javnost“, imaju i internet-sajtove, čiji je sadržaj svima dostupan. Skupovi vitezova, templara i rotarijanaca su poslednjih decenija otvoreni za javnost.

 Da bi se oslobodili fame o tajnovitosti, slobodni zidari su odlučili da izvedu prvu masonsku paradu u Srbiji.

- Želim da organizujem paradu masona u Beogradu i da sa majstorskim keceljama prošetamo preko Terazija. Hteo sam to letos da uradim, ali mi je jedan brat rekao: “Nemoj sada, nije dobar trenutak!“ Verujem da će dan kada će masoni šetati Beogradom vrlo brzo doći - rekao nam je na kraju Žan Stavrević, član masonskog Vrhovnog saveta Velikog Orijenta Francuske, koji u Srbiji ima devet loža.

FELJTON
9


IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASON

SRPSKI MASONI 

Sad već mislite da sam i ja jedan od njih i da u fioci 
svog radnog stola držim masonsku kecelju, pa i neki od vas koji su verovali da sam ja  samo jedan ludi umetnik,
 počinju da bivaju mrtvi
 ozbiljni. Reći ću vam tajnu, ali samo tiho i na uho i uz jedan uslov: šapnite tu tajnu samo najbližima, a ondai jezik za zube! Čuvaj tajnu, jer tajna 
te neće pojesti. A moja tajna 
je u tome  da vam neću reći ništa i niko neće znati
 to što znaš ti i što znam ja. Gde to započinje misticizam u organizmu, dole ili gore, u 
namigivanju, tajnim znacima,
 u porodjajnoj pupčanoj vrpci,
 u oku, na dlanu, gde?
Klesar počinje da kleše kamen i
 svakog trena  odlama komad mistike i otkriva  tajnu zaledjenu u kamenu. Naučnik, pisac, kompozitor,  demisticira svoje mistične  snove u potiljku malog mozga. Filozofija

slobodnih masona i nihove tajne nad tajnama  iza zatvorenih vrata možda i jeste neka super zagonetka , a može biti da je tajna sama po sebi smisao postojanja te organizacije. Čuvari tajni, tajne mape i tajni prolazi, tajne pećine do fontane zelja, do blaga, do žutog novca na dnu bunara i vode koja se smeska.  Koliko je tajni  samo otišlo u grob, igra reči koja ti kaže: Da, ja sam onaj koji zna  tajnu, a tajnu ti nikad necu reći, neka te golica, neka te uzbudi iglica  tvoje lične znatiželje, od verovanja, preko nadrilekara, do  proroka.
Doduše neverica ima  svoje zašto. Kada bi u životinjskom carstvu životinje izgradile sistem prava i poverenja, verovatno bi u takvom društvu krokodili bili najpošteniji članovi životinjske organizacije. Drugim rečima, zašto bih verovao da su zubate životinje odjedanput postale dobri pastiri sa frulicom i torbicom? Možda je i bolje neverovati u sve što se servira. Careve sluge su  isprobavale carsku hranu i piće pre careve večere. Ako carevi ne veruju, znači ima i zašto, može biti da je neka otrovna tajna uvaljana u šećer.
Istorija srpskih masona je prilično komplikovana. Srpska masonska loža je šetala tamo i  ovamo dok se konačno nije nastanila u ulici Majke Jevrosime u Beogradu, nedaleko od Narodne skupstine. Susretao sam i susrećem puno masona, odnosno članova Organizacije slobodnih masona. Ne razumem se u stepene, uglove i trouglove, ali imam nekoiliko stvari koje vam mogu  slobodno ispričati zato što su istinite. Slobodan Milošević nije bio mason, Josip broz nije bio mason, iznenadićete se da je mason bio neko za kog to ne biste rekli, a to je Petar Petrović Njegoš, kao što je  i Milorad Pavić, ali i mnogi od članovi Srpske Akademije Nauka danas, kao i veliki broj srpskog sveštenstva, tu biste se tek iznenadili. Četiri ministra u vladi Zorana Djindjića, jedan od njih i ministar unutrašnjih poslova, koji se zaista dobro snašao i učinio puno u toku akcije Sablja i na toj hrabrosti mu čestitam. Naš narod duboko veruje da su nam masoni skuvali čorbu i da baš ova tajna organizacija tajno vrši misiju seciranja srpskih krajina, pokrajina i srpskih osećanja. Moja majka veruje da se madjije skidaju poznatim sredstvima,  antimadjijama, jer je muskarac zamadjijan od sopstvene žene, ali to se ne sme  nikome rećI, jer je u pitanju porodična tajna. Devojke su u staroj Srbiji stavljale čari ispod jastuka, voljenom momku  iglu u kaput , mrvice u cipele tajno u polumraku uz šapat, majka i kćerka bi vršile ritual i prizivale sile, naročito u jugoistocnoj Srbiji,  ha Homolju i Vlaškoj Planini, pa sve do Dunava.
Koliko su masoni uticali na raspad  neba iznad Srbije pitanje je, a ponekad tajna može biti i javna, ili je uopšte nema. Reče jedna pesmica: Slatko li je curu ljubit tajno, bolan slatko je!
Ono gde i kad su se Masoni i Srbi istinski zamerili je period izmedju dva svetska rata, tada su u Beogradu u više navrata organizovane žestoke antimasonske demonstracije, što je Svetska masonska loža  posmatrala budnim okom i sa puno interesovanja. Demontratnti su nosili uvredljive parole i slike na kojima su slobodni masoni satanizovani do te mere da su u narodu shvaćeni kao vampiri i veštice. Izgleda da nama Srbima nije uopšte teško da sebi stvaramo neprijatelje i da se lepo zamerimo, kad god to zatreba. Pa početkom Drugog svetskog rata pa do njegovog  kraja  nekoliko od Titovih saradnika su bili članovi masonske organizacije, uključujući i braću Ribnikar, mada i pored toga , Masonska loža u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, gubi svetlost i legitimitet. Posle rata  srpski masoni svoje rituale i sastanke nastavljaju da praktikuju van zemlje. Srpska loža je kod nas dobila svetlo tek početkom devedesetih i ne verujem da će ga ikada više izgubiti.
Nema sumnje da je Amerika u celini masonski eksperiment, koji uglavnom dobro radi. Istina je da je četrnaest američkih predsednika poteklo iz masonske organizacije, naravno najvažniji je onaj prvi, Džordž Vašington, ali ništa manje od njega vačan je  i Truman, obojica  su implicirali osnovne vrednosti masonske filozofije u sistem američkog uredjenja države. Masoni su pomogli da se izglasa Povelja o nezavisnosti, ali je istina da je nisu izglasali sami, od pedeset i sedam glasova samo trinaest je pripadalo članovima masonske organizacije, dakle masoni nisu nikad imali većinu u američkom paerlamentu, ali su bez sumnje imali veliki uticaj na formiranje konstitucije zemlje u kojoj živimo. Sigurno je da  Četvrta masonska  loža utice na svetsku politiku zato što se nalazi u Vašingtonu, ali je i sigurno da Srpska masonska loža nema puno uticaja na američku politiku, zato što se nalazi u Beogradu 
Ja se često pitam zašto se mi pravoslavni Srbi toliko mnogo plašimo Masona, koji pomalo nevidljivo žive oko nas i izazivaju još veći strah i verovanje, odnosno nepoverenje  u Srba? Istina je da  smo kao narod veoma skloni sujeverju i stalno verujemo da nam je neko skuvao kačamak od slepih miševa i ajkulinog repića, mi jesmo sujeverna nacija i to je fakat. Možda je tome razlog nedostatak prave vere, a možda i nedostatak obrazovanja. Statistika kaže da je samo sedam posto Srba visoko obrazovano, a da se čak dvadeset posto po opstem standardu elementarne pismenosti smatra nepismenim. Dobro, znamo ko su visoko obrazovani i znamo ko su nepismeni, a šta je sa svima onima izmedju te dve kategorije? U šta većina veruje, u knjigu ili u motiku? Ono u šta verujem je da smo sami sebi opasnost, naš moral i naša narav, zloba i inat. Hiljdu puta su na nas više uticali slatki sokovi Otomanske imperije od mistične Masonske lože u Srbiji. Kao što su, na primer, djuveci, sarme, ćevapi, pilav, šota i baklava,  rahatlokum, hašIš i turska kafa, što značI, hteli mi to da priznamo ili ne, masni burek iz tepsije i hladne pihtije su mnogo veća opasnost po naš srpski život od bilo kakve tajne organizacije, jednostavno zato što izazivaju zakrečenje krvnih sudova i vode nas u sigurnu smrt. A i tada ćemo po starom običaju mi  Srbi reći: sto posto ga je žena otrovala!
Jednom prilikom  sam  bio gost Masonske lože, i to je jedini dan u godini kada je gostima  dozvoljen pristup u masonski hram. Svečana instalacija novog majstora lože i ritual više nego zanimljiv. Uz zvuke orgulja posmatrao sam ceremoniju i proces, na trenutke sam možda i shvatio deo filozofije oko koje su se ti ljudi okupili, a to je pre svega i u osnovi simbolizam. Sad, kad bih ja spomenuo simbolizam u umetnosti, svi bi nekako odahnuli i uživali u simbolima slikarskog dela, ako bih govorio o simbolizmu u životu južnoameričkih Indijanaca opet ne bih izazvao puno uzbudjenja, ali simboli na novčanici američkog dolara izazivaju strahopoštovanje i tišinu. U Americi postoji oko dva miliona masona, na mnogim automobilima ste videli masonski znak na zadnjem braniku i začudili ste se kako jedan član najsnažnije i najuticajnije organizacije moče da vozi takvu kantu od automobila, zar ti ljudi nisu vlasnici ovog sveta, zar oni ne upravljaju čovečanstvom, zar oni nisu konsrtuisali američki dolar? Pa zašto onda voze manje nego prosečne automobile?! Hajde, reći ću vam još nešto, mada znam da ću se zameriti -  većina masona su prosečni, čak i siromašni ljudi, zato što postoji posebna, Jevrejska masonska loza, tu već mozete naslutiti odgovor na vaše pitanje.
U Masonsku organizaciju se pristupa iz ubedjenja, a ne zbog materijalne koristi i raja na zemlji, da bi čovek postao mason ,odnosno član masonske lože , najpre mora verovati u Boga kao generalnog konstruktora svemira, mason mora imati svoju veru. Masonska organizacija jeste organizacija, ali  nije verska zajednica .U svakom slučaju vam preporučujem da pročitate knjigu “Rodjen u krvi”, Ali vam ne preporučujem  da vam  zbog te knjige  ispadnu iz ruku Sveto pismo, crkva i  pravoslavlje. A ono o čemu razmišljate je najverovatnije pitanje : Jesam li ili nisam? Pa neću vam rećI, jer to je tajna, a nije ni loše biti pomalo tajnovit. U mojoj školi su mistični muškarci uvek bili popularni i na ceni u ženskom drustvu. Ali i pored toga što se ova naša zajednička rubrika zove ”Da se ne zamerimo”, bar što se tiče ove organizacije i njihovog prisustva u zemlji Serbiji, ipak nam je bolje da se na kraju mnogo ne zameramo i ne guramo prste u svevideće oko, na vrhu piramide novog svetskog poretka.    Boban

FELJTON
8

IZABRANI TEKSTOVI O SRPSKIM MASONIMA

AMERIČKA BRAĆA U KECELJI
Kako tvrdi američki list „Čikago tribjun“ mitrpolit Hristofor, koji je mogao da se kandiduje za patrijarha srpskog, pripada redu američkih templara i masona. Naime, ugledni američki dnevnik „Čikago tribjun“ objavio je zimus vest da je ovaj poglavar Mitropolije srednjezapadnoameričke u Čikagu, sa dvojicom ljudi iz Beograda, prisustvovao Saboru malteških vitezova u Americi. Kako je mitropolit Hristofor mogao da bude kandidat za novog srpskog patrijarha, „Čikago tribjun“ konstatuje da bi „prvi put u istoriji Srpske pravoslavne crkve na njeno čelo mogao bi da stane jedan templar.“
Sam mitropolit je demantovao ovu vest, ali ga američki Srbi i dalje smatraju najvećim srpskim masonom u SAD.
- Hristofor je aktivni član masonske organizacije SKOBA u SAD. Kako su masoni formirali svoju Američku pravoslavnu crkvu, oni nude mitropolitu Hrostoforu da bude američki partirjarh, što je veliki izazov za njega. Ali i velika opasnost za nas, da mitropolit sa sobom Amerikancima odnese i naše crkve i manastire – upozoravaju trideset protojereja, koji su poslali pismo Sinodu SPC u Beograd.
Kako istoričari tvrde u stvaranju prve srpske kolonije u Americi od 1815. godine najvažniju ulogu imali su pravoslavni sveštenici, visoki srpski intelektualci, ali i masoni koji su bili iskrene patriote. Prvi Srbin koji se doselio na američko tlo Đorđe Šagić iz Sremskih Karlovaca bio je slobodni zidar. On je u SAD formirao srpsku koloniju u Kaliforniji, ali je osnovao i četiri masonske lože.
U SAD je danas najaktivnija srpska loža u Pensilvaniji ASERB, čiji je predsednik David Vujić, a članovi Milan Marković, Burko Pavlović, Milan Tomić, Aleksandar radičević i Ričard Vuković. Srpska masonska loža u SAD danas je deo Regularne velike lože Srbije. Član ove američke lože slobodnih zidara od pre dve godine je i istaknuti profesor Darko Trifunović, profesor bezbednosti iz Beograda.
CRNOGORSKI MAJSTORI MISTRIJE
Istog dana kada je 3. juna 2006. proglašena nezavisna Crna Gora tri masonske lože su osnovale Veliku ložu Crne Gore kao ekskluzivnu, suverenu i slobodno-zidarsku organizaciju u novoj državi. Postupak osnivanja Velike lože Crne Gore proveden je pod nadzorom Ujedinjenih velikih loža Nemačke, kao majke lože.

Kako kaže veliki majstor Novak Jauković, profesor, ali i starešina masona, crnogorska loža je formirana od četiri postojeće lože “Montenegro” u Podgorici, “Zora” u Kotoru, “Luča mikrokozma” na Cetinju i “Garibaldi” u Nikšiću. Zamenik starešine je podgorički advokat i veliki majstor Novica Jovović.
Proces »unošenja svetlosti« kod crnogorskih slobodnih zidara zvanično je obavljeno 5. maja 2007. godine na Cetinju u prisustvu domaćih i stranih masona. Crnogorce je ova svečanost razljutila jer je formiranje masonske lože obavljeno na najveći pravoslavi praznik – Sveti Vasilije Ostroški. Srbe je ova loža izneverila, jer je, kako beogradski masoni tvrde, »izmanipulisana od političkog establišmenta i jer su crnogorski masoni stavljeni u službi crnogorske nezavisnosti«.
Drugu Veliku regularnu masonsku ložu Crne Gore predvode masoni iz Beograda, a treću crnogorsku masonsku ložu čine Bošnjaci.
Marko

 U Beogradu se družili srpski masoni

26. mart 2011

U Beogradu je danas oržana redovna godišnja skupština Ujedinjenjih velikih loža Srbije starih i prihvaćenih slobodnih zidara.

U saopštenju o skupštini se kaže da su gosti bili predstavnici više velikih loža iz Sjedinjenih američkih džava i zemalja Evrope, koje je pozdravio najuvaženiji veliki majstor Vladimir S. Marković.

Na skupštini su, u prisustvu 400 članova iz 18 loža i pet loža u osnivanju pod zaštitom Ujedinjenih velikih loža Srbije, usvojeni nova Konstitucija i domaće uredbe Ujedinjenih velikih loža Srbije.

Izvršena je i razmena priznanja sa pojedinim velikim ložama iz SAD, a u skladu sa novom Konstitucijom doneta je odluka da se izborna skupština održi idućeg juna.

Pre dve nedelje u trodnevnoj poseti Srbiji bila je i delegacija slobodnozidarske obedijencije "Veliki orijent Francuske".
Lopušina

FELJTON
7
IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASONIMA

SRPSKA MEŠOVITA LOŽA
Da braća slobodni zidari imaju i sestre masone potvrđuje vest da je u loži „Mitropolit Stratimirović“ u Beogradu 15. januara 2010. održan “Svečani rad sa sestrinstvom kome je prisustvovalo oko 150 braće i 50 sestara“. Pored masona iz Srbije svečlanosti su prisustvovali braća i sestre iz BiH, Hrvatske i Crne Gore. Domaćin je bila Regularna velika loža Srbije, agoste je pozdravio starešina ove lože Petar Kostić. U centralnom delu rada ovogodišnja Zlatna medalja masona  uručena je sestri D.S. za njen veliki doprinos u radu na humanitarnom radu. Veče je završeno uz muziku, pesmu i ples.
Druga mešovita srpska masonska loža postoji u okviru Francuske federacije za prava čoveka u Beogradu. Osnovana je 5. septembra 2009. a njen starešina je slikar Ljubomir Ivanov. Rođen je u Sofiji, gde je do 1977. godine živeo i studirao. U svetu je prepoznatljiv po  tehnikama akvarel i pastel. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. A njegove slike se danas nalaze u zbirkama kolekcionara širom Evrope.

VLADARI I VLADIKE
Začeci masonerije među Srbima zabeleženi su još pre dva veka u Kotoru i u Beogradu. Vožd Karađorđe se približio masonima sa Grcima, a pesnik Simo Milutinović Sarajlija sa Turcima u loži „Ali Koč”. Istoričari tvrde da su tada masoni bili beogradski vezir Hadži-Mustafa-Paša (zvani srpska “Majka”), mitropolit beogradski Metodije, vojvoda Janko Katić, Petar Ičko, braća Čardaklije, Petar II Petrović Njegoš, vladika i vladar, episkop bački Platon i knez Mihajlo Obrenović.
Kada je 1912. formiran masonski Veliki savet Srbije za strašinu lože “Pobratim” izabran je industrijalac Đorđe Vajfert. U to vreme slobodni zidari su bili kralj Petar I Karađorđević Ujedinitelj, koji je bio iniciran tokom svog boravka u Francuskoj pod imenom Petar Mrkonjić. A potom i njegov sin, kralj Aleksandra, kao i unuk kralj Petar II Karađorđević.
Pravoslavna crkva nikada nije zvaničnim dokumentom anatemisala masonsku organizaciju, pa su masoni bili Stefan Stratimirović, arhimandrit manastira u Krušedolu, novosadski vladika Josif Jovanović Šakabenta, Pavle Marković, mitropolitski arhivar, Stefan Novaković, narodno-crkveni sekretar i vladika Nikolaj Velimirović.

Mnogi drugi ugledni Srbi, koji su stvarali nacionalni identitet bili su slobodni zidari: Dositej Obradović, Stevan Mokranjac, Milan Grol, Stanislav Binički, Stevan Sremac, premijer Nikola Pašić i vojvoda Živojin Mišić, Aleksa Nenadović, Vuk Karadžić, Miša Anastasijević, Branislav Nušić, Veljko Petrović, Vladimir Ćorović i Milorad Pavić. U SAD masoni su bili Mihailo Pupin, i Nikola Tesla, ambasador Konstantin Fotić, i političari Slobodan Jovanović, i Milan Gavrilović. U novije vreme najpoznatiji slobodni zidari su bili predsednik Josip Broz Tito, nobelovac Ivo Andrić i vajar Risto Stijović, pa premijer Milan Panić i Bogoljub Karić.
POLITIČARI I UMETNICI
U knjigama Zorana Nenezića kao masoni novog doba pominju se političari Milan Božić, nekadašnji potpredsednik Skupštine grada Beograda, Zoran Živković, bivši srpski premijer, Vojislav Andrić, nekada potpredsednik Narodne skupštine Srbije, kao i pisci Raša Livada, Dragan Velikić i Ratko Petrović. Masoni su biznismen Đorđe Zečević, doktor patolog Jovan Vasiljević i advokat Slobodan Perović, ali i Miodrag Živković, predsednik Liberalne stranke, akademik Miroslav Gašić, profesor Srđan Stanković, novinari Boško Jakšić i Miša Brkić.
Vuk Drašković, predsednik SPO je 1999. godine u Grčkoj primljen u Savez slobodnih zidara. Doktor ekonomskih nauka Čedomir Vukić je majstor zidarske kecelje. Bio je potpredsednik Privredne komore Srbije, službenik u Vladi SRJ i zastupnik američkih firmi za Jugostočnu Evropu. Počasni je član u više od 30 masonskih loža u svetu od Australije preko Evrope, Kanade i SAD.
Profesor Dragor Hiber je veliki majstor od 1993. godine. U loži “Jugoslavija” 1994. bio je Vojislav Milovanović, veliki sekretar, a svojevremeno ministar vera Vlade Srbije. U slobodne zidare ubrajaju se i Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova, sportski funkcioner Nebojša Leković, Dejan Popović, rektora BU, profesor Andra Đorđević i Goran Takač, sin pokojnog olimpijca Artura Takača.
Vojislav Šešelj je svojevremeno kao slobodne zidare prozivao Slobodana Vuksanovića, Dušana Zabunovića, Dragoljuba Mićunovića, Vladislava Jovanovića, Vladimira Cvetkovića, Dragana Nikolića, Dragan Bjelogrlića, Branislav Lečić i Mikija Manojlovića, za kog se tvrdi da se javno predstavlja kao Grand komander francuskih masona. Čaršija je kao masone imenovala Mladena Ivanića, bivšeg predsednika Vlade RS, naučnika Vigora Majića i Gorana Kneževića, uhapšenog gradonačelnika Zrenjanina.
Bivši ministar policije Dušan Mihajlović je jedno vreme bio mason, ali se isčlanio iz masonerije. Publicista Dejan Lučić je pre četiri godine kao slobodni zidar isključen iz lože “Pobratim”. I sam veliki majstor Zoran Nenezić je isključen je iz masonske organizacije.

FELJTON


6


IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASONIMA

Prve Masonke Srbije

Marko Lopušina | Žene sve češće postaju članovi Bratstva slobodnih zidara. U tajanstvenoj vili na Senjaku, duboko iza ponoći održan je odred prvih srpskih masonki u Beogradu. Ritual su vodile prva žena mason Anka Bakić i starešina prve ženske lože Marina Mučelica.
Poznato je da u Bratstvu slobodnih zidara muškarci nose majstorske kecelje, ali je malo poznato da u Srbiji danas ima masona, koji pored kecelje nose i suknje. U tajanstvenoj vili na Senjaku, duboko iza ponoći održan je nedavno odred prvih srpskih masonki u Beogradu. Dame slobodni zidari su ispod masonskih kecelja nosile suknje i cipele sa štiklom. Ritual slobodnih zidara u štiklama vodile su prva žena srpski mason Anka Bakić i Marina Mučelica, starešina ženske lože „Vera Fides“.

Masonka na skupini.

Prva ženska loža je radionica masona koji pripadaju obedijenciji Veliki orijent Srbije. Loža „Vera Fides“ je osnovana je 2007. godine „unošenjem svetlosti“ od strane Velike ženske lože Francuske. Starešina i velika majstorica ove lože danas je Marina Mučelica iz Beograda, dok je Veliki majstor Velikog orijenta Srbije beogradski advokat Vladan Živulović.
Masonerija kod Srba je začeta pre sto godina u Beogradu. Slobodno zidarstvo je kod nas i u svetu oduvek bilo muška privilegija. Prve žene su se u masonskim ložama pojavile još krajem prošlog veka, kada su ih Turci  puštali da prisustvuju ritualima Bratstva slobodnih zidara u Beogradu. A u predratnoj Kraljevini Jugoslaviji u Zagrebu su postojale dve ženske masonske lože „Humanitas“ i „Pitagoras“.
Na pitanje da li je ženska masonerija regularna profesor Novak Jauković, kao slobodni zidar odgovara:
 - Postoji drevno pravilo da mason ne može biti žena i u tome ima logike. Muškarci se bolje otvaraju jedni prema drugima kada žene nijesu prisutne, pretpostavljam da je tako i sa ženama. Intimnost koja postoji na našim sastancima bila bi vidno narušena kada bi bili prisutni žene i novinari.
Ipak, mimo pravila masonerije, međutim, u Srbiji postoje dve ženske lože Bratstva slobodnih zidara i dve mešovite lože masonki.
- Pod uticajem Velike ženske lože Francuske 1991. godine u Beogradu je formirana prva ženska masonska loža sa sedam članica. Masonke su tada bile supruge i prijateljice poznatih slobodnih zidara – rekao nam je Dragutin Zagorac, veliki majstor 33. stepena.

Masoni

Prva žena mason u Srbiji postala je Anka Bakić, stomatolog iz Beograda, koja radi u jednom opštinskom Domu zdravlja, a koja je do skoro bila i starešina prve srpske Ženske lože „Vera Fides“.
- Pravilo diskrecije nam ne dozovoljava da javno govorimo o našoj loži – rekla nam je prva srpska masonka Anka Bakić, kada smo je zamolili za razgovor.
U loži Veliki orijent Srbije postoji ženska radionica „Venčić“, koja je osnovana 2007. godine. I ova francuska loža zagovara primanja Srpkinja u masoneriju. Da braća slobodni zidari imaju i sestre masone potvrđuje vest da je u loži  „Mitropolit Stratimirović“ u Beogradu 15. januara 2010. održan “Svečani rad sa sestrinstvom kome je prisustvovalo oko 150 braće i 50 sestara“.
Pored masona iz Srbije svečanosti su prisustvovali „braća i sestre“ iz BiH, Hrvatske i Crne Gore. Domaćin je bila Velika regularna loža Srbije, a goste je pozdravio starešina ove lože Petar Kostić, stomatolog iz Beograda. U centralnom delu rada ovogodišnja Zlatna medalja masona uručena je sestri D.S. za njen veliki doprinos u radu na humanitarnom radu. Veče je završeno uz muziku, pesmu i ples masona i masonki.
Druga mešovita srpska masonska loža postoji u okviru Francuske federacije za prava čoveka u Beogradu. Osnovana je 5. septembra 2009. a njen starešina je slikar Ljubomir Ivanov.
Kako u SAD, međutim, u Bratsvu slobodnih zidara nema zabrana za nežniji pol, američki Srbi imaju svoju žensku masonsku ložu, koja se zove „Istočna zvezda“.
Mnogi masoni pretpostavljaju, da zbog potreba da se omavosi srpsko Bratstvo slobodnih zidara, da će naše četiri Velike lože početi sve više pored mladih muškaraca, da u obedijencije primaju i mlade žene.
NEMA ZABRANE
„Andersonova konstitucija“ slobodnih zidara ne zabranjuje odlazak muškaraca kod žena na rad i članstvo Velika nacionalna loža Srbije, na primer, stoji na raspolaganju svojim sestrama. Masonke su i danas najčešće supruge ili kćerke masona. Ugledni srpski slobodni zidari tvrde da ženska masonerija danas ima kvalitet koji su muškarci u svim obedijencijama prevideli, a to je spori izbor i postepeno napredovanje. A neki muški masoni u zavide ženama na njihovom ozbiljnom bavljenju suštinskim masonskim pitanjima.
PRVE ŽENE MASONI
Pod uticajem Velike ženske lože Francuske još 1991. godine u Beogradu je formirana prva ženska masonska loža sa sedam članica. Tu su, uglavnom, bile supruge i prijateljice, poznatih slobodnih zidara. Prva žena mason u Srbiji je Anka Bakić, stomatolog iz Beograda, koja je do skoro bila i starešina prve srpske Ženske lože „Vera Fides“. Ta loža je osnovana je 2007. godine „unošenjem svetlosti“ od strane Velike ženske lože Francuske. Starešina i velika majstorica ove lože danas je Marina Mučelica iz Beograda.
I u krilu Velikog orijenta Srbije postoji ženska loža „Venčić“, koja je osnovana 2007. godine. I ova francuska loža zagovara primanja Srpkinja u masoneriju. Tradicionalisti, međutim, ne priznaju ženske masone i trude se da sprče širenje ženskih masonskih loža u Srbiji.