недеља, 13. јануар 2019.



 FELJTON 




  
    SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3




25.       Да се видимо И упознамо
           БЛОГ ОПЕН БОР 2008.
           Блогери Србије  4. И 5.  октобра, збор у Бору

Више од 25О блогера из земље и иностранства:Бугарске,Румуније,Немачке,и бивших југословенских република,наћиће се у Бору 4. и 5.октобра на  манифестацији БЛОГ ОПЕН 2008. Два дана блогери ће  се дружити,размењивати  искуства ,држати актуелна предавања и покренуће хуманитарну акцију.
Ова манифестација окупља кориснике  интернета који имају  своје личне презентације,или су  једноставно корисници интернета.
Тема овог скупа је  Електронски наџор,интернет комуникације у земљама Европске уније, као и  земљама које намеравају да постану чланице,о томе ће говорити Слободан Марковић ,Оливер Гаснер и Петер Стyков.
На дводневном скупу у Бору,биће обрађене и  две теме :Револуционарни  њорлд,предавачи ће бити Роберт Босић и Оливер Гаснер.О књижевности ће  причати Саша Радојчић,а о школи Њеб новинарства Даница Радуловић и Лидија Кујунџић.
У оквиру пратећег програма ове манифестације, блогери ће покренути  акцију ДОНИРАЊЕ КОШТАНЕ СРЖИ,а предавач на ову тему биће др Александар Ћирић
Учесници Блог Опена ће сазнати више о  важности акције донаторства коштане сржи и ако желе могу се пријавити као донатори у току манифестације.
Први пут блогери Србије и света почели су да се друже новембра  прошле године у Новом  Сада,а за нови сусрет је изабран Бор,јер има преко 80  блогера,каже  Зоаран Станковић, заменик председника блогера БИТНО у Бору.
У току трајања манифестације  БЛОГ ОПЕН 2008. настојаћемо да гости виде и наше природне лепоте,показаћемо Брестовачку бању и Језеро,истиче  Станковић
Јон Мирт.
 

    следи наставак



 ........
.....................................................
FELJTON 




  
             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
         СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

24,        Не умиру само људи но и земља
 ДАНТЕОВ ПАКАО У ГРАДУ БАКРА
Бор најзагађенији град у земљи

Већ сто година Бор је  најзагађеније насеље у нашој земљи,а о таквој загађености тек ових дана вест не силази са стубаца  новина и емисија ...
Да би сте се у све то уверили, нису потребни бомбасти наслови. Довољно је да дођете  у ове јесење дане, у Бор.Удишући ваздух осетићете  метални укус са благим примесама сумпордиоксида и имаћете обавезне сметње на дисајним органима.
Бићете  одма препознати, по сталном кашљуцању,штоје последица велике присутности сумпордиоксида у атмосвери. Ових дана забележене су количине и до 40 пута веће од дозвољене.Још један детаљ сликовито говори о томе..У колико  желите да се прошетате у друштву са супругом или пријатељицом,то никако не чините када пада киша.Истина,можете понети кишобран,али он вам овом приликом неће помоћи.Наиме,у овом граду не падају обичне кише,већ киселе кише од којих женске најлон чарапе пуцају.Ако дошљак доживљава непријатности,које су последице загађења,неминовно се поставља питање како живе људи овог града и шта се дешава са биљним и животињским светом у овој средини ,засутој сумпоордиоксидом и тешким металима? Не једном новине су обавештавале:
Густ отровни дим,облак гасова и магле покрио је улице Борског рудника и узнемирио његове житеље.Људи су јављали надлежнима да има случајева лакшег тровања,падања у несвест,нарочито деце и старијих особа..
Само једним налазом утврђено је да концентрат садржиу 37 ппм живе,што је већа количина од дозвољене.
Садашња мерења показала су да је коцентрација сумпордиоксида у октобру била изнад граничних вредности 4о пута.
Ови подаци подсетили су ме на питање,које  сам, као млад новинар,   поставио у књизи БАКАРНА РЕКА КРВАВО ЗЛАТО  својим читаоцима:
Да ли знате како изгледа у паклу ?
Ако не знате, прочитајте овај текст:
Из бројних постројења прљаве индустрије у Бору испуштају сее огромне количине сумпордиоксида и течких метала,које не могу да зауставе филтери за пречишћавање.
Застарела технологија и отровна руда, као и погрешна локација града,разлог су што је оваква  аерозагађеност,поптврђена на глодарима,она изгледа овако:
У плућима глодара измерено је присуство тешких метала :  бакра 65 ппм, олова2,5 ппм, а у костима глодара пронађено је наталожено 60 ппм бакра и 2 ппм арсена..
Ако се  количине присуства тешких метала пронађена у глодарима, пренесе на човека,који живи далеко дуже од њих,може се омда само наслутити који је ниво загађења људске популације у Бору.
Овај технолошки геноцид  будуће генерације неће опроистити,планерима,који су град сместили  испод рудничког димњака.
Тиохо умирање и нестајање биљног и живоптињског света Бора и околине негативно се одржава на људску популацију са којом ћемо се тек суочити.
Не умиру само људи, но   и  земља.Убијају их киселе кише…
Јон Мирт

следи наставак




понедељак, 7. јануар 2019.

FELJTON 



  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3





                                                                                                                                                                                                                                                                    
  23.       Чардак ни на небу ни на земљи
               ЗА  ДЕЦУ РИСКАНТНО И НЕПРАКТИЧНО



Грађевинска сезона у сред фебруара

Више  не постоји грађевинска сезона ,нити неко правило у изградњи.
То потврђују, ових дана, неки борски грађевинари, који  увелико граде,што је можда добро.
По  мало чудно и нејасно,зар  баш мора ,у  зимске хладне дане.
Како се види,изгледа, мора.
Објекти ничу,нигде другде, него на  плочи гаража које се налазе поред саме  Основне школе‚‚Душко Радовић‚‚и како радови напредују,већ до краја фебруара и овај ‚‚чардак‚‚ ће бити завршен и вероватно ће  добити  своју намену.
Деци,школарцима, ће бити на услузи,као и онај  у суседсву,који  већ ради,где се проадаје брза храна.
То што нема санитарни чвор,што има стрме степенице на висини од неколико метара,и  што је непрактичан,деца за сада много не маре,све док се наравно не деси нека непријатност.
Можда непрактично,рискантно за децу,због  оваквог објекта ни на небу ни на земљи,али корисно за трговце .
До сада нико није реаговао, па ће  ,сигурно до почетка нове грађевинске сезоне,овде почети да се граде  нови ‚‚чардаци‚‚‚.
Јон Мирт






Тимочка крајина на длану
ДУНАВ  ВЕЧТИ  ИЗАЗОВ
Европска недеља у Бриселу
 
Само у Србији ,почев од Доњег Милановца, преко Кладова, Ђердаапа,Голупца,  Београда И Војводине,  све до мађарске границе, Дунав је богат културно историјским споменицима,И  градовима који су све више привлачни, како за туристе,  тако И за стране инвеституре То је потенцијал  који је за  свако  време био највећи изазов, И  до сада није у потпуности  искоришћен Свеукупна европска интеграција ,И друштвена транзиција подразумева другачије организовање, чуло се на Конференцији подунавских земаља,градова И региона у Бриселу.
Привредне,научне,културне И историјске потенцијале  Тимочке крајине, презентовала је Регионална организација за развој Источне Србије,коју је предводио Дејан Јовановић,из Министарства економије И регионалног развоја..
Презентовање  програма  ,наставиће се на ЕВРОПСКОЈ НЕДЕЉИ  која   данас почиње у Бриселу.


Јон Мирт






петак, 4. јануар 2019.

FELJTON 


  
     22.       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3





Брестовац, село близу Бора, домаћин републичке смотре Сусрети села.  
БРЕСТОВАЦ СЕЛО  ЗА 21.ВЕК
Финале  18. И 19.октобра

Очекује се близу 1000 учесника из  културно уметничких друштава Србије,која су изборила право за  завршну  манифестцију.
У оквиру овогодишње  манифестације  СУСРЕТИ СЕЛА СРБИЈЕ, од неколико хиљада учесника , колико је било  ,током ове године, Брестовац  ће од 18.до 19.октобра бити домаћин 6 културно уметничких друштава са близу 1000 учесника.
У Брестовцу,селу  близу Бора,припреме за  ову велику културно уметничку манифестацију су већ почеле. Реновирају се  сеоски путеви,довршава се шеталиште поред брестовачке реке, реновира се  водоводна мрежа и канализација.И оно што је најважније,завршава се  реконструкција Дома културе и велике сале. Желимо да све госте дочекама као прави домаћини,што је и одлика народа овога краја, каже Сима Чујкановић, председник  Месне заједнице.
Инче Брестовац,  је село удаљено од Бора само четири  километра, први запис о селу датиара још из поичетка 18.века..Има  близу 4000 становника, а највећи број житеља је из Тимочке крајине, али се претпоставља да су први насељеници из Алмуша у Румунији…У  атару овог села налази се чувена Брестовачка бања, где се  сваког лета одржава манифестација ДАНИ ПРЕОБРАЖЕЊА..Село има   активно културно уметнички друштво ЂИДО, спортски клуб  БРЕСТОВАЦ. Прошлогодишњи је  победник  републичке манифестације Сусрети села,под називом “Од маја до маја” и покушаће да  ову титулу задржи јер за то има све услове.
Од Министарства за пољопривреду,водопривреду и шумарство добијено је 5,8 милиона динара,у склопу пројекта СЕЛО ЗА 21.ВЕК.Скупштина општине Бор ће за  комуналне послове издвојити  1,2 милиона динара.Очекујемо да нам помогне и Министарство културе, а добродошла је и помоћ многих донатора, додаје Чујкановић.
Јон Мирт
sledi nastavak














FELJTON 


  
     23.       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 


Борска јама му се посрећила
ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ ПРВИ  ВЛАСНИК КОНЦЕСИЈЕ  БОРСКОГ РУДНИКА
Нестају И последња обележја  о Ђорђу Вајферу


Само две плаве табле,на почетку И крају улице, са  натписом   УЛИЦА  ЂОРЂА ВАЈФЕРТА  једина су  обележја које има  овај, заслужни ,некадашњи, први власник  борског рудника.
И када идуће године,после 105 година,рудник  ,по други пут ,добије новог  власника,сигурно ће  И то нестати.Као што је 11.августа 1981.година нестало извозно окно ВАЈФЕРТ, које је  изграђено 1926.године.
То   највеће скип окно у историји рударства,сасечено је у парчиће  И  отишло у старо гвожеђе.
Узалудни су били захтеви грађана да се  тај највећи неми сведок прошлости борске јаме сачува за нове  генерације,или као туристичка атракција града.
Тако нестају   последњи  трајни белези о Ђорђу Вајферту у Бору..А ово име је поред  Фрање Шистека,најзаслужније за  постојање борског рудника злата И бакара,о коме се  последњих година  доста прича.
Ђорђе Вајферт рођен је у1850.године у Панчеву у пиварској породици.
Отац му је био власник пиваре у Панчеву И Београду.У Панчеву је завршио нижу реалку, у Будимпешти трговачку академију,а у Баварској пиварски одсек..
Међутим,пиварскиим занатом се никада није бавио од 1872.године са оцем ради на истраживању   костолачког угљенокопа .Касније је радио на истраживању Авале,Костолца И Мироча.Ова истраживања  нису била од користи ,изгубио је близу 730.000 динара,што је у то врееме било доста  пара.Поред  губитака он 1897.године почиње да истражује руду  бакра  у Бору.,И баш то истраживањхе му се посрећило.Проналаском  борске руде бакара надокнадио  је све што је изгубио у рударству.
Да би 1903.године отворио Борски рудник И био власник прве концесије за његову експлоатацију  наредних 5о година.
Међутим рудник су откупили Французи И експлоатисали до  1914.године.У току И  И ИИ светског рата,рудник преузоимају Немци,а од 1944.године  до данашњих даана, је  власништво радничке класе,односно  државе.
Вајферт се није истицао само у рударству.Од 1883. до 1889.године био је вицегувернер Народне банке,један од њених оснивача,а за гувернера је изабран 1911.године И био на њеном челу  до 1926.године.Био је И почасни  председник Индустријске коморе И председник  познатог новчаног завода БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА.
Вајферт није био само индустријалац ,банкер И  истраживач.,већ И страсни колекционар..Ово је наследио од оца Игњата И брата Хуга.У народном музеју у Београду, постоји збирка од 14114 примерака кованог новца,од антике до савременог доба.
Биографи Ђорђа Вајферта  једном реченицом описали су његов живот :
``Он је пример.Он је истоприја.Он је успех.``Да није био  изузетно вољен од стране јавности И он је сам забележио у својим белешкама 1912.године, између осталог И ово
‘’..Тендециозно је писање  ‘’Самоуправе ‘’ о посети престолонаследника  у Бору,штуро И никакво.Ја сам ту имао занимљива излагања,а они ме само једном поменули..’’,пише између осталог Вајферт.После његове смрти 1937.године  пронађена је И објављена ‘’Белешка о Борском руднику И рудишту.’’
Јон Мирт 

четвртак, 3. јануар 2019.









     FELJTON 


  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3



          21.           -КАКО НАДЛАНУ ЈАВЉА

                                          1999-2019.                                   

И ДРУГЕ ЖИВОТНЕ ПРИЧЕ KOJE СУ ЗАБЕЛЕЖЕНЕ У ПОРТАЛУ НАДЛАНУ, У МИНУЛИХ 20 ГОДИНА, ЗАСЛУЖУЈУ ДА  БУДУ СРЕЂЕНЕ  У ОВАЈ ДНЕВНИК.

Писац, овде, ни слово неће написати о бомбардовању!!!     
За нека будућа времена и ови догађајии пре и после бомбардовања, који су  остали, скоро не запажени, биће, већ сада литература; после  десет и двадесет година, многи су заборављени, овде их  стављам у  завет прошлости, ради будућности...
Ове  белешке су писани трагови и будући, наши, темељи  како би се  лакше  корачало  кроз ново време!!!...
Кратке, вести, слике и  белешке о догађајима из Тимочке крајине, писао је овај  аутор, истинито и веродостојно, под псеудонимом, зато што један професионални новинар није мога да  буде у две информативне куће... 


                                                                   1999-2019.
-

Мало се зна да Општина Бор има изузетно  благу континенталну климу и природне лепоте које се могу користити за боравак и  лечење оболелих од хроничних болести дисајних органа,обољење срца.
11. САЈАМ СЕОСКОГ ТУРИЗМА У БОРУ
Некадашњи рудари  туристички посланици

Свеукуна привредна и друштвена  ситуација у земљи  приморава  житеље Бора да више не  размишљају само  на  рудник и злато.
Предзнак да основа развоја није само рударство и металургија,је и  тај, што се у овој школској години на рударска занимања није уписао ни један ђак ни студент..
Прошло је то време када се  у нашој земљи и у свету, Бор   препознавао   само по руднику бакра.Тај исти рудник ,сада своје  раднике оставља без посла .
Зато ће се некадашњи рудари борског Бассна, почети бавити   туризмом.
Планери,сада, препоручују  да је неопходно  брзо преструктуирање привреде,односно искористити и друге могућности за развој и запошљаванаје.
И остали природни ресурси су велико богатство,само то  треба  памтено  и осмишљено искористити,поручују  планери.
То је и главни разолог што ће се до 12.до 14.фебруара у  сали  Спортског центра МЛАДОСТ  у Бору организовати  11. САЈАМ  СЕОСКОГ ТУРИЗМА  У БОРСКОЈ  ОПШТИНИ.
Према речима организатора преставника  Ресурс центра,циљ  овог скупа је  да се  јавно презентују сви  природни потенцијали ,али и све  могућности развоја сеоског туризма.
Да се  покажу потенцијали,али и да се  едукују они који су заинтересовани за сеоски туризам.
За  све ово постоје изузетни услови.,почев од Злота,где је чувени Кањон Лазареве реке,као и  три   злотске пећине,па преко  Шарбановца,који има  природну  врућу лековиту воду,па су ту Бучје  и Танада са планинама Стол и Дели Јован,и на северу је смештено  село  Горњане,које  сваког посетиоца не оставља равнодушног,а да не помисли да се налази у неком пределу  Швајцарске.
Поред тога и инфраструктура је  развијена,сва села имају асвалтиране путеве, телефоне,водовод,канализацију .
Поред природних услова,изузетно благе континенталне климе и уз  већ постојеће  Туристичке комплексе,као што су Брестовачка бања, Борско језеро,Злотске пећине, Црни врх, на овом скупу ће се разговарати и о условима, и начину  развоја,али и анагажовања оних који  имају услове и желе  да се баве сеоским туризмом и  домаћом радиношћу.
Поред тога биће представљене и остале туристичке специјалнмости, ксо што је екстремни туризма,или Ловни сеоски туриазам који  је већ заживео захваљујући Ловачком удруежењу БАКАР у Бору .Ово удружење  има близу 500 чланова и газдује  са 65.000 хектара у атарима  јужног Кучаја,Црног врха,Дубашнице и Хомољских планина.Ловиште је доста богато срнећом дивљачи и дивљим свињама.
За све будуће посетиоце  који желе да уживају у чарима и лепотама села  борске општине,обезбеђена је и  богата понуда традиционалних јела и богат културно забавни живот у оквиру сусрета села.
Јон Мирт

среда, 2. јануар 2019.

UNIVERZUMM:




FELJTON 

  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3






 





           20.         ДИЈАЛОГ

У себи ходам без циља
данима,
а не померам се,
сопствени траг је помрчина.
Станем ли,
стаћу заувек.
Нећу да чујем себе,
нећу да видим ни да чујем тебе.
Проклињан и заборављен,
 ланцима свезан.
Слављен и слободан,
а гладан и јадан.
Бауљам, гмижем.
Ако се померим,
убио сам себе у себи.
И тебе и себе већ одавно
тражим без трага.
Без трага како,
да препознам тебе.
Помери се, проговори,
или ми се уклони.

Ни данас не знам када сам ова слова  наређао и када сам  водио овај дијалог. Само осећам  да са овим словима овако разговарам, целог живота.
Знам и да сам пре 20 година  у склоништу  99, убеђивао себе да се ипак покренем. Ћутао сам, као и сада, ни да се померим, а као да сам убио себе у себи  Али, зашто сам то чинио и коме сам ја то поручивао, претио, молио, ни  сада не знам.
Ова  слова ми  још увек у меморији мога мозга воде овај дијалог и недају мира,  остављају  чудне трагове, а неће ни да се уклоне, да ми направе места, да се померим, и тако поклоним животу...
Па зато и  оволико моје  ређање слова у преко 2о књига, али никако да се  пронађу она права, да  се  ипак нешто покрене. Можда,  омаловажавам или прецењујем себе.
Можда, су права слова одавно наређана. Можда, су баш ту , али их ја не примећујем, зато остављам  да,  то  поштовани  читаоче, ти сам одлучиш и да ме тако   спасиш  одговорноси од моје  агоније и вечите тражње да се  за сва  збивања слова ова веродостојно  наслажу и да се овај  дијалог, паника ,или агонија када  нешто   треба рећи за ширу јавност тако добро заврши........

 

понедељак, 31. децембар 2018.



FELJTON 

  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3




              


  19.                 ДУБРОВНИК

Поређано камење столећима ћути
одолева сунцу и звездама
Заклане кости  одговарају на сваки дах  ветра
Оседлани коњи  галопирају
и на мом  рамену плачу
Док кружи око града
ова свита
Одроњава се  зелено камење,
и односе речи истине
Птице из провинције
опет праве своја гнезда
Док море  свакодневно плаче
што  више никог од твораца града нема

Да сам неком рекао да ћу у   своју меморију коју сам понео у  склониште  99, убацити и  песму ДУБРОВНИК, коју сам написао још  седамдесетих  година прошлога века,  нико ми не би верова. Као новинар, пропутовао сам  целу тадашњу Југославију, а у  Дубровнику сам,  боравио  само  десетак  дана,  још  као студент књижевности, изучавајући  Дубровачку кнјижевност, тако је овај каменом опасанн град  постао део мене. И увек сам желео да то и буде, па макар и у поезији. И куд год сам био Дубровник је увек плутао поред мене.Ни сам не знам  какве су то чари утицали на мене да  га толико заволим, али камене зидине  Дуибровачке су  се заувек  узидале увијајући  у ме да ме штите, и то је ваљда разлог што сам му се  ја одужио стиховима.....
nastaviće se...

 

недеља, 30. децембар 2018.



       FELJTON 
  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

 




        
  

18.                САН ЉУБАВНИКА

Ноћас
Ал` само ноћас ћути
Једном још бол да трпим
Дубоку
Растанак скори слутим
Ако
Живети можеч сама
Онда ме остави и иди ал знај  
Једном
Љубав ћеш требати ипак ипак 
У тами зар се види
Боли
Ал очи скријте сузњ
Волети морамо живот
И оно драго што  нам узе...
(иде име.........)
Љубави моја
И за крај
Када месец јави се у гори
Окрени ми лепшу страну лица
Подигни ми  црвена једра твојих лађа
Што плове морем од пшеница
Да сан мој зазори
Да булка прсне у свитању
Кад прва птица јави се угори
И руке ми заишту знојно тело у раздању
Љупке усне у ђару
Да се на негдашњем пепелишту напијем
Чисте љубави људске.
Ј.С.М.

Овај песнички сан љубавника, написао сам  још у доба  најраније младости...Нисам желео да  овај сан поделим са неким, и  никада да објавим ове стихове... Али, песма је  сама  отишла  из мог сна, ни сам не знам како. Тек, на  Регионалном такмичењу рецитатора,  као члан  жирија, чујем како  једана девојчица  лепо каже:  ,,САН ЉУБАВНИКА-НЕПОЗНАТИ АУТОР,,  Наравно изражајно и  надахнуто рецитовање условило је  прво место...Али, тек по  уручивању награде, девојчица је рекла: ,, Ја се извињавам, али  морам да вам  кажем да је ову  песму  препоручила моја мама, иначе аутор песме је чика  Јован Митровић  у име моје и  мамино ја му се захваљујем!!!,,
Наравно,  код колега из  жирија  било је и оних који  нису веровали,  у ту причу, имали су недоумицу, да је све то била моја  игра-намештаљка, а посебно код професорице Љубицеа.
 Дотичну  маму нисам  упознао, нити сам то желео. Никада нисам могао да утврдим како је   мој љубавни сан преточен у  стихове  могао да  оде из моје главе  и претвори се у слова!!!
Да сам то урадио, верујем да бих се  вратио 20  година уназад у склониште 99 године, где би   блаженпо гледале  женске сузне  плаве очи, док рецитујем ову песму...
И то није крај животне епопеје овог љубавног сна... Ипак сам  хтео, некако да се похвалим, своје  љубави у младости...
На позиив једне редакције,  за конкурс на тему љубавне поезије, ја лепо пошаљем ове стихове и по први пут то потпишем.... Али, убрзо , следи одговор..Да је редакција која је расписала конкурс веома одговорна и озбиљна и да не прихвата  поезију која је  плагирана и да је све то са моје стране веома неозбиљно и неодговорно.... Ја наравно, заћутим, и ево по први пут   говорим јавно ово су стихови  Јована С. Митровића,  Поштована редакцијо нисте били у праву, и мора да следи извињење са ваше стране, јер не познајете  савремене токове  љубавне поезије, зато што сте већ раније одредили име добитника   веома слабе  љубавне  песме!!!!

        sledi nastavak