FILIJA- PHILIA

Grčka reč koja u prevodu znači prijateljstvo.

U antičkoj Grčkoj imala je širi značaj, ticala se bliskih osoba, članova porodice, poznanika, saputnika, ratnih drugova.

Podrazumevalo se da prijatelju treba pružiti pažnju, pomoći, uručiti poklon, pružiti

gostoprimasrtvo,zaštitu, pokriti mu greške…

SOKRAT ( 469-339)P.N.V.  Kaže:

Prijateljstvo zahteva mudre i dobre osobe.

Uzvišen čovek zbog uvidjanja nesavršenstva ljudi na kraju ostaje sam…

PLATON (427- 347) P.N.V.

Platon je delio prijateljstvo na: pravo,,pitomo,, koje se zasniva na slučajnosti i vrlinama i lažno  pšrijateljstvo ili,,plahovito i divlje,, koje u sebi nosi prikrivenu ljubomoru I zavist.

ARISTOTREL

Kaže: da su prijatelji plemenite I bliske osobe.

Pravi prijatelji daju sigurnost da nećemo spavati na ulici,ili umreti od gladi.

Ima i mišljenja da:

U prepredenom svetu nema prijateljstva, ima samo druženje iz  koristoljublja..

Tu nema iskrenosti i nikome se ne može verovati.

Samo poštene osobe  mogu da budu prijatelji…

Sve ove definicije o prijateljstvu danas gube značenje…

Uvodjenjem novih tehnologija(mobilni,  internet) doprinelo je rušenje mita o prijateljstvu…

Zapostavlja se pravo druženje zbog sklapanja brojnih virtualnih veza pa se usamljenost  širi.

21 vek nosi opštu otudjenost ljudi..Tako da  sve manje pravi prijatelji dele radost i tugu, brigu i smeh..

A prijateljstvo je kao  krhka biljka koja se mora stalno negovati….

MOMA DIMIĆ:

KO PRIJATELJA NEMA NEĆE ZNATI KO JE ISPRED NJEGA BIO,OTKUDA JE POŠAO NI KO MU JE OSTAO,ŠTA JE PROPLAKAO,ŠTA JE PROSLAVIO.kO OSTAVI PRIJATELJEVU TORBU PRAZNU I SIJALICU NEUPALJENU,NIKADA NEĆE STIĆI NITI PREPOZNATI NA SVOM GROBU SLOVO NI U BAŠTI BILJKU NI U SRCU PRIOJATELJSTVO... 8.JUNA 2008.GODINE MOMA JE UMRO U BEOGRADU POSLE KRAĆE BOLESTI....

 .

Снага пријатељства
Није исто када кажемо друг и пријатељ.Друг нам mоже бити и човек кога познајемо петнаестак дана,а пријатељ...пријатељ је особа која је увек уз нас,и у добру и у злу.С њим се познајемо скоро цео живот.Пријатељ је онај коме можемо све рећи,све тајне,проблеме и осећања.
Од пријатеља можете увек потражити помоћ,он ће вам увек дати неки савет.Он вас познаје,зна какви сте.Пријатељи су нераздвојни.Врло често неко покуша да посвађа пријатеље због љубоморе,а понекад се и осећа одбачено.Пријатељство је толико јако и изджљиво,да
врло често може да преживи и скоро један цео век. Пријатењу можеш оствити главу на чување. Пријатељ је позади ,поред и испред тебе!!!!!!!!!!!!!!

Ja ovo ne pišem sam.Kada se malo bolje zagleda pored mene je moj neprebolni drugar Moma. Samo stoji i gleda me,gde god mrdnem on je tu..
Čujem kako mi kaže;
,, Samoća čini čoveka starim, iskusnim i plašljivim da u svaki čas traži izlaz. Deca stare umah,stari podetinje.Ako je čovek pri tom umetnik,čitavo njegovo biće postaje kreda,more krede što kani da celim svojim obimom ostavlja tra,otiske-ne tek vrhom izoštrena pera! Ne sunčevim zrakom samo! Ima dana kada je pisanje isto tako pitko i lagano kao disanje,ukoliko se samo podrazumeva da ste zdrav.,,
Kao da je ovakva njegova premisao najavljivala njegovu bolest , a meni predstavlja teško breme provere i potvrdjivanja u narednim danima ili godinama života.I sada me opterećuju te njegove napisane misli i poruke Stoje bez reči njegovi junaci,i ne znaju šta da mi kažu,jer Moma im je sve
ranije rekao. Načičkane tako,učini mi se da sede i otvaraju usta..Kao da negoduju, ili se smeju. Ali,sve mi se čini,kao da se spremaju da negde zajedno odlete.i da tako izraze svoje nezadovoljstvo,što ih je tvorac tako rano ostavio.
Postoji već čitavo brdo napisanih i objavljenih knjiga, kao i drugih publikacija, o surovostima besprimernog NATO bombardovanja Srbije s proleća 1999.godine.Pesnici su, sasvim prirodno,medju prvima progovorili:

 Jovan S. Mitrović

Promocija knjige o Momi Dimiću Jovana S. Mitrovića, Biblioteka u Mirijev...

Onaj ko vlada medijima, taj vlada i javnim mnjenjem

Mediji najmoćnije oružje

Medijske posledice se uporedjuju sa atomskom bombom,ostavljaju trajne materijalne i duhovne posledice.
A da li je baš tako_? U teoriji novinarstva stoji:
,,Osnovni zadatak novinarstva je istinito,blagovremeno I potpno informisanje svakog gradjanina.A informacija je ljdska spoznaja,ove ili one stvari,ove ili one pojave,koja je kao produkt simboličke ljudske akcije preslikana u neki drugi sustav. Informacija je saopštavanje,ali ne svakakvo saopštavanje,samo ono koje recepijentu donosi novo saznanje o nekom ili nečem,,.
Još kraće rečeno;istinito,potpuno i brzo informisanje je osnovno pravilo ove profesije.Ali,novinari,mahom sve ono što smatraju istinito,uzimaju,,zdravo za gotovo,, po nekada zbog ne znanja ,ali i zbog drugih interesa.Koji su to interesi?Dakle,još jedan očigledan primer da se teorija I praksa razmimoliaze.
Ovo nepisano pravilo je , svim vlasnicima informativnih glasila, u bilo kom obliku, dobro poznato,ali ga niko ne poštuje,niti haje za to.
Obični čitaoci,gledaoci i sliušaoci,treba da znaju :
,, Nijedna udarna vest nije slučajna. Ona nije plod nekakvog “istraživačkog i nezavisnog novinarstva”. Ona je uvek u funkciji nove manipulacije, smišljena mnogo pre.To se zove saopštenje za javnost, služi da bi se skrenuo pogled naroda sa pravog stanja stvari. Veliki mediji dominiraju čitavom industrijom; i što više idemo ka vrhu shvatićemo da samo nekolicina drži u svojim rukama medijska i privredna carstva.Dok čitate bilo koju udarnu informaciju treba da razmišljate;prava istina je mnogo daleko od očiju javnosti i dobro je skrivena.U njene tajne upućen je mali broj ljudi.Dakle, veliki izdavači opterećeni su težnjom dominiranja medijskim prostorom,kako bi uticali na formiranje javnog mnjenja po volji velikih sila ,a sve sa ciljem povećanje profita,,....
Tako izgleda globalno medijsko nebo u svetu..
Na tom uzburkanom,šarenom i raznovrsnom, medijskom nebu(pojavile su se prvo novena,pa radijo, i televizija, a sada najmoderniji internet)
Svaki objavljeni tekst,bilo kao vest,prilog,reportaža članak,esej,osvrt ili kritika i intervju o životu i rada u bilo kom odredjenom vremenu i prostoru postaje dokument jedne civilizacijske epohe.Vremenom, mnogo godina kasnije, sve će to biti jedini dokumentarni most izmedju onoga što je prošlo i onoga što je ostalo kao posledica.Ili most za prenos estetskih vrednosti za koje imamo vremena da se bavimo mnogo kasnije nego kada je dogadjaj bio zabeležen.Tako će buduće generacije imati više vremena da se studioznije bave našim vremenom i životima.
Prvi srpski mediji nastali su upravo u dijaspori, pre gotovo dva i po veka, kada su osnovani časopisi ,,Slavenoserbski magazin,, u Italiji 1768. godine i ,,Novine Serbske,, u Austriji 1813. godine. Oni su tada otvarali Srbiji prozor u svet, a njihova uloga bila je ,a I danas je ne samo da čuva srpsku duhovnost i informiše naše ljude u dijaspori, već i da utiče na kreiranje javnog mnjenja, kako u matici, tako i inostranstvu
Novinari rade na sopstveni rizik
Do danas je u Srbije registrovano 2 827 novina i časopisa i 103 elektronska medija (radio i TV stanice).U ovom času u Srbiji se redovno štampa devet relevantnih dnevnih novina (Politika, Večernje novosti, Blic, Glas, Danas, Alo,i u Vojvodini novosadski Dnevnik), nedeljnici (Vreme, Nin I mnogobrojna žuta štampa). Informativni program emituju četiri velike televizijske kuće (RTS, Studio B, .., i čitav niz lokalnih TV i radio stanica kratkog dometa i ograničenog značaja. Rade novinske agencije (Tanjug, Beta i FoNe…t).
Bez ikakve dileme ubedljivo najuticajnija u svim delovima Srbije, uključujući čak i preovlađujuće opozicioni centar Beograda, je Radio Televizija Srbije.
Režim najdirektnije kontroliše i Politiku,Večernje novosti, i novosadski Dnevnik.Sa druge strane nalaze se profesionalne dnevne novine – Danas, Glas, Blic– kao i dva ozbiljna nedeljnika – Vreme, Nin.Najznačajniji nezavisni elektronski medij, i van granica Srbije poznati beogradski Radio B 92, razvio je poslednjih godina alternativnu mrežu radio i televizijskih stanica, (ANEM – Asocijacija nezavisnih elektronskih medija) koja je svoje članice našla u svim važnijim provincijskim gradovima Srbije.

Sva glasila imaju značajnu ulogu u kreirananju sveukupnog privrednog i društvenog žiotra u svim sredinama,skoro sva glasila posloju veoma loše.Ostaje otvoreno pitanje ,kako opstaju tolika glasila.





"Новине сербске" су биле прве српске дневне новине, које су се појавиле 1. августа 1813. у Бечу. Пуне три године лист је излазио сваки дан осим недеље и празника. До маја 1816. уредништво листа водили су Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, студенти медицине. Први српски дневни лист почео је да излази у времену погодном за дневну штампу, у време ратова удружене европске коалиције против Наполеона. Највећи део простора, скоро три четвртине, био је посвећен тим ратовима. Поред ратних вести лист је доносио прокламацију и наредбе
jovan.s.mitrović.

ПРИЧЕ ИЗ НАРОДА

                                              Правда и кривда

У једног краља била два сина; један бјеше лукав и неправедан, а други добар и праведан. Пошто им отац умре, рече неправедни праведноме: „Хајде од мене, нећемо више заједно живљети, и ево ти триста цекина и један коњ, то ти је дио од свега што нам је од оца остало, више ти нема ништа.“ Он узме триста цекина и коња, па пође говорећи: „Хвала Богу, колико ме допаде од цијела краљевства!“ Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњима. Праведни назва неправедноме: „Помози ти Бог, брате!“ А онај му одговори: „Јаох ти Бог дао! Шта вазда Бога спомињеш? Сад је боља кривда неголи правда.“ Тада му рече добри: „Хајде да се окладимо да није боља кривда него правда.“ И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најпре срету да им о томе суди. Идући мало напријед, сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда. Ђаво рече: „Кривда!“ И тако добри изгуби стотину цекина. Али се опет окладе у другу стотину, пак и у трећу, и по осуди ђавола који се различно претварао и пред њих излазио, изгуби добри све три стотине цекина, пак потом и коња. Онда рече: „Хвала Богу, већ немам цекина, али имам своје очи, окладићу се још једном у њих.“ Тако се оклади и у своје очи да је боља правда неголи кривда. Тада његов брат, и не тражећи другога суда, извади нож па му извади оба ока и рече му: „Сад нека ти помаже правда кад си без очи.“ Он жалостан захвали Бога, и рече: „Ја немам очи за правду Бога, него те молим, брате мој, да ми дадеш воде у какав суд да квасим уста и да умивам ране, и да ме изведеш и оставиш под јелом више извора.“ Брат га послуша и даде му у суду воде, и изведе га и остави под јелом више врела. Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: „Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка? Краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијечити. Али да зна пак да сад узме воде иза нас и да се њоме окупље, у дан и ноћ остала би здрава, и тако и да је ко глух, слијеп, хром, исцијело би се од ове воде.“ Утом запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добате на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; потом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: „Дошао сам да излијечим краљеву шћер, ако ме пусти, у дан и ноћ биће здрава.“ Кад краљ разумије, пусти га у камару ка ђевоци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе. Краљ се веома обрадује, и даде му пола краљевства и шћер за жену, и тако он постане краљев зет и први до краља. То се одмах разгласи по свему ономе краљевству, те дође у уши и брату његову, који говораше да је боља кривда него правда. Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најпре узе у суд воде, отиде под јелу, пак извади своје очи. Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијечила краљева шћи, „ваља да нас је“ рекоше, „неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.“ Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га счепаше за четврти па га растргоше. И тако му проклетнику поможе кривда!

PIŠU DRUGI

preuzeto

intermagazin

Ruganje žirija NIN-a s nekad uglednom književnom nagradom za roman godine

Piše: I. Brezac

Ništa drugosrbijancima i evrounijatima nije u ovoj zemlji sveto. Uništiše sve što podseća na bilo šta što je bilo i što je, hvala Bogu, još uvek vredno a srpsko je: od privrede, kulture, istorije, tradicije, umetnosti do školstva, zdravstva…

Tako podeliše i nekadašnje Udruženje književnika Srbije, preuzeše književne nagrade (kojih je inače puna Srbija i koje uglavnom dodeljuju klanovi i prijatelji jedni drugima, jer je to bio jedan od glavnih vrednosnih elemenata za dobijanje nacionalnih penzija), uzeše Srpski PEN centar u svoje ruke, uništiše nekadašnje ugledne izdavačke kuće (Nolit, Prosveta, BIGZ…), književne časopise…

Za nekoliko dana, odnosno 19. januara, petočlani žiri beogradskog nedeljnika NIN za roman godine, u sastavu Vladislava Gordić Petković, Mića Vujičić, Božo Koprivica, Mihajlo Pantić i Jasmina Vrbavac, proglasiće dobitnika nagrade. Odnosno proglasiće najbolji roman, objavljen prošle godine.

I sve bi to bilo u redu da rok za dostavu romana koje kandiduju izdavačke kuće ili pojedinci nije bio 31. decembar 2014. godine. A do tog dana po jednima stiglo je više od 150 romana, po drugima oko 160, a po NIN-ovom sajtu tačno 170 romana. Što to, te brojke i nisu toliko važne, osim što su dokaz, ocenio je žiri, hiperprodukcije romana koja “nije donela i poboljšanje kvaliteta srpske književne scene”.

I sve bi to, da kažemo još jednom, bilo u redu da žiri samo nekoliko dana posle ulaska u 2015. godinu nije saopštio javnosti kako je od u redakciju NIN-a pristiglih stotinu pedeset i/ili nešto više romana odabrao u širi izbor njih 30. Da bi samo koji dan posle toga objavio da je u uži izbor uvrstio 11 romana. Pa će, verovatno, i dalje taj izbor sužavati sve dok nam ne izabere jedan od tih romana i proglasi ga za roman godine.

Dakle, sve bi to, da kažemo još jednom, bilo u redu da naprosto nije za verovati da je petočlani žiri uspeo da iole pažljivije od 31. decembra pročita sve pristigle romane, pa da za dva-tri dana pročita onih 30 iz šireg i da predloži ovih 11 iz užeg izbora.

Da su iz dana u dan članovi žirija čitali romane koji su tokom 2014. godine objavljivani, a oni se u najvećem broju, prema nekim našim saznanjima, ipak prvi put pojavljuju na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu (uvek je u drugoj polovini oktobra), da su završili sve one kurseve brzog čitanja na kojima su nas brzom čitanju podučavali neki inostrani brzočitački “stručnjaci”, članovi žirija sve te romane nisu jednostavno fizički mogli stići da pročitaju. Pogotovo što oni profesionalno rade neke druge poslove i što nisu, dakle, profesionalni NIN-ovi čitači romana. Prema tome, samo koji dan posle poslednjeg dana roka za dostavljanje romana saopštiti širi izbor od 30 romana zaista je ruganje s NIN-ovom nagradom. A mnogo manje s romanima i njihovim “hiperproduktivnim” autorima.

Ništa tu drugo nije bilo moguće osim u širi pa zatim i u uži izbor uvrstiti članovima žirija poznata imena autora prispelih romana. Odnosno imena onih (svojih) autora za koje oni mogu garantovati da oni zaista mogu da napišu dobar roman. A što neke od prispelih romana niko od njih nije ni pogledao a kamoli pročitao – nema veze. Žiriju nepoznato ime ne može da napiše dobar roman. I tačka.

Da podsetimo, NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine – Dobrici Ćosiću za roman “Koreni”. Nagradu su posle toga dobili i takvi pisci kao što su Oskar Davičo, Branko Ćopić, Miroslav Krleža, Ranko Marinković, Meša Selimović, Borislav Pekić, Miloš Crnjanski, Milorad Pavić… Samo su Danilo Kiš i Milisav Savić u istoriji nagrade vratili nagradu. Naravno da je među dobitnicima bilo i onih na čije je dobitništvo uticala i aktuelna politika. Ali se tada kvalitet romana, u većini slučajeva, kristalisao najpre kod čitalaca. Pa je žiriju bilo mnogo lakše da se opredele i za “svoj” roman godine. Jer tada je među kandidatima (a kasnije i dobitnicima) bilo i izuzetnih gromada i od autora i njihovih romana koji su svojom pojavom obeležavali to vreme. A bogme ga neki i danas obeležavaju.

Od vremena raspada Jugoslavije samo će nekoliko romana i njihovih autora ostati upisano kao trajne i trajnije vrednosti u srpskoj književnosti. Ostalo je već i odavno i potpuno zaboravljeno.

A od 2000. godine to je još više došlo do izražaja. Redaju se u drugosrbijanskom NIN-u drugosrbijaski i evrounijatski žiriji i uglavnom (ne baš svi) njihovi dobitnici. Čiji se romani i romančići češće prevode u inostranstvu (za neke se pretpostavlja i zbog čega) nego što se čitaju u Srbiji. U kojoj su najčitaniji pisci televizijske voditeljke i voditelji, pevačice i pevači, zabavljačice i zabavljači, sponzoruše i sponzori…

I lepo reče jedan od članova ovog žirija da je danas “vreme uglavnom divljih, samozvanih izdavača, tako da se izbrisala granica između diletanata i pravih pisaca”.

Odavno se ta “granica izbrisala”. Tako da među dobitnike NIN-ove nagrade za roman godine, a od 1991, na primer, nikad nisu uspeli da se uvrste i takođe pravi pisci (po našem mišljenju, bez obzira šta ovaj i prethodni žiriji misle o njima) kakvi su Radovan Beli Marković, Milovan Vitezović, Dobrilo Nenadić, Radoslav Bratić, Jovan Radulović, Miroslav Toholj, Petar Sarić, Ratko Adamović, Vladislav Bajac, Saša Hadži Tančić, Ranko Risojević, Drago Kekanović…

Pa se ruganje s nagradom NIN-a za roman godine i dalje se nastavlja. Jer tako brze čitače, članove žirija, retko da koja nagrada igde u svetu poseduje.

A mi samo da zaključimo: prodaja nagrađenog romana ići će mnogo bolje, u to nema sumnje. I roman će se pojaviti u više izdanja, u šta takođe nema sumnje. Ali pravom, istinskom i iskrenom piscu ove zemlje ova nagrada mora da će biti veća kazna nego nagrada.

I to je taj drugosrbijanski, evrounijatski teg oko vrata koji u nekoj doglednoj budućnosti neće biti tako lako skinuti.

  

PROMOCIJA KNJIGE O MOMI DIMIĆU JOVANA S. MITROVIĆA U MIRIJEVU 12.12.2014.

Promocija knjige o Momi Dimiću Jovana S. Mitrovića U Mirijevu 12.12.2014. godine..
I-II  deo
POVODOM ZAVRŠETKA  MANIFESTACIJE,,MOMINI DANI,,
U ORGANIZACIJI  KNJIŽEVNOG KLUBA ,,MALA PTICA ,,